Piše: Sedad Bešlija
Jedno od ključnih pitanja historijske nauke predstavlja terminologija. Stručni termini u historiografiji nastaju nakon dugogodišnjeg istraživanja primarne i sekundarne izvorne građe o određenoj temi. Kroz pera historičara postaju dijelom historiografije. I kao takvi općepoznati su i priznati u naučnoj i stručnoj javnosti. Terminologija u historiografiji izraz je ukupnog identiteta onoga što se istražuje, kao i stepena stručnosti historičara. A iz pera historičara termini se dalje šire za opću upotrebu.
Postoji i drugi način nastanka i širenja terminologije, a to je da svi slojevi društva slobodno usvajaju određena znanja iz historije bez stručne edukacije ili da pod utjecajem neke druge oblasti, poput književnosti, pojedini termini završe u historiografskim djelima. Tako nastaje vododijelnica između znanja, struke, objektivnosti i tačnosti te subjektivnosti, diletantizma i mitomanije.
Mnoge nejasnoće, nedorečenosti te (ne)razumijevanje historijskih procesa plod su neispravnog, nepreciznog, neadekvatnog i vremenski netačnog korištenja određenih termina. Jednim je dijelom riječ o anahronizmu, tj. postavljanju ljudi, događaja, predmeta, običaja, načina mišljenja ili naziva za određene pripadnosti u pogrešne periode.
Terminologija je posebno važna i za izučavanje osmanske epohe. To se najbolje vidi na mnogim primjerima dijela čija je tema bila određena po nekom od stručnih termina: ajani, kapetanije, esnafi, džizja, harač, odžakluk, martolosi, mu'afijet, istimâlet, in'am itd.
Osmanistika je u bivšoj Jugoslaviji za sobom ostavila i niz problema terminološke naravi. Od pojmova turski/osmanski, pašaluk/ejalet, nadarbina/timar pa sve do danka u krvi/devširme ili termina čifluk, čifčija i raja.
Međutim, postoji jedno pitanje koje nije posljedica lingvistike, gramatike, semantike, prijevoda ili ekvivalenata u jeziku, već i nečega drugog, a na čemu je posebno insistirala (i dijelom još uvijek insistira) “velikosrpska” historiografija. To je pitanje etnonacionalnih odrednica, odnosno terminološkog definiranja identiteta ljudi i naroda u historiografiji. Pitanje koje naizgled ne predstavlja važan problem, ali koje se nalazi možda i u srži svih nerazumijevanja, suprotstavljenosti i antagonizama na Balkanu. Kako riješiti začarani krug interpretacije historijskih događaja ako i danas đaci, u Crnoj Gori naprimjer, “otmicu 200 turskih ovaca” sredinom 19. stoljeća zovu “junačkim djelom”, a za “otmicu dviju crnogorskih ovaca” kažu da je to “pljačka”? Ako neko pet stoljeća vlastite prošlosti definira terminom “jaram”, kako uopće onda doći do nečega što se naziva objektivan pristup prošlosti? Srećom, bilo je i onih, poput beogradske historičarke Olge Zirojević, koji su na takve fenomene postavili logično pitanje: “Jesmo li mi volovi pa za jednu veoma važnu epohu naše historije koristimo takve termine?”
“Velikosrpska” historiografija nastojala je tokom 20. stoljeća svim silama pisati i dokazivati da je “srpsko” prisustvo u Bosni u kontinuitetu od ranog srednjovjekovlja. Uvijek se pisalo o “Srbima u Bosni”, a ne “bosanskim Srbima”. Premda je nacija produkt 19. stoljeća, oni su je uporno i sistematski “utjerivali” čak i u 15. stoljeće. To se u znatnoj mjeri čini i danas, bez obzira na to što je odveć jasno da u građi osmanske provenijencije koja se odnosi na Bosnu nazivi Srbi i Hrvati označavaju jedinke koje su došle sa srpskog, odnosno hrvatskog teritorija, za razliku od domaćeg krstjanskog i kršćanskog (pravoslavnog i katoličkog) stanovništva. Za bosanski historijski prostor valjani su isključivo izrazi “Bosna”, “bosanski”, “bošnjački”. Ne postoji osmanski dokument za pet stoljeća prisustva Osmanlija na Balkanu u kojem su Srbi ili Hrvati bili narodnosno definirani i spomenuti na području od Novog Pazara do Bihaća. U tim se dokumentima spominju samo Bošnjaci. Svejedno je li taj izraz domaćeg, što je vjerovatnije, ili osmanskog porijekla. Čak i sredinom 19. stoljeća, kada se “uvozila” srpska i hrvatska nacija u Bosnu, nemuslimani oko Sarajeva kazali bi da se osjećaju “rišćanima”, a ne Srbima ili Hrvatima. Vjerska pripadnost druga je stvar. U predosmansko su doba u Bosni živjeli krstjani (pripadnici Crkve bosanske) te jedan manji broj katolika i pravoslavaca. Dolaskom Osmanlija, Bosna se obogaćuje islamom, a poslije i jevrejstvom. Osmanlije su u vjerskoj identifikaciji administrativno razlikovale muslimane i nemuslimane (gebran).
Posljedice mitološkog pristupa pisanju historije traju i danas. Prema nekim vijestima, čini se da još nismo svjesni razornih posljedica historiografske produkcije u prethodnom stoljeću. Nedavno objavljeni tekst na portalima s bosanskohercegovačkom adresom očit je prilog za takvu procjenu stanja. U dvjema odvojenim objavama istog teksta na dvama različitim portalima Mehmed-paša Sokolović jednom je Srbin, a drugi put Bosanac. To se dešava onda kada savremenici svoj svjetonazor učitavaju ličnostima koje su pod zemljom već stoljećima. Postaju glasnogovornici njihovih osjećanja i svjetonazora. Kada se tome doda poslovni amaterizam, cirkus postaje potpun. Kakvog li apsurda?!
Nesporno je da je bosansko stanovništvo u jednom postepenom procesu prihvatalo islam tokom 15. i 16. stoljeća. Činjenica je da je u tom periodu u bosanskim porodicama vladala vjerska šarolikost. Dok je, naprimjer, Ferhad-beg, potomak stare sarajevske porodice Vuković‑Desisalić, gradio džamiju Ferhadiju u Sarajevu (1561/62), njegov je brat Ivan od ikono-slikara Tudora iz Meina kraj Budve poručivao sliku Marije s Hristom.
Sokolovići su veliki rod čiji su različiti ogranci živjeli na prostoru od Glasinca do Drine i Lima. Najpoznatiji Sokolović, Mehmed-paša, bio je pripadnik već druge generacije muslimana u svojoj porodici. Sin je Džemaludina Sinan-bega. Iako postoji mogućnost da je imao neke rođake nemuslimane, to nema veze s mitološkim i nacional-romantičarskim naklapanjima i pokušajem njegovog nemuštog “srbiziranja” u 20. stoljeću. Bosansko dijete, koje je vjerovatno već kao musliman putem sistema devširme (jer su se u Bosni kupila i muslimanska, pored nemuslimanske djece) dospjelo u Istanbul, gdje je započeo svoju veličanstvenu karijeru. O Mehmed-pašinom porijeklu najbolje govore njegove zadužbine koje je izgradio diljem Bosne počevši od svoga sela Sokolovići kod Rudog. Međutim, ima nešto i više od toga. On sasvim sigurno unutar sebe nije bio zatvoren u uske etničke granice kako to danas mnogi čine, posebno na Balkanu. Njegov vidik bio je veoma prostran. Pripadao je generaciji kojoj pasoš nije bio potreban od Cazina do Bagdada i Jemena. Ostavio je neizbrisiv trag od Mađarske do Arabije. Volio je svoju rodnu grudu, ali je bio uvjereni Osmanlija. Krasila ga je još jedna osobina. Bio je pravi musliman. Posebno alergičan na sinkretizam i radikalizam u vjeri. Veliki strateg i vizionar, odlučan privrednik i graditelj.
Postoji samo jedan način da se potisne mitomanija. Kvalitetna produkcija historiografskih djela (pa i historijskih romana) prema savremenim standardima nauke. Zapitajmo se: Je li sazrelo vrijeme da bosanskohercegovačka historiografija ponudi studiju o Mehmed-paši Sokoloviću? Nije li došlo vrijeme da se umjesto “dotrajalog” romana Mehmed-paša Sokolović Radovana Samardžića iz 1971. godine ponudi novi, mitologijom neopterećen, historijski roman iz bosanskog pera. To je naš dug i prema precima, ali i unucima.
Stav.ba
Izvor: akos.ba
Pogledajte vijest na izvornom sajtu:
Nekoliko činjenica o “srpskoj” Bosni (mada sumnjam da će administracija objaviti):
Šta kaže sinod SPC, i poznati Srbi historičari i popovi SPC?
Šematizam Banjalučko-Bihaćke srpske mitropolije iz 1901 kaže:
U Pounju, kao i u cijeloj Bosanskoj Krajini, nije bilo pravoslavnog naroda prije Turaka.Ti su krajevi potpadali pod Hrvatsku kraljevinu, više Ungarija, jer nije bilo Hrvatske tada.
Arhimadrit Ruvarac kaže nema Srba u Bosanskoj Krajini.
Vladimir Ćorović kaže, da nema dokaza da je u Bosni prije Turaka postojala jedna,……..znači jedna jedina pravoslavna bogomolja.
MIHAJLO DINIĆ, SRPSKI HISTORIČAR u Jugoslovenskom istorijskom časopisu I godina, str 151: “Ne treba gubiti iz vida, da u pravoj Bosni, nije bilo za Tvrtkovog doba pravoslavnih. Za nas je ovo pitanje definitivno rešeno.”
A šta kažu ostali uceni ljudi iz tog doba?
Carigradski patrijarh Genadije Skolarious 1453-1459 u pismu Sinajskim monasima kaže, da kadugeri (Bosanski krstjani) Huma, nisu pravoslavne vjere. Sami Srpski historičari nam kažu, da nema Pravoslavlja u Bosni prije Turske, a evo ga Skolarious Carigradski patrijarh, kaže da nema pravoslavnih u Humu.
Pismo Ivana Kapistrana branitelja Beograda Papi Kalikstu III 4/7/1455:
Kapistran kaže: Bosanski krstjani nijesu pripadnici Istočne crkve, dapače da oni radije vole umrijeti u nevjeri, nego prihvatiti vjeru Rašana.
A. Solovjev o Fundajatima 133-134 stranica kaže:
Bošnjani su pripadici Crkve Bosanske.
SPC proklinje Bošnjane, i naziva ih krivovjernim u 14 i 15 stoljecu.
Sava Nemanjić, osniva 7 biskupija SPC……..nijednu u Bosni.
Sava Nemanjić šalje episkopa Hilariona u Ston da preobrati pripadnika “heretičkog obreda”. Nakon 22 godine, pravoslavni episkop se vraća, i kaže da nije preobratio nikoga, i da tamo vladaju ”raskolnici”. (oznaka za nevjernika, tog doba).
Kako sam kaže: ”Ni vrh'ovine n'ima, ni biri, ni jedinog dohodka niotkuder”.
U 22 Godine rada spc koja je osnovana za Save, nijednog dukata nije dobila iz Stona, a “svi su bili većoj vjeri Bošnjani”.
Historicar M.A Hoare, Srbi su naselili Bosnu s Turcima.
Arheolog Boris Graljuk, pravoslavlje u Bosnu dolazi sa Turcima.
John Fine Bosnu nisu naseljavali Srbi.
Historičar Relja Novaković: Bosanci i Srbi nisu iz iste etničke grupe:
“BOŠNJACI žive izmeđ Drine, Verbasa, Save, Dalmacie i Hema čislom 450000; ispoveđaio ili Islam ili su Rimokatolici ili Pravoslavni.” Prvi broj “Letopisa” MATICE SRPSKE 1825.g. Evo koliko su ti naši pravoslavci bili “srbi” u to doba,……
O tome kako se u Bosni postajalo “Srbin” pročitajte upute Vase Pelagića učiteljima kako da djecu u školama uče da se izjašnjavaju kao “srbi”.
Ovdje vrijedi još dodati da se SPC u Bosni osniva tek 1920. god.
Znate li šta znači Semberija?
Zemlja strijelaca.
Semberi su bila posebna četa Otomanske vojske, izvidnica koja je prva osvojila regiju Nenavista. Semberi=strijelci (na turskom).
A dje to bijaše i čije je Četvrkovište (Bijeljina)?
U Četvrtkovištu je postojala mala bogumilska crikva prije Turaka. Turci su došli i malo izgradili Četvrtkovište. Kraj je zbog ratnih razaranja i kuge opustio, nije bilo zive duše? Šta Turci rade? U zemlju strijelaca=sembera naseljavaju pravoslavne vlahe iz Vlaške, današnja Rumunija. Knez Ivo Vlaški dolazi u taj kraj, i naseljava na hiljade svojih Vlaha. Srbi kažu Ivo od Semberije. Nije bilo uha pravoslavnog u Semberiji prije Turaka.
Madjari (Ugari) su takodje polagali pravo na zemlju bosansku. Neki su prešli na Islam. Ime tog bivšeg Madjarskog sela je Ček-Teočak.
Takodjer su i Vranduk predali Turcima.
Vidi sad……pravoslavni Vla'i iz Vlaške dolaze u zemlju strijelaca (Semberiju kojoj su Turci dali ime) i to postaje “srpska” Semberija, ali ne zna nijedan vlaški gedžovan, šta je Semberija i odakle joj naziv,…..!
Turovi su malo Bošnjacko seoce pod Treskavicom u XVII vijeku takodje poharano gladju boleštinama i ratnim pustošenjima. Naime početkom 18. stoljeća zemljoposjednicima ponestaje radne snage. I šta radre? Odu oni u Vojvodinu i dovedu Vlahe i jedno ih vrijeme drže u kafeze………da ne pobjegnu.
Tako nastaše na priliku Tošići kraj Trnova
Pa dalje……
Šekovići su ustvari vlaizirani Sehovići.
Ćirkin Polje je bila zaduzbina bega Cirkinagica iz Kozarca.
……………………………………
Srba nema u Bosni.Njih jedino šake jada ima u dijelu Istočne Hercegovine..Čak i velika vlastela Pavlovići su bili zakleti neprijatelji Srba. Veliki vlastelin Ivanis Pavlović koji je stolovao u današnjoj Prači je uvijek ratovao s Srbima iz Dobruna …….jedini kraj preko Drine, dje je bilo SERVa. Prije tog nidje Srba, ni za lijeka. I Srbi su stalno kudili Pavloviće, da su zakleti srbomrzci…..
Interesantno je da su i Pavlovići postali “Srbi” u novijoj Srpskoj historiji!
Semberija
Tošići
Pavlovići
Lažne godine izgradnje manastira!!
Nedostatak arheoloških dokaza o postojanju pravoslavlja!
Su samo neko od mali milion dokazi o tome, kako je “Srpstvo” stvarano u Bosni”
Objavite ovo moderatori……da Olja, Milica, Nikodinović i ona fukara hussaroidna usmrdjela iz Crne Gore ne ostanu u mitomanskom ubjedjenju da će Bosnu i Bošnjake kad tad prisajedinit šugavoj Šumadiji i vašljivoj Crnoj Gori……
Vidi, Srbi su bili na podrucju Mostara i Dalmacije i osnovali Dubrovnik (dobio naziv od srpske reci) to je bilo dok je Bosna bila samo u centralnoj Bosni. Kasnije su se ti Srbi selili na istok u danasnju Srbiju a gle cuda Dubrovnik sada kod Hrvata.
Za vreme Turaka je bilo naseljavanje Srba u Bosni ali i u Hrvatskoj zbog vojnih krajina sa obe strane. Da ne govorimo o naseljavanju Srba u Vojvodini.
Ta tvoja prica sta je bilo u 200-300 godina srednjeg veka isto mogu reci Madjari da Srbi danas ne postoje u Vojvodini i da su se odcepili tek 1918,
Isto tako u to vreme kada pricas o Bosni Srbi bili na Kosovu gde je bilo samo 2% Siptara – turski popis. Selidbom Srba sa Kosova naseljavani Siptari, pa sada nema tamo Srba. Umesto sto gledas tu Bosnu pre Turaka, zasto lepo ne gledas 6 vek, pa da kazes nikada tu nisu ziveli nikakvi Sloveni tj Bosnjaci na tudju se zemlju naselise. Ili da Srbi do Solun i pola Grcke jer Dusan vladao tamo.
Vrlo glupe teze imas i pogled na svet u 21 veku. Sta reci za USA, pa najbolje da se svi belci isele jer u vreme Bosne to bila zemlja indijanaca. Jel tako tumacis ili tumacis samo kako tebi odgovara?
Jos da dodam da u zapadnoj Evropi u srednjem veku nije bilo muslimana, jer to znaci da ih treba danas proterati iz Nemacke i Svedske sve Bosnjake jer prosto neka se vrate u Bosnu. Koliko je dzamija bilo u zapadnoj Evropi u vreme kada kazes nije bilo ni jedne pravoslavne crkve u Bosni? A tek opet USA ili Australija? Pa i Srbi se doselili na Balkan u 5 veku niko nije znao za njih. Jel treba sve narode vratiti odakle dosli a Rimljani da vladaju?
Uozbilji se covece malo, nemas 5 godina.
Ako su se Srbi doeslili u 5 veku na balkan , kako se onda SPC u Bosni osniva TEK 1920god, koja je to natprirodna pojava jbt ???
…..Medhmed-paša Sokolović je bio Bošnjak……Bosanski Srbi su izmišljotina pravoslavnog popa Bogoljuba (Teofila) Petranovića koji je 1864. godine u Sarajevu utemeljio “Društvo za širenje srpskog imena”…..učiteljima je naloženo da pravoslavnu djecu podučavaju da se izjašnjavaju kao “Srbi” i podstiču ih na to “udjeljivanjem koje krajcare”…….”Bosanski Srbi” su odrodi i zdajnička kopilad a njihova izdaja Bošnjačkog roda i djedovine BiH je bez pandana u ljudskoj historiji…..
nije istina,busnjaci postoje od 93,ne moze se izdati nesto sto ne postoji…
otvoriti tursske popise,fino procitati i onda vidjeti ko je izdajnik i ko je za vrecu brasna menja vjeru ko carape…
danasnji primjer imamo ex odzu,skide uniformu i prigrli serbski dinar…
za jacu funkciju bi se i odrekao hislama i postao budista… 🙂
Ako gledamo tako onda svi oni Srbi koji primise islam a ima ih 70% u Sandzaku su izdajnicka kopilad Srbije. Tako je po tvojoj logici. Ali ti zelis da ubedis da niko od Srba nije primio Islam i svi se u Sanzdak doselili iz Bosne?
Pa nemoj tako. Realno jeste da neki hriscani/bogumili nikada nisu primili islam pa su se posle stopili sa Hrvatima ili Srbima, kao Vlasi po Srbiji ili Bosni. To je normalno, tesko je prebrojati krvna zrnca i reci ko je ko. Sramota je oni sto znaju kada su primili islam ne kazu to glasno nego kriju.
Recimo Cikotici iz sela kod Berana, koji su Bosnjaci kazu da je njihov djed Todor bio atentator na kneza Danila, posto je pogubljen njegova zena sa 3 sina pobegla za Skadar i tamo primila islam zbog zastite plaseci se krvne osvete. Oni su pre 150 godina primili islam a terate ih da se nazivaju Bosnjacima. Genocidno nema sta.
Dinastija Petrovica koja je vladala Crnom Gorom vjekovima je u nju dosla iz Bosne,selo Nemila kraj Zenice. Njegos je Bosnjak. Izetbegovici su rodom iz Beograda sa Ade Ciganlije. Pitajte Bakira ako mi ne vjerujete.
…..dosta si blizu Nebojša……Njegoševi roditelji za koje srpska mitomanska lažljiva hstoriografija tvrdi da se o njima “jako malo zna” i citiraju su uglavnom ruski (sic!) izvori su porijeklom Bošnjaci…..Njegošev otac je porijeklom iz Lašvanske doline iz sela Katića, a majka Franciska je bila Bošnjakinja katoličkog vjerozakona iz Turbeta….njihov sin Petar Petrović Njegoš se premetnuo u izdajničko kopile od kojeg je u grobu ostala samo desna rukobludeća ruka…..
A zasto je postao izdajnicko kopile? On se smatrao Srbinom slucajno? Da li je i Mesa Selimovic isto izdajnicko kopile jer zna ko su mu preci? Jel tebe boli sto moras da krijes sto si a oni ne moraju pa pucas po duzini i sirini?
Jedina razlika izmedju ljudskih bica je Oni koji vjeruju u boga i oni koji ne vjeruju u boga znaci vjernici i nevjernici…. druge razlike nema….
Бајица није отишао у Стамол путем данка у крви, него циљано путем српске линије. Јер је његов стриц већ био високи службеник на двору. Бајица пробран је спреман за ту функцију, јер је имао 19 година када је тамо стигао, та чињеница најбоље објашњава све.
Турци су све то знали али се нису бунили јер је он првенствено за Османско царство учинио многе велике ствари као и многи други Срби који су били у служби Османског царства. Па онда и за народ којем припада.
Још у давно време на територији Србије су рођени највећи Римски цареви, затим највећи наши цареви од Бодина до Душана, затим када смо изгубли државу о наш геније су се отимале мање више све империје. Небројено је руских војсковођа који су Срби а највећи међу њима Ђорђе Арсенијевић Емануел који је сломио Наполеона. Затим Аустроугарски и наравно Османски којима смо дали низ војсковођа и везира који су држали то Царство.
За узврат смо и ми имали повластице и успевали да одрживо веру и идентитет. У време Мехмеда Паше Пећка Патријаршија је имала већу јуриздикцију него у време Цара Душана. То је можда и највећи разлогшто је наша вера успела да преживидалеко на западу преко Дрине.
….a Karadjordjevići “srpski” kraljevi su Albanci……iz fisa Kelmendi…..
A iz kog si ti fisa?
….fisa koji je preživjeo srpsko genocidno orgijanje krajem XX vijeka…..
Celo Karadjordjevo poreklo je potpuno poznato. Njegovi pretcisu krenuli iz Vucitrna preko Crne Gore zatim Bihora pa do Sumadije.
Kod autora je ocito primecena zal sto I on ne pripada generaciji kojoj ne treba pasos od cazina do bagdada. A drugo, pasa je bio covek od karijere kome su ovakve polemike I dileme u njima,njemu I takvima bitne kao lanjski sneg. Te koske se ostavljaju sirotinji raji.
Tekst je odličan. Bravo autore. Analitično i sistematično, i što bi narod rekao “dobro potkovano”.
Ok, onda su i Milorad Dodik i Ratko Mladic Bosnjaci i nikako ne mogu biti Srbi, tako ispada po tekstu. Jer u tekstu u to vreme navodno nikako nije moglo biti Hrvata, Jevreja ili Srba tamo 🙂 🙂 🙂
Nista onda Bosnjak Ratko i Bosnjak Karadzic ubijali neke svoje Bosnjake. Pozdravi autora puno puno puno 🙂 🙂 🙂
Тачно тако Зијаде “добро потковано”! Аутор је показао да је добро поткован и велика коњина… Нажалост, нема никаквих додирних тачака са историјским чињеницама.
Nemoj tako ima.
Vidis Bajica primio islam i postao drugi covek carstva a to ne moze da mu roditelji hriscani jer je glupo. Onda su roditelji primili islam a bratu je pomogao da bude patrijarh (cime je dobio i hriscane i muslimane uza sebe).
Ali autor lepo kaze da je on musliman drugog kolena, to je tacno, samo sto autor ne zeli da kaze ko je prvo primio islam jer kako kaze autor to je dobro za buducnost bosnjacke dece da tako uce ‘istinu’.
Studirah sa jednim Nikezicem,a ime mu Ahmet. Pitao sam ga za porijeklo,kaze poturcenjak iz Kuca. Koliko je takvih u Crnoj Gori koji imaju pravoslavna prezimena. Mi smo isti narod podijeljen u dvije vjere,zato pricamo istim jezikom. Ko od Bosnjaka zna turski ? Niko.
Ma nije, svi ti muslimani u CG su dosli iz Bosne nekada i nekako, jer samo su Bosanci primali islam i sve su to Bosnjaci. Oni su ti kao bakterija gutaju i postaju veci. Prosle godine Srbin primio islam u Zenici, gle cuda odmah postao Bosnjak, nekako. Isto oni muslimani u Bugarskoj, to cu isto Bosnjaci samo im niko jos nije javio.
Voli bih da mi pojasniš kakve veze ima pripadnost bošnjačkoj naciji sa turskim jeziko.
Gluplju opservaciju nisam odavno pročita.
Zato sto su se Bosnjaci po nekom pravilu zvali Turcima a ne Bosnjacima.
U 20 veku kada se videlo da se Turska ne moze vratiti onda su poceli da razmisljaju o sebi kako da se definisu. Pa su za vreme Tita ali i kraljevine Jugoslavije bili definisani samo kako muslimani. Tek krajem 80-tih su krenuli ozbiljnije da rade na svojoj istoriji jer je bilo neprihvatljivo da samo oni ne znaju ko su jer musliman ne moze biti nacija. Pitaj bilo kog starog da ti kaze kako su se zvali kao deca. Reci ce ti zvali nas Turcima ili muslimanima.
Ево како један од највећих српских писаца, сликовито описује муслимане из Босне и њихов (и његов) идентитетски проблем: “Дервиш и смрт” од Меше Селимовића
Меша Селимовић о муслиманима из Босне
Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.
Зато измишљате овакве глупости као што је овај текст.
Kad već citiraš Mešu, uradi to do kraja. Ima li tamo u “Dervišu” i još nešto, gdje kaže da sve što o njima govri, o sebi govori jer je on dio njih i oni njega. I opet Meša srpski pisac.
Slično je i sa Skenderom Kulenovićem. Samo će ti spominjati poemu “Stojanka majka knešpoljka”, a o ostalom njegovom stvaralaštvu ni riječi.
Od fragmenata se pravi iskrivljena slika.
: ) Сви светски историчари сагласни су да је велики везир Мехмед паша Соколовић по рођењу Србин (крштено име Бајица) од оца Димитрија и мајке Марије. За живота је на месту гроба своје мајке подигао цркву која је јединствена јер садржи исламску орнаментику. Његов брат био је српски патријарх Макарије Соколовић. Из његове фамилије и у његово време високо православно свештенство били су његови синовци Герасим и Антоније. За ово што сам написао постоји мноштво доказа укључујући и османске књиге. Историја се не да тако лако брисати.
Не разумем шта је писац горњег текста уопште хтео да постигне писањем ових ноторних глупости и фалсификата који нису подкрепљени ама баш ниједном референцом (наравно, јер за његове тврдње такве не постоје). Својој браћи Србима муслиманима препоручујем да не беже у лажан идентитет. Што то раније учине биће им мање душево болно.
Tekst gore govori o Mehmedu kao Bosancu. Ok, onda su i Milorad Dodik i Ratko Mladic Bosnjaci i nikako ne mogu biti Srbi, tako ispada po tekstu. Jer u tekstu u to vreme nikako nije moglo biti Hrvata, Jevreja ili Srba tamo (iako je istok Bosne uvek bio Srpski, zbog rudnika Srebra).
U tekstu taman posla da se objasni kako je Mehmedov brat postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve i stolovao u Peci, cudo da nije osnovao Bosansku za prostore Balkana. Vrlo cudno. Zasto se ne navede da je gasio ustanke po Bosni i u lancima kao robove okovao Bosanske muslimane, pa su to tumacili kao prezir. O podizanju crkve taman posla da u tekstu nesto stoji. Laz i samo laz je jedina istorija nekih naroda. Dusa ih boli za Selimovica i Andrica koji su jasno rekli ko su. I moja porodica pamti kada smo i zbog cega primili Islam pre skoro 270 godina a pre toga ponosno mogu reci bili Srbi iako nas i dan danas Srbija nije prihvatila. Pa nek dodje ovakav autor da mi prica ko smo.
Ali nije to nista, sada ce Samir da nam objasni da u Vatikanu jasno pise da je Mehmed Albanac i zato je brata stavio da vlada iz Peci sa Kosova a ne tamo nekakve Bosne. 🙂 🙂 🙂
„iako nas i dan danas Srbija nije prihvatila” Ово је, нажалост, горка истина. Да би заиста дошло до помирења морамо признати једни другима сопствене грешке и помирење засновати на истини, а не на лажном представљању прошлости и лажном идентитету.
Огромна грешка која је направљена је да су православни Срби пренели отомански концепт изједначавања нације према верској припадности. Тако муслимани ових простора нису били прихваћени као Срби, а нису били Турци. Као што постоје Немци католици и протестанти, тако постоје и Срби православни и муслимани.
Најпатриотскије стихове српске књижевности написали су управо Срби муслимани крајем XIX и почетком XX века. Али у тим стиховима могу да се нађу клице онога што си написао.
Тако Осман Ђикић у песми “ИСПОВЈЕД” наводи:
Не зови ме тако, брате,
Јер то није име моје.
Турчин нисам нит ћу бити.
Исто мене перје кити,
Ко и твоје, брате, што је!
Ево руку, пруж’ ми своју,
Поглудај ме, у очима
Прочитаћеш душе жеље,
Упознаћеш наде вреле
Што их носим у прсима.
Хеј, Србин сам, Србин, брате,
То је моје право име,
Које не бих, за све дао,
А све за њ’ бих жртвовао
Поносно се китим њиме!
Хеј, Србин сам, српско име
Над све ми је драго, мило,
Ислам ми је вјера света
Ал ми она ништ’ не смета
Да ми куца српско било.
Да за српство срце бије,
За њ’ да дише душа млада,
Да идеал свет ми буде,
Хај, слобода српске груде
Што вјековим’ трпи, страда!
Ми, очигледно је, никако да нешто научимо из прошлости.
Za ove stihove nisam znao, ali ja mislim da je tu vise kumovala SPC a ne obican narod. Lakse je bilo voditi rat i sada ako kazem mi smo SNS a ajde idi napadni selo ovih zutih lopova DS i za nagradu mozes da silujes i da pljackas. Takav je Balkan i velika je razlika izmedju nas i Nemaca.
Bosnjaci Kosova i Makedonija sta mislis koliko je njih bas iz Bosne a koliko su zapravo Srpski muslimani, samo oni sa stidom to kriju.
У праву си да је СПЦ имала великог удела, али није хушкала народ један на друге. Они су се погрешно надали да ће се мусимани добровољно преобратити у православље немајући у виду да је код муслимана успомена на веру предака избледела и да су ислам већ одавно прихватили и да је генерацијама укорењен. Изједначавањем вере и нације Срби су се одрекли половине својих сународника. У Турској, наиме, живи, како кажу, чак седам милиона данас Турака потомака исламизованих досељеника из српских земаља.
Сличних песама и ,стихова има много. Да вера може да буде предмет раздора схватио је још у XVII веку Мухамед Хеваја који је написао:
“Отац један, једна мати,
Прво би нам ваља знати,
Јер ћемо се паски клати…“ .
Хусеин – бег Градашчевић је војевао против Турака десетак година. Једном приликом је продро у Србију и победио је турску војску и на Косову. Но, 1851. године је турска војска, састављена од Арнаута, на челу с Омер-пашом Латасом (исламизованим Србином из Лике) упала у Босну и угушила устанак босанско-херцеговачких Срба муслимана. Њихов покрет је имао српско национално обележје – борбу против окупатора из Азије, ослобађање Босне и Херцеговине и припајање Србији. У књизи “Србија и Турска у деветнаестом веку”, немачки историчар Леополд Ранке наводи да су Срби муслимани певали:
“Ми идемо на Косово равно,
Где нам стари славу изгубише,
Стару нашу славу прађедовску.
И ми ћемо на пољу Косову
Ил’ изгубит вјеру и јунаштво,
Или ћемо, ако Алах даде,
Душманина свога побједити,
И у Босну вратити се славно“.
Да је свест о припадности муслимана српском стаблу било међу народним првацима однеговано пре стварања Југославије, показује муслимнско-православни уговор о уређењу Босне и Херцеговине од 1902. године, којим је покушано спречавање аустријске намере да све дошљаке у Босну и Херцеговину (странце) представи за Хрвате и да српски језик прогласи “земаљским“, или “бошњачким“. Зато су Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Алибег Фирдус и Бакирбег Тузлић унели Члан 11:
‘‘Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. Не признаје се право завичајности никоме – ко је дошао с окупацијом или после ње, па ни њиховим потомцима, макар да су у Босни рођени“.
И да завршим неким патриотским стиховима Срба муслимана од пре стотинак година:
Омер Скопљаковић: Ж Е Љ А
… Душмане мрзи, а Српство љуби,
Тако ми сине ти био жив,
Пане ли бабо у борби љутој,
Освет’ га сине, соколе сив…
Србин Авдо Карабеговић: ОХ, ТА ЉУБИМ ТЕ…
… Тако ми правде
Вишњега Бога
Тако ми српског
Имена мога…
Противу ислама,
То ништа није,
Син Отаџбину,
Љубити смије.
Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић: СРПСТВУ
Из мог срца, из пламених груди,
Из уздаха, из душе, из снова,
Теби Српство, моја срећо драга,
Лети, ево, лака пјесма ова!…
Суза чиста; суза душе моје,
Суза, што ме милом братству веже,
Суза вјернаљубави и крви,
Теби, Српство, што ме вјечно стеже!
Нуридин Ибнул-Хаџер: ПЈЕСМИ
Уздижи се, пјесмо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл’јепи гуслар гуди!
Уз гусала гласе миле,
Ђегод чујеш да се поје,
Ту слободно спусти крила,
Ту ћеш наћи браће моје…
Ал’ међ’њима ако видиш,
Ко те кривим оком гледи,
Тог се клони! Изрод то је,
Тому демон стопе сл’једи.
Уздижи се пјемо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл’јепи гуслар гуди…
Осман Ђикић
ХИМНА
Срба Муслимана
Хај, нек јекне пјесма лака,
Чедо нашег срца, жарка,
Нек напуни св'јет!
Мис'о наша света чиста,
Кô прољетно сунце блиста,
Кô априлски цв'јет.
Нек одјекне, нек се ори,
Наша нам је душа збори,
Појмо сложио ој!
Света вјера нам не крати
Именом се својим звати,
Љубит’ народ свој!
Појмо пјесму, браћо мила,
Правда ј’ увјек побједила,
Правду воли Бог.
У помоћ ће Аллах бити,
Свету своју милост слити
Врху праведног.
Појмо пјесму, нек се вије,
Нека братску љубав сије
Кроз наш завичај!
Српска вила ено хити,
Да нам ловор-вјенце кити,
Појмо сложно хај!
МОЛИТВА
Мјесец жеже св'јетле муње,
А зв'јездице кандиоца,
На пр'јестоље Васионе
Сједа тиха, мајска нојца.
Са врхова зелен — гора
Повили се вихри лаки,
И са шарног, росног цв'јећа
Свуд разн'јели мирис слатки.
Са мирисне старе липе,
Севдалије булбул вије,
Драгани их својој прати,
Што с’ у грању руже крије.
На све страни чари струје,
Крас и миље свуд се љева,
Ал’ се моје срце ледно
Тим блаженством не загр'јева.
Чемерни се уздух диже,
У даљине хита сиње:
Тамо, гдје се вапај вије
Мајке моје — домовине.
А с’ мунаре у то доба
Побожан се езан вину:
— Аллах екјбер! Аллах екјбер!
И одзвони кроз тишину.
— Аллах екјбер! Аллах екјбер!
Ја понављах свете р'јечи;
Велик ти си свети Боже,
Од свега си ти највећи!
Куда год се поглед вине,
Величину све ти прича;
Васиона ц'јела тврди
Савршенство Твога бића!
Све, што моје око гледа,
То су дјела твоје моћи,
О, моћан си Створитељу
Б'јелог дана, црна ноћи!
У прапшну црвак падам,
Надмоћности славећ’ твоје;
Дај ми искру светог плама,
У ледене груди моје!
Божанствену милост твоју,
Излиј, врх мог завичаја,
Хој, избави Српство моје;
Од вјековног, ропског ваја!
nista od toga nije istina…
to su sve lupetanja i nagadjanja.. za sve sto pises ne postoje istorijski dokazi
ne smemo biti kao busnjaci i njihovi histericari i karte iz 14 vijeka sa prugom bg-bar 😉
Mehmed(Bajica)Sokolovic je po jednom nadmasio cak i cara Dusana – a to je jurizdikcija Pecke Pateijarsije u njegovo vreme je obuhvatala vece podricije od Dusanovog carstva. I on je najveci krivac sto se Pravoslavlje preko drine uspelo da se odrzi
Pitaj tvoje babe dal ih boli anadolski ?
Nisu vam za džabe dali ime (boš)njak kako ste glupi dal vas boli to nekad hahahahahahahahaaaaaaaaaaaaa
Да појасним, boş на турском значи ништаван и одатле је порекло речи бошњак. 🙂