Ne odustaju od biste Stefana Nemanje u centru Pazara

25
11

Novi Pazar – Zaštitniku građana Saši Jankoviću obratilo se Udruženje Ras u Novom Pazaru koje je od ove institucije zatražilo pomoć u postavljanju biste Stefana Nemanje u centru Novog Pazara.

“Pošto je Stefan Nemanja bio i državnik i simbol vlasti u Srbiji, od 2004. godine želimo da postavimo njegovu bistu, rad akademskog kipara Kolje Milunovića, u centru Novog Pazara, ispred gradske skupćtine, u ulici koja nosi Nemanjino ime, ali nam gradske vlasti to ne dozvoljavaju.

Naše zahtjeve odbijali su svi dosadašnji gradonačelnici, a sadašnji Meho Mahmutović neće ni da nam se javi, niti da nam bilo šta odgovori.

Ćute i u Ministarstvu kulture i Vladi Srbije kojima smo se obraćali za pomoć “, ističe se u pismu Rasa zaštitniku građana Srbije.

– Imamo pismenu podršku SANU, Udruženja književnika i mnogih javnih ličnosti. Srbi u Novom Pazaru su rezignirani i uvrijeđeni, jer ovakav postupak doživljavaju nacionalnim poniženjem i osobnom uvredom, bezočno se krše i naša nacionalna prava. Nadamo se da zaštitnik građana učiniti nešto da izađemo iz ove sramne i ponižavajuće situacije – kaže dr. Dobrosav Nikodinović, predsjednik Udruženja Ras.

“Obavještavamo vas da se, povodom pritužbi koje ste poslali ovom organu, zaštitnik građana obratio Gradskoj upravi Novog Pazara i zatražio raspoložive informacije u svezi vaše pritužbe. O daljnjem postupku bit ćete uredno obaviješteni, istovremeno vas molimo da nas bez odlaganja obavijestite o svakoj eventualnoj promjeni ili događaju vezanim za predmet vaše pritužbe, do okončanja postupa pred ovim tijelom “, stoji u odgovoru zaštitnika građana.

Gradonačelnik Novog Pazara do sada nije komentirao zahtjev Udruženja Ras, mnogi s nestrpljenjem očekuju što će odgovoriti zaštitniku građana.

Izvor: Vesti-online.com


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

25 KOMENTARI

  1. Autokrata nemanja

    Ipak, mora se nešto – u duhu naslova, reći i o nesrećnim bogumilima.

    Ne, ovo nije zapis ni o njima, i ko hoće da zna neka pođe od čuvenog dela kanonika Franje Račkog, neka čita studije akademika Sime Ćirkovića – da ne zaboravimo i francusku istoričarku Anu Brenon čije knjige kod nas i ne prikazuju. Uostalom, sve su, i to do detalja ispričali, naši stari pisci od Domentijana do Teodosija i kralja i pisca našega Stefana Prvovenčanoga. Stari autokrata Nemanja je ognjem i mačem uništio bogumile – a to je bio ogroman deo stanovnika njegove države. „Jedne popali i poseče, a načelniku njihovome ureza jezik u grlu“. Beleže naši stari pisci. Sveti Sava je, naravno, prisustvovao tome, ali se iz istorije zna da se držao boljeg načina od očevog – „Treba uništavati jeres, ali nikako jeretike“. Kada se danas u Beogradu o tom Nemanjinom inkvizitorskom činu piše, on u krugovima „elite“ i danas nailazi na odobravanje. Nemanja i danas ubire aplauze zbog toga nasilja, a ako je za utehu, tako su sa ljudima koji drugačije misle postupali i na hrišćanskom Zapadu. Od Provanse do Bugarske. To je ono – to odobravanje – što predstavlja problem. A kome sve nije bio uzor „srpski župan koji je ognjem i mačem uništio neprijatelje“. Kada bi kaluđeri i vladike znali koji se sve diktatori nisu pozivali na Nemanju, brade bi im se dobro nakostrešile. No oni nisu ni dužni da znaju, njima je dovoljno da propovedaju.
    ETO STA PISE MIRKO DJORDJEVIC O “VELIKO MU ZUPANU”

    0

    0
    • Iz bogumilske „Tajne knjige”
      Kako je Satana satvorio ovaj svijet

      …Bijase (Satana) uzmoznik nebesni kod prijestolja Gospodnjeg i naredbenik nad svrsiteljima sto slusahu Oca… I radeci tako vidje slavu Boziju sto se prostirala svim nebesima. Pa namisli i on da postavi svoj prijestol na oblacima da postane ravan Svevisnjemu. I odmah se dade na posao…

      …I tada odluci Satana da satvori clovjeka, da ima neko da mu sluzi. I uze blato sa zemlje i od njega sazda clovjeka, po obrazu svojemu. I potom naredi andjelu drugom da udje u tijelo od blata, a onda uze od njega cest i od njega stvori drugo tijelo od zene. Pa naredi andjelu od prvog neba da udje u njega. Andjeli mnogo plakahu, kad spoznase da imaju smrtno tijelo i da se jedan od drugog razlikuju u liku svome. Najposle ucini da izvrse puteno ljubodjejanije u svom glinenom tijelu, a da oni i ne spoznaju da vrse grijeh…
      12. vek

      Bogumili u Srbiji

      Babuni – bogumili bili su jeres iz Male Azije, koja se kao vatra po suvoj sumi sirila na telu „pravovernog hriscanstva” preko Balkana, dalje na sever Italije, sve do juga Francuske. Imali su razlicite nazive: pavlikijanci, bogumili, katari. Pavlikijanci (prema nekom Pavlu) u 9. veku prosirili su se u Maloj Aziji – posebno u Jermeniji – do te mere da su postali politicki vazni i imali svoju vojsku koju je porazio vizantijski car Vasilije I 872. godine. Dobar deo porazenih jeretika Vizantinci su raselili po Balkanu, sto je pogodovalo nastajanju novih kultova u toj oblasti. Vec od 10. veka u Bugarskoj se javljaju bogumili koji ce dva-tri veka opstati na Balkanu. Rec je o jeresi koja je imala malo toga zajednickog s pravim hriscanstvom, i koje svoje korene zasniva u takozvanim dualisticnim ucenjima iz Male Azije o nepomirljivoj podeli sveta izmedju materije i duha. Materijalni svet, odnosno Zemlju punu neobjasnjivog zla u stvari je stvorio sotona, a boziji svet, koji oznacava dobro, vrlo malo je zastupljen u onom sto nam je poznato: jedino je Sunce i Mesec stvorio Bog (ali ne i zvezde), a u „zaprljanom” ljudskom telu samo je duh, koji boravi u ljudskoj dusi, bozijeg porekla. Tvrdili su da sve sto je spoljni, vidljivi svet, jeste olicenje djavola i da stoga „izabrani” moraju da izbegavaju bilo kakvo materijalno stvaranje, ukljucujuci gradjenje, radjanje, odgajanje domacih zivotinja, sejanje, branje… Zivot na Zemlji je sam po sebi kazna, zivot u zlu. Samo oni „cisti” mogu se nadati da nakon svoje smrti dostignu kraljevstvo svetlosti. Nisu priznavali pricesce, niti krst. Ova jeres posebno se siri u onim krajevima koji se nalaze na razmedjima religija ili vlasti. Tako se moze objasniti cinjenica da su patareni relativno brzo bili unisteni u Srbiji, koja se sa Nemanjom i Savom potpuno priklonila Vizantijskoj crkvi, dok su mnogo dublje tragove ostavili u Bosni. Verovatno je da su se u vreme Nemanje bogumili iz Srbije razbezali u Bosnu, u kojoj je u to doba patarenstvo vec bila vladajuca vera.

      U biografiji svoga oca Nemanje, potonjeg svetog Simeona, kralj Stefan Prvovencani pripoveda da se brojna jeres pojavila u Srbiji i da je Stefan Nemanja sazvao sabor na kome je doneo odluku da se pokrene borba protiv babuna, kako su ih tada zvali. Nacini ove, u sustini ideoloske, borbe u ono doba podrazumevali su: spaljivanje, oduzimanje zemlje, proterivanje i secenje jezika. Kao i u svakom drugom poslu, i ovde se veliki zupan Nemanja pokazao kao uspesan i delotvoran drzavnik. Stefan belezi:

      I ucini Bogu za ljubav jos i ovo. Sazva sabor protiv lukave jeresi, i nimalo ne zakasnivsi, kao nekad prorok Ilija, posla na njih naoruzavsi slavne svoje. Jedne spali, a druge razlicitim kaznama kazni, trece lisi zemlje od drzave svoje, a domove njihove i imanja razdade leproznima i ubogima. A ucitelju i nacelniku njihovom odreza jezik u grlu njegovom, koje ne ispoveda Hrista, sina Bozijeg. I knjige njegove necastive spali, i ovoga izagna. I sasvim iskoreni tu prokletu veru…

      Crkva bosanska

      Nekoliko decenija nakon mera srpskog velikog zupana protiv jeretika, nosio se njegov sused i rodjak, bosanski ban Kulin (Kulinova sestra bila je zena velikog kneza Huma i Nemanjinog i Stracimirovog brata Miroslava) sa slicnim brigama. Trebalo je ubediti isuvise znatizeljnog papu Inocentija III da Bosna nije jereticka zemlja i da nije potrebno da poziva na krstaski rat koji bi bosanskim susedima – Madjarima posluzio da upadnu sireci „pravo” hriscanstvo ognjem, macem i pljackom.

      Od kada se krajem 11. veka Bosna odvojila od Srbije, postepeno je potpadala pod uticaj sve mocnije Madjarske. Bosanski ban Kulin (prvi put pominje se 1180. godine) uspevao je da izbegne vece sukobe sa mocnim susedom, istovremeno stiteci napredak „bosanske crkve”, odnosno bogumila, na koje su i Katolicka i Pravoslavna crkva gledale s krajnjim neprijateljstvom. Postepeno, neprijateljski susedi postajali su sve brojniji. Dukljanski „kralj” Vukan (Nemanjin sin), salje papi Inocentiju pismo 1200. godine, u kome je optuzio bana Kulina da je dopustio sirenje „jeresi” u Bosni – u zemlji kralja Ugarskog – i da je i sam ban, sa zenom i sestrom (tj. udovom Vukanovog strica, humskog kneza Miroslava) i sa mnogim srodnicima, kao i sa vise od 10.000 podanika presao u tu jereticku veru. Kulin se vec ranije u svojim pismima pravdao papi da su on i njegovi podanici pravoverni hriscani. Imajuci u vidu da je u to doba Vukan imao vrlo bliske veze sa madjarskim kraljem Emerikom, nema sumnje da je i ovaj predlog za napad na Kulina bio ucinjen u saglasnosti s madjarskim dvorom. Ali, razlozi za Vukanovo potkazivanje bana Kulina mogli su biti i drugaciji – na primer, da pokaze svoju pravovernost u borbi s bratom Stefanom (Prvovencanim) za naklonost Rima ili, jednostavno, da se osveti bosanskom vladaru. Papa Inocentije III nije bio od ljudi koji su odugovlacili. Vec 11. oktobra 1202. godine salje pismo ugarskom kralju Emeriku pozivajuci ga na njegovu hriscansku odgovornost i na potrebu da ocisti zemlju od jeretika (patarena).

      Ban Kulin je, medjutim, odmah odgovorio – danas bismo rekli na diplomatski nacin – trazeci da papa uputi posebno poslanstvo u Bosnu, kako bi se upoznalo sa svim detaljima. Tako je 1202. godine jedno Kulinovo poslanstvo, koje su cinili dubrovacki arhidjakon Marin i nekoliko predstavnika „bosanske crkve”, boravilo u Rimu. U novembru 1202. godine papa odredjuje svog kapelana Ivana od Kasamarisa i splitskog nadbiskupa Bernarda da ispitaju pravo stanje vere u Bosni.

      Podrzan senkom preteceg ugarskog oruzja, papin predstavnik Ivan vec u aprilu 1203. godine uspesno izvrsava zadatak. U Bjelopolju, uz reku Bosnu okupljen je skup vodecih „krstjana” (tj. bogumila) koji su se zakleli da ce slediti i postovati obicaje prave hriscanske crkve. U dokumentu koji je sacuvan, vodje „bosanske crkve” po imenu: Dragic, Ljuben, Dragota, Pribis, Ljubin, Rados i Vlados, a u prisustvu bana Kulina, kao i papinog predstavnika i dubrovackog arhidjakona, odrekose se svecano i javno svojih dotadasnjih nazora i obecase da ce ziveti po odredbama rimske crkve – majke nase kao glave svega crkvenog jedinstva. Pored ostalog, obecavali su da ce u svim crkvama imati oltare i krstove, da ce citati knjige Starog i Novog zaveta, kako to cini rimska crkva, i da ce se bar sedam puta u godini pricescivati.

      Zakletva je zatim ponovljena i na dvoru kralja Emerika, gde su tim povodom ucestvovali Ljubin i Brgeta, kao i sin bana Kulina, po imenu Stevan. Kao kazna za bosanskog bana, u slucaju da i dalje trpi jeretike, bilo je predvidjeno da plati hiljadu maraka srebra, pola papi, pola madjarskom kralju.

      Nije poznato koliko je jos dugo nakon ovog dogadjaja Kulin vladao u Bosni. Izvori su, nazalost, isuvise oskudni. Nesporno je bio uspesan i dobar vladar jer je uspomena na njega vekovima ostala u narodu u vidu izreka (Za Kulina bana i dobrijeh dana…). Kada je rec o patarenskoj jeresi, misija legata Ivana od Kasamarisa iz 1202. godine nije imala veceg uspeha. Ocigledno da su Nemanjini postupci u vidu secenja jezika i proterivanja bile od veceg uticaja.

      Narednih decenija, madjarski kraljevi ce protiv Bosne povesti prave krstaske ratove, slicne onima koji su se u 13. veku vodili na jugu Francuske i drugde po Evropi. Medjutim, bogumili su u Bosni ipak opstali skoro do pred osvajanje Turaka u 15. veku, pod nazivom krstjani ili dobri ljudi.

      0

      0
  2. hahahahhaha bas ste glupi srbi :))) znas kako ja cu bitii prvi koji ce ga srusitii …aloo bre ovoo je sandzak kakav nemanja kakvi bakraci 🙂 u beograd pa diziite spomenike !!!! Allahu Ekber !!! ONAMO TREBA DZAMIJA DA SE NAPRAVI NAJVISA U EVROPU :)))

    0

    0
  3. e pa dragi ili mili(kako hoces)Sasa,malo pretjeravas.Slazem se da trebate postaviti tu bistu ,ali ne u Pazaru vec na Pazaristu,jer vidim da ne poznajes svoju srpsku istoriju,i da je Ras tamo osnovan a ne u Novom Pazaru,ili je postavi tamo u dezavu kod tvoje kuce pa uzivaj u pogledima,i nemoj da budes toliko nazadan i zavadjujes posteni Srpski i Bosnjacki narod koji hocei treba da zivi zajedno u miru i povjerenju.Ovo je 21.vijek a ne srednje doba,otvori oci.

    0

    0
  4. Neka ga postave,mi onda odustajemo od autonomije i jedini cilj nam je REPUBLIKA,ovih 30% izdajnika koliko ih je sada nadam se da će se opametit tako da će se većina njih okrenuti pravim putem.E pa ako hoće naše komšije da se igraju našim osjećanjima neka pokušaju bojim se da ne dožive kontraefekat kao na Kosovu pa vidosmo kako prođoše.Neka zna ova država da na svaki injat dolazi isti kontra odgovor pa da vidimo!!

    0

    0
    • nemoj tako kakav je da je bitno je samo da nas nije i u nasu avliju nece.

      ne treba mrzeti srbe kao ljude vec mrzeti njihova losa djela.

      ja sam stvarno za to da slozno i lijepo svi zivimo ali da bi se to postiglo moraju se postaviti stvari na svoje mjesto.

      uverili smo se da se problemi ne resavaju tako sto cemo mi trpeti nepravdu i cutati.

      cist racun duga ljubav!

      0

      0
  5. Dobicete jaje na oko 😉

    Treba Acif efendija da se napravi a jok vlahudija koja pokusava vijekovima da nas unisti, da nestanemo sa lica zemlje!!!

    Acif efendija treba!!!

    Kad oni mogu da jedu govna i da vicu da hoce svetog stravu, sto tako i tako nece dobit, jer hi nema saka hala u sandzak!

    Hajde mi da napravimo da se namesti Acif efendija! Junak, Sehid, borac na Allahovom putu!!

    On je to zasluzio, a jok neko krme koje nema veze sa nama!!!

    0

    0
  6. Pa vidite dragi Bosnjaci da sve sto treba vi da trazite u Srbiji Srbi traze u Sandzaku.Na Tepe pod hitno treba graditi spomenik od betona Acifu efendiji.Na centar Bistu Isa-begu Isakovicu. Svaku ulicu sa Srpskim imenom zamijeniti sa Bosnjackim i treziti da u Beograd podignu spomenik Bosnjackim herojima iz drugod svetdskog rata a vjeruj te ima ih za svaku ulicu po jedan.A za bistu save, svaki srbin treba da u avliji postavi po tri.Mnogo dizu nos oni iz RAS udruzenja pokusavaju da tim trazenjem ucutkaju Bosnjake da ne promijene imena ustanova i ulica u Sandzaku.Sva ne Bosnjacka imena moraju biti brisana sa Sandzackih zidova.Selam Najvrednijem narodu na svijetu BOSNJACIMA.

    0

    0
  7. Ja mislim da je u redu da srbi postavljaju biste ali tamo na sestovo ili kod petrove crkve.
    A mi smo duzni da trazimo da se glavna ulica u NP zove po osnivacu ISA BEG ISAKOVICU a ne da je zovemo Stenana Nemanje.

    0

    0
    • a ja mislim da ni tamo nije u redu.

      imaju cijelu svoju srbiju pa neka na svaki korak po jednu bistu postave a u SANDZAKU ne.

      sve nase tragove utrijese a mi njihove svetinje postujemo i ne diramo.

      imace normalan zivot u sandzaku i sva prava ali ovakvih provokacija je bilo dosta.

      0

      0
  8. evo kako se nase komsije srbi svojski trude da nam bude lijepo u drzavi srbiji.
    sve cine da je mi dozivimo kao svoju domovinu.
    SRBIMA u SRBIJI se bezocno krse NACIONALNA prava. nije im lako.

    0

    0
  9. Imaju podrsku SANU (isti oni koji su imali plan i san o velikoj Srbiji), mislim, smesno bi bilo ne imati je od nje. Kao prvo osnivac Novog Pazara je Gazi Isa beg Ishakovic. Kao drugo kakve veze ima Stefan Nemanja sa Novim Pazarom ?!

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.