Pet­nji­ča­ni na je­sen bi­ra­ju skup­šti­nu

Petnjica  – No­vo­i­za­bra­nu op­šti­nu Pet­nji­cu pr­vi lo­kal­ni iz­bo­ri mo­gli bi da oče­ku­ju po­čet­kom sep­tem­bra.

U 22. cr­no­gor­skoj op­šti­ni sve­ga 605 gra­đa­na ima­lo je bi­rač­ko pra­vo na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma iako je na po­sled­njem po­pi­su utvr­đe­no da na tom pod­ruč­ju ži­vi 6.713 sta­nov­ni­ka. Pri­je ne­go što je iz­gu­bi­la sta­tus op­šti­ne 1957. go­di­ne Pet­nji­ca je ima­la 31 od­bor­ni­ka ko­ji su či­ni­li ta­ko­zva­ni na­rod­ni od­bor.
Ko­je par­ti­je će uče­stvo­va­ti na iz­bo­ri­ma za lo­kal­ni par­la­ment no­ve cr­no­gor­ske op­šti­ne još ni­je po­zna­to. U po­li­tič­kim stran­ka­ma ka­žu da će od­lu­ku o to­me do­ni­je­ti na­red­nih mje­se­ci.
Ko­men­ta­ri­šu­ći osni­va­nje no­ve op­šti­ne, sa­go­vor­ni­ci „Da­na” po­zdra­vi­li su ta­kvu od­lu­ku. No, sma­tra­ju da je bi­lo pod­ruč­ja, po­put Tu­zi, ko­ja su mno­go pri­je Pet­nji­ce za­slu­ži­la da do­bi­ju lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog sa­ve­za Ni­ko­la Ca­maj sma­tra da su Tu­zi za­slu­ži­le da po­sta­nu op­šti­na mno­go pri­je Pet­nji­ce.
– Zar je sje­ver bo­ga­ti­ji od ju­ga? Za­htjev za do­bi­ja­nje op­šti­ne upu­ti­li smo još po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na. Is­pu­nja­va­mo sve uslo­ve, ima­mo kom­pakt­no pod­ruč­je, od­go­va­ra­ju­ći broj sta­nov­ni­ka i re­sur­se ko­ji će omo­gu­ći­ti eko­nom­sku odr­ži­vost lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve – is­ti­če Ca­maj.
Pred­stav­nik Bo­šnjač­ko­de­mo­krat­ske par­ti­je Re­ka Li­či­na ka­že da će sta­nov­ni­ci Pet­nji­ce sa­da na­sto­ja­ti da raz­vi­ju po­ljo­pri­vre­du, sto­čar­stvo, vo­ćar­stvo i se­o­ski tu­ri­zam.
– Ima­mo pri­vred­ne re­sur­se, sa­da nam je po­tre­ban struč­ni ka­dar ko­ji će to zna­ti da raz­vi­ja i va­lo­ri­zu­je. Bi­će te­ško, ali uz ma­lu pot­po­ru di­ja­spo­re, na­da­mo se uspje­hu – re­kao je Li­či­na.
U Pet­nji­ci, ka­ko uka­zu­je Li­či­na, oče­ku­ju po­moć di­ja­spo­re u raz­vo­ju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i iz­grad­nji in­fra­struk­tu­re.
Jedan od dva ži­va od­bor­ni­ka iz vre­me­na ka­da je Pet­nji­ca iz­gu­bi­la sta­tus op­šti­ne Fa­ik Adro­vić „Da­nu” je ne­dav­no ka­zao da po­no­vo že­li da se na­đe na od­bor­nič­koj li­sti.
– Dav­ne 1957. go­di­ne bio sam od­bor­nik ka­da je Pet­nji­ci sa­svim ne­pra­ved­no od­u­zet sta­tus op­šti­ne. Bio je to je­dan od naj­tu­žni­jih do­ga­đa­ja u mom ži­vo­tu, jer je ovo pod­ruč­je od tog mo­men­ta kre­nu­lo stran­pu­ti­com. Me­đu­tim, kad sam čuo da je usvo­je­na od­lu­ka da se Pet­nji­ci po­no­vo vra­ti sta­tus op­šti­ne, osmi­jeh se vra­tio na mo­je li­ce, – re­kao je Adro­vić.
For­mi­ra­nje no­vih op­šti­na tra­že i sta­nov­ni­ci Tu­zi, Ze­te, Su­to­mo­ra, Gr­blja, Pe­trov­ca i Gu­si­nja. Po­čet­kom ja­nu­a­ra ove go­di­ne Gu­sinj­ci su na kon­sul­ta­tiv­nom re­fe­ren­du­mu pru­ži­li ve­ćin­sku po­dr­šku osni­va­nju sa­mo­stal­ne op­šti­ne.

Pe­ta sre­ća
Sta­tus op­šti­ne Pet­nji­ca je iz­gu­bi­la 1957. go­di­ne, ka­da je od­lu­kom ta­da­šnjih or­ga­na isto­vre­me­no uki­nu­ta i op­šti­na An­dri­je­vi­ca. Sta­nov­ni­ci tog pod­ruč­ja su od ta­da u ra­znim for­ma­ma pet pu­ta pod­no­si­li za­htjev za po­vra­ćaj lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Za raz­li­ku od na­rod­ne „tre­ća sre­ća”, Pet­nji­ča­ni­ma se po­sre­ći­lo iz pe­tog pu­ta.
Od­bor za vra­ća­nje sta­tu­sa op­šti­ne Pet­nji­ci for­mi­ran je 2008. go­di­ne, a in­ci­ja­ti­vu Skup­šti­ni su 2011. zva­nič­no pod­ni­je­li po­sla­ni­ci Ri­fat Ras­to­der, Dra­go Čan­trić i Fa­hru­din Ha­dro­vić.

Tu­zi da­le­ko od ošti­ne dok gla­sa­ju za DPS
Tu­zi, sma­tra Ni­ko­la Ca­maj, ne­će po­sta­ti op­šti­na sve dok sta­nov­ni­ci tog pod­ruč­ja bu­du gla­sa­li DPS.
– Ra­ču­nam da će se ov­dje još igra­ti igra šta­pa i šar­ga­re­pe. DPS-u su bit­ni gla­so­vi iz Tu­zi za op­sta­nak na vla­sti u Pod­go­ri­ci. Ni­je ko­rekt­no da mi na­me­će­mo ve­ći­nu Pod­go­ri­ča­ni­ma i da ne­ko vla­da na osno­vu na­ših gla­so­va – pod­vu­kao je Ca­maj.

Is­pra­vi­ti ne­prav­de iz pro­šlo­sti
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta Jo­van Vu­ču­ro­vić is­ti­če da će taj po­li­tič­ki su­bje­kat po­dr­ža­ti sve za­htje­ve za osi­va­nje no­vih op­šti­na uko­li­ko oni ima­ju ute­me­lje­nje.
– Do­bro je da je Pet­nji­ca do­bi­la sta­tus op­šti­ne, i da su lju­di iz to­ga kra­ja do­bi­li pri­li­ku da sa­mi for­mi­ra­ju lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu i od­lu­ču­ju o svo­jim po­tre­ba­ma. Shod­no to­me, oče­ku­je­mo da još ne­ka mje­sta u Cr­noj Go­ri do­bi­ju sta­tus pu­no­prav­ne op­šti­ne, pri­je svih Gr­balj, Ze­ta, Su­to­mo­re i Tu­zi – uka­zao je Vu­ču­ro­vić.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, for­mi­ra­nje no­vih lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va je od ve­li­kog zna­ča­ja za kva­li­tet­ni­ji ži­vot gra­đa­na u tim mje­sti­ma, a na taj na­čin se, ka­ko do­da­je, is­pra­vlja­ju i ne­ke ne­prav­de na­sta­le u bli­žoj pro­šlo­sti.
– Neo­p­hod­no je da se pret­hod­no is­pu­ne svi uslo­vi ko­ji su po­treb­ni da ne­ko pod­ruč­je bu­de or­ga­ni­zo­va­no kao po­seb­na op­šti­na. Sma­tram da u ovom tre­nut­ku, osim Gr­blja, sta­tus op­šti­ne tre­ba da do­bi­ju i Ze­ta, Su­to­mo­re i Tu­zi – na­veo je Vu­ču­ro­vić.

(Dan)