Srbija – Zakon je jasan. Davanje poklona ljekaru, pa čak i bombonjere, kafe ili viskija, krivično je djelo zbog koga se ide u zatvor.
Robiju od tri godine, po Krivičnom zakoniku, mogu da očekuju pacijenti – koji poklone daju, i ljekari koji ih primaju. Međutim, u Srbiji vlada tradicija da se ljekarima kupuju prigodni pokloni kao zahvalnosti nakon dobro urađene intervencije.
Da je pojava čašćavanja ljekara masovna i problematična pojava pokazuje i odluka stranih farmaceutskih kompanija da ljekarima ubuduće neće smeti da poklone olovku, kalendar ili rokovnik, i da će morati da objavljuju ime i prezime svakog ljekara kojem su platili odlazak na kongres.
Milan Škulić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu, objašnjava da formalno pravno kao mito se tretira i davanje sitnih poklona ljekarima.
– Čokolade, bombonjere, parfemi koji se poklanjaju ljekarima kao znak zahvalnosti bi trebalo da budu mito, ali ih mi tumačimo na fleksibilan način. Kod nas je mito kada nekome ponudite novac – ističe prof. Škulić.
On kaže da je krivična odgovornost na onima koji daju, ali i na onima koji primaju poklon.
Za dr Milenu Jauković, nekadašnju sekretarku Etičkog komiteta, mito je iznuđivanje usluge, ali ako se neko na kraju lječenja zadovoljan i srećan zahvali ljekaru čokoladom i kafom ne smatra to mitom već poklon.
– Mito je iznuđivanje usluge, a davanje poklona je paganski običaj zahvalnosti za nešto što se dobro završilo. Iskustvo drugih koji nisu dobro prošli u bolnici jer nisu platili uslugu navodi ih da i sami nude novac, što je nešto drugo od poklona. Ali, ljekar ne smije da uzme takav poklon, već treba da se bori da bude odgovarajuće plaćen prema – kaže dr Jauković.
(Blic)
Mjesto dogadjaja: Najjužnija tacka Crne Gore, Market ,,Roda”
Datum događaja: Avgust 2014
Učesnici: moja malenkost,,Made_in_Sandzak” , ,,dr. Tutic”, ,,zgodna kasirka” i nekoliko nepoznatih lica.
Da vam ispričam ovijem našijem prostijem jezikom prosečnog sandzaklije, mislim da ćete me tako najbolje razumijeti 🙂
Jednog jutra proteklog avgusta oko deset sati ujutro, svratio sam u gore navedeni Market da kupim nekoliko sitnica. Vadeći iz korpe na kasu pribavljene stvarčice, začuh glas iza mene, sa onim prostim i jadnijem našijem naglaskom,, oprosti bate, mogulj ja, ada slj nešto hća, na brzinu slj, bono mi dijete povraća, pa slj da ja prodjem prvi na kasu bate”.
Ispravih glavu i vidjeh dobro poznato lice Tutić nam doka, u rukama nije imao medicinu za ,, bono dijete sto povraća” . Slušaj ti junački sine, u meni sve nesto prostruja, e reko nemože, nemože doktore!! Ufff, jel se mi to znamo? Zaprepasti se ,,dok”, odmače se unazad dva koraka i veli ,, pa dobro bate, nemore, nemore” .
Vadim ja i dalje stvari iz korpe, a dr. Tutiću šejtan neda mira, no me opet dira i veli ,, eto bate, ti reče nemore i vidiš kako se ja izmaknem” , polako se stvara kolona iza doktora, a kasirka nas začuđeno gleda.
E nej mene doktore, nej, čeko sam ovaj dan pomislih u sebi.
E nemože, rekoh ,doktore, nemože! Nije moglo doktore ni dvije hiljade i treće kad sam dolazio u bolnicu da pitam da mi se operiše prst(nokat urastao) a vi bili na dužnosti, nije moglo tad tražio si doktore dvesta eura, dvesta eura a ja banke nisam imao i ti mi doktore reče,, nema para, nema operacije” sram te bilo doktore ( prokuha u meni i ja zaboravih na lijepe manire 🙂 )
Masa iza doktora poče da se smije.
Poče doktor da muca, pa ja ovo, pa ja ono,…. Pa nemože to bate, pa ovo, pa ono, ti na more bate, dvesta eura probljem,..,
Prije jedanaest godina je to bilo doktore, prekidoh ga ja, ja mlad bez posla i banke u džepu.
Kaže on meni ,, ja sam bate školu ućio za to”.
E nek si doktore ,,ućio” ali životnu školu nijesi naućio, sram te bilo!!
U tome platih, uzeh svoje stvari i namignuh kasirki, osta doktor ka popišan, hahahhaha
E ovo vam je dragi moji sandzaklije živa istina.
Tutiću prozvan si!
Sellam