TAJKUN ĐURO OBRADOVIĆ
“sandžak” – Već nekoliko godina se u Srbiji sprovodi privatizacija društvenih preduzeća i imovine. Privatizacione postupke pratile su mnogobrojne afere i nepravilnosti pa su mnogi došli pod lupu zakona, a neki su (istina malobrojni) otišli u zatvor. Ove nepravilnosti su uglavnom otkrivane dugo nakon privatizacije nekog preduzeća, a počinioci su imali dovoljno vremena da sklone i zaštite nagomilano bogastvo i sebi obezbijede plah alibi za nečasne radnje koje su vršene na štetu nemoćnih radnika, zaslužnih za razvoj baš onog preduzeća koje im je najprije pokradeno a onda prodato za bagatelnu cijenu.
Najčešće se dešavalo da se preduzeća i kolektivi prvo dobro osiromaše (pokradu), pa onda silna imovina, u vidu proizvodnih hala, lokala, hotela, livada, parcela i drugih nepokretnosti proda daleko ispod cijene stvarne tržišne vrijednosti. Najčešće bi lopovluk u kompanijama sprovodili direktori i njima bliski ljudi, a kada firma ode u stečaj s krađom, nastavljaju potkupljeni stečajni upravnici koji bi dolazili po zadatku u osiromašeno i prezaduženo preduzeće, te u njemu do privatizacije pokrali i rasprodali šta se prodati može.
Onda bi kupac preko noći postao neki mafijaš, tajkun ili političar. Svi oni bi se krili iza nekih lokalnih biznismena i tajkuna koji su poznati čaršiji u kojoj se preduzeće prodaje. Lokalni moćnici su zarad šićara, lične zarade i unapređenja privatnog biznisa, pristajali da budu navodni kupci kompanija koje su kupo-vali za smiješne sume izazivajući kod prevarenih radnika bijes uz priču da je njihovo preduzeće zapravo kupio neki Šarić, Mišković, Beko i drugi. U mnogo slučajeva se pokazalo da tamo gdje ima dima ima i vatre.
Ono što je predmet našega interesiranja jeste prodaja imovine i preduzeća u Sandžaku. Zapravo, ko kupuje sandžačku imovinu? Velike sandžačke kompanije su prodate a da se o njohovoj prodaji nije mnogo pričalo niti pisalo. Posebno se za odbranu sandžačke imovine nisu interesirali bošnjački političari, dva ministra u Vladi i njihovi poslanici u Republičkom parlamentu, a trebali su. Za prodaju, odnosno kupovinu se jesu interesirali, pa su ponešto i kupili, indirektno preko potčinjenih im tajkuna.
Svakako da nije interes naroda da se silna imovina prodaje za džabe, da je kupuju ljudi sumnjiva morala još sumnjivijim sredstvima. Posebno zabrinjava činjenica što među kupcima skoro da nema Bošnjaka, a ako ih ima onda su oni eksponati mafijaških moćnika iz Srbije ili Crne Gore, kao i slijepi poslušnici korumpiranih političara.
Svi privatizacioni procesi se obavljaju preko Agencije za privatizaciju koja je kod Bošnjaka poznata po tome što je na tenderima prodavala vakufsku omovinu, suprotno Zakonu o povraćaju imovine crkvama i vjerskim zajednicama. Tako su prodate zgrada Islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Novopazarska Banja, u okviru AD „Lipa“.
Šta je to Agencija za privatizaciju
Agencija za privatizaciju je centralna operativna institucija koncepta privatizacije u Srbiji, nadležna za organiziranje, sprovođenje i kontrolu postupaka privatizacije. Shodno tome, definirani su i njezin status, djelatnost, upravljanje, organizacija, rukovođenje i finansiranje.
Agencija za privatizaciju osnovana je Zakonom o Agenciji za privatizaciju, s ciljem da organizira, sprovodi, kontrolira i promovira postupak privatizacije. Tokom svog višegodišnjeg rada, uspješno je sprovela veliki broj privatizacionih procesa i kontinuirano doprinosila reformi srpske privrede – stoji na zvaničnom sajtu Agencije za privatizaciju.
Kome Agencija za privatizaciju prodaje sandžačku imovinu?
Veliki tranzicioni gazda sa osam društvenih preduzeća je Đura Obradović, koji je 35 godina živio u Kanadi. Uspio je kupiti poljoprivredni kombinat „Pešter“ iz Sjenice, „Crveni signal“ iz Beograda, kojeg je poslije ustupio, trgovinsko preduzeće „Uvac Gazela“, firmu za reciklažu „Obnova“ iz Beograda, „Tehniku birotehniku“, trgovinu građevinskog materijala „Ineks“ iz No-ve Varoši, poljoprivredno prehrambeni kombinat „Budućnost“ iz Zemuna i transportno preduzeće „Beotrans“ iz Beograda.
Prodaja Pešteri je obavljena 28. 2. 2006. godine, za 55.000.000 RSD. Dnevni list Blic je objavio da je Đuro Obradović kupio PIK „Pešter“ za 640.000 eura. Prema podacima internet portala Forum raške oblasti, Đuro je za ove pare kupio i 1000 hektara zemlje koje kombinat Pešter posjeduje.
Ovaj srpski biznismen je 10. 4. 2006. godine rekao: „Kombinat Pešter sam kupio, jer planiram da zdravu hranu odavde plasiram na zapadnoevropsko tržište. Općina Sjenica će se preporoditi, a PIK ‘Pešter’ će vući razvoj cijelog kraja.“ (Dnevni list Blic).
Da se općina Sjenica nije preporodila i da PIK „Pešter“ ne vuče razvoj sjeničkog kraja najbolje znaju Sjeničaci i radnici kombinata koji već mjesecima ne primaju plaće. Radnička imovina se prodaje od strane vlasnika kompanije, uprkos činjenici da su radnici manjinski akcionari, tj. vlasnici trideset odsto imovine Kombinata.
List Danas je pisao 18.11. 2010. godine: „Prema tvrdnjama manjinskih akcionara i članova sindikata ‘Solidarnost’ Poljoprivredno industrijskog kombinata ‘Pešter’ AD, na sastanku Upravnog odbora prošlog petka u Novoj Varoši, bez njihovog znanja, donijeta je odluka o prodaji Upravne zgrade u Sjenici za 260.000. eura. Odluku o prodaji Upravne zgrade potvrdio je i većinski vlasnik Đura Obradović, koji je u izjavi medijima rekao da je postignut dogovor o prodaji i da se očekuje potpisivanje ugovora i uplata dogovorene sume novca.
Dok se većinski vlasnik poziva na kupoprodajni ugovor, koji mu, kako tvrdi, dozvoljava prodaju određenog dijela imovine, radnici prodaju Upravne zgrade doživljavaju kao sahranjivanje Peštera:
“Iako smo mi, manjinski akcionari, vlasnici 30 odsto imovine Kombinata, većinski vlasnik svojevoljno donosi odluke. Sve što je do sada otuđio i prodao, uradio je bez naše saglas-nosti, a sve transakcije izvršio je preko svog žiro računa. Ne radi se na deblokadi Pešterovog žiro računa, što znači da je on došao da uništi i sahrani Pešter, a radnici već sedam mjeseci nisu primili plaće.“ – izjavila je radnica ovog Kombinata, predsjednica Općinskog sindikata ‘Solidarnost’ Sadija Rožajac.
Prema objašnjenju većinskog vlasnika, Upravna zgrada je prodata radi izmirenja postojećih obaveza preduzeća. Tvrdeći da Upravna zgrada i nije potrebna Kombinatu, Obradović kaže da će radnici iz te zgrade biti premešteni u druge prostorije, koje se nalaze u kompleksu Pešterovih pogona u gradu. On također ističe da radnici koji zaista rade, kao što su stočari, redovno primaju plaće.”
Autor: Sead Šaćirović
citam komentare i smejem se ,vezano za privatizacije u sandzaku. boze koliko su ljude ne obavesteni,a sebi daju za pravo da komentarisu nesto o cemu pojma nemaju. ako,ako samo vi pricajte,za dobrim konjem se prasina dize 🙂
allah sve vidi,vazno je da uzviseni zna istinu,a narod ko narod nikad bit dobar,nikad ugodit 🙂
a muftija ceprka na sve strane samo da sa svojih ne dela skrene paznju ljudima na druge stvari makar i on baljezgao o glupostima sto i inace radi! 🙂
ako kazem da je Djuro dosao da protera Bosnjake sandzaka,normalan i posten to nece povjerovati,kao sto nisam ni aj vjervala.TZV.Humanitarna fondacija stara Raska je ta koja je kupila pester a Djuro kao clan upravnog odbora izbaceni je pijun kao v.vlasnik,da meni bude jos i teze,ti izdajnici su svo vrijeme znali ko je i zarad cega je prodat Peste,i cute i oglusavaju se na sve,i jos je veca zalost sto zakon stiti LPOVE,a postene privodi plasi,kaznjava,a lopovi na IZVOLTE mi smo tu da vas stitimo…pisala bih 5 god sta sve znam ali da se neponavljam,umesto 5 milijona uod kredita obecao je da ce posaditi lijeske pitomog lesnika, koje su ostale nepodjeljene u H.O.S.RASKA, malinu i jabuku….hahahahah i corav vidi da Muslimane zele protjerati sa ovih prostora
A Ljajic Sejdo- Rasim, kupio AD Lipu preko Cerima Semsovica sa ortakom Saricem, to je javna tajna, na rateza milion Eura i hotel i Banju i Amiragin han, sve. Ko je to mogo vec samo ministar u vladi. A Suljko Morina, kupio Sandzaktrans preko jevreja. Oni su za to ministri a ne da nesto ucine za narod. Sta ce ih sbnaci, Allah jedini zna
Država će preko razvojnog fonda (čiji je član ministar Ljajić), “uložiti u PIK Pešter” 5 miliona eura.
Ali caka je u tome, što će tim novcem raspolagati Đuro ulažući u svoja preduzeća po Srbiji, dok će u Sjenicu doći samo sića.
Fino, Đuro je dobio i Pešter i toliku zemlju i sad još toliki novac, niko ne kontroliše šta on radi!
Kupujući PIK Pešter, Đuro je dobio hektare i hektare zemlje, koja je oteta od seljaka, Sjeničaka, data najpre džavi pa opštini, opština ju je, zatim dala Pešteru na korišćenje, ali su lošim kupoprodajnim ugovorom, opštinske vlati iz nemara dozvolile da on, Đuro, za mali novac dobije i toliku seljačku zemlju.
Sada je krčmi i prodaje Sjeničanima, a vlast sve gleda, jer kako rekoše, Đuro i Muriz Turković imaju nekakav dil -ne diraj me-ne diram te.
Pešter je bruka i za Agenciju za privatizaciju i za opštinu.
NOVOPAZARSKA “SLOBIDA” KUPLJENA PREKO BELIZEA? A KUPLJENA JE I “LIPA” A TIME I N.P.BANJA STO JE U VASEM VLSNISTVU.SVE PREKO BOSNJA CERIMA SEMSOVICA.NJEGA NE INTERESUJU VAKUFI,BITNA JE LOVA.
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio je na svom sajtu http://www.cins.org.rs istraživanje u kom se navodi da su menadžeri kompanije za promet nekretninama Delta real estate Miroslava Miškovića učestvovali u kupovini nekretnina u Srbiji u vrednosti od preko 40 miliona evra – u ime off shore kompanije iz Belizea nepoznatog vlasnika. Prema tom istraživanju, Mišković je preko Ćerima Šemsovića za tri miliona evra kupio i novopazarsko preduzeće “Sloboda”.
Sajt E-novine ( http://www.e-novine.com ) u tekstu Miškovićevi of-šor milioni iznosi složene detalje o tome kako je formirana off shore kompanija preko koje Delta kupovala firme u Srbiji, ali i zemljama regiona.
Svako od nas sa 3.000 dolara viška može da pozove advokatsku kancelariju na Belizeu i oni će mu rado formirati i registrovati of-šor kompaniju sa računom u tamošnjoj banci, navodi se u tom tekstu.
Na veb sajtovima kancelarije i agencije, mogu se pročitati informacije o tome kako vaša kompanija Belizeu neće plaćati nikakve poreze, neće izveštavati o završnim računima i niko neće saznati ko je vlasnik ili kako posluje vaše preduzeće, čak ni istražni organi Srbije ili Sjedinjenih Država, zato što Belize nema potpisane sporazume o razmeni tih informacija ni sa jednom zemljom na svetu.
Grupa dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta označila je Belize za jednu od pet država u kojima se pere najviše prljavog novca na svetu. Prošle godine, britanski „Gardijen“ je pisao da se Belize nalazi pred sankcijama zbog neažurnosti u pokretanju postupka za potpisivanje međunarodnih sporazuma o razmeni informacija o oporezivom novcu sa drugim zemljama sveta.
Neko je i pozvao advokatsku kancelariju „Argueles & Company“ koja na istoj adresi u Belize Sitiju, New Road 35, ima i agenciju za registraciju preduzeća „Orion“ i – prvog januara 2007. godine, uspešno su, na sopstvenu adresu, registrovali preduzeće „Vanity International Corporation“. Pravi vlasnik je, shodno zakonima Belizea, nepoznat.
Manje od mesec dana kasnije, na drugom kraju planete, u Novom Pazaru, Ćerim Šemsović, jedan od najznačajnijih tamošnjih biznismena, osnovao je preduzeće „Fexiko DOO“ i prebacio na njega svoj tržni centar, koji su veštaci procenili na vrednost od oko 3 miliona evra, spremivši ga tako za prodaju. Ovo je potpuno legalna praksa u Srbiji i preduzeća na ovaj način trguju nekretninama zato što se tako plaća manji porez u odnosu na kupovinu samo nekretnine.
A prodaja je usledila brzo. Tri meseca kasnije, „Fexiko“ je prodat.
„Da, ‘Fexiko’ je imao biznis sa ‘Slobodom – Novi Pazar’,” rekao je Čerim Šemsović za CINS u telefonskom razgovoru. ”Ja sam to zajedno sa “Deltom” kupio, pa sam ja njemu onda prodao, ovaj, ‘Delti’… Tako da, eto da kažem da nije to samo “Fexiko” nego i moji udeli u ‘Slobodi’. Fiktivno sam ja kupac, ali realno, pedeset-pedeset sam kupio Slobodu sa Deltom i ja sam moj deo… Komplikovana je to dosta priča.”
Novopazarci sa malo dužim pamćenjem se svakako sećaju kada je novopečeni vlasnik “Slobode” tadašnjim radnicima doveo muziku i izveo ih u krug preduzeća da se, uz kamere jedne lokalne televizije (isto veče je gradu prikazan i snimak svečanosti) raduju dolasku novog vlasnika. Danas je u krugu tog istog preduzeća smešten veliki kineski tržni centar.
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je „Fexiko“ prodat preduzeću „Vanity International Corporation“ sa Belizea, a ne nekom od preduzeća Miroslava Miškovića, registrovanih u Srbiji. Šemsović u razgovoru sa CINS-om nije ni pomenuo „Vanity“. Otkud sad tu „Delta“?
Čim je „Vanity“ kupio „Fexiko“, preduzeće je prebačeno u „Deltinu“ zgradu u Beogradu, a na ključne pozicije su postavljeni menadžeri „Delte“. Za prokuristu je postavljen Nemanja Mićanović, direktor za imovinske i pravne poslove „Delta Real Estatea“.
Novinari CINS-a i OČRP-a su posetili poslovnu zgradu “Delte” u Beogradu na čijoj adresi je prijavljen “Fexiko”, ali ga nisu pronašli na listi preduzeća u zgradi. Novinari su ostavili na portirnici broj telefona za kontakt i poruku za “Fexiko”. Trideset minuta kasnije, sekretarica “Delta Real Estatea” je pozvala novinare CINS-a rekavši da su prostorije “Fexika” pored njihovih i da “njih često nema”, primila poruku za “Fexiko”. Predstavnici “Fexika” se nikada nisu javili.
Prema podacima Agencije za privredne registre, „Fexiko“, kao ni sve ostale firme koje je kupio „Vanity“ u Srbiji, nema stalno zaposlenih.
Miroslav Mišković nije odgovorio na poruke koje su CINS i OČRP ostavili za njega u odgovarajućim službama “Delte”. Niko drugi iz „Delte“ nije reagovao.