Kasna pravda za El Masrija

Sud je naveo da je „makedonska vlada odgovorna za torturu“ kojoj je podvrgnut Kaled el Masri (49) zbog sumnji da je povezan sa teroristima. Sudsko veće je jednoglasno zaključilo da su prekršeni „zabrana torture i nehumanog i ponižavajućeg tretmana”, „prava na slobodu i bezbednost“, „poštovanje privatnog i porodičnog života“ i „pravo na pomoć“. El Masri je naveo da je žrtva tajne operacije, odnosno da je uhapšen, potom stavljen u izolaciju, ispitivan i maltretiran u jednom skopskom hotelu 23 dana, a da je potom predat agentima CIA koji su ga odveli u tajni pritvorni centar u Avganistanu gde su ga više od četiri meseca mučili. Sudije su ocenile da je El-Masrijeva priča „izvan svake razumne sumnje“ i da Makedoniju treba smatrati „odgovornom za torturu i loš tretman u samoj zemlji, ali i nakon njegove predaje američkim vlastima“ što je izvršeno mimo pravosudnih organa.

List Nordbajerišer kurir (Bajrojt) smatra da je „sramota što je tako nešto moglo da se desi na evropskom tlu, pod odgovornošću demokratskih vlada. Ali, to nije jedina nepravda tih godina. Antiteroristička histerija Bušove administracije tada je stvorila zle pojave kao što su Gvantanamo, rat u Iraku ili legalizacija mučenja. Pokušaj da se teror osveti nepravdom otvorio je mnoge rane, koje bole – i danas.“

„Presuda strazburških sudija još jednom je usmerila pažnju javnosti na flagrantne povrede ljudskih prava koje su počinile SAD u takozvanoj antiterorističkoj borbi posle napada od 11. septembra“, piše frankfurtski dnevnik Frankfurter rundšau: „Više stotina ljudi iz čitavog sveta je oteto, saslušavano, mučeno, a neki su godine proveli u tajnim zatvorima CIA. Sama suma za obeštećenje je mala uteha za Masrija. On je slomljen čovek koji vreme otmice i mučenja nije psihički preboleo i posle toga je više puta dospeo u sukob sa zakonom.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je „Evropski sud za ljudska prava bio poslednja instanca kojoj je Kaled el Masri mogao da se obrati. Devet godina je uzaludno podnosio tužbe, i tek sada je ostvario i pravni uspeh, i dobro je što je tako. Odšteta od 60.000 evra jeste zadovoljenje za Nemca libanskog porekla koga je CIA otela, silovala i mučila. Sudije u Strazburu su istovremeno pojasnile i sledeće: kada je reč o pravnoj državi i zabrani mučenja, ne sme biti izuzetaka. Osnovna prava se moraju poštovati i u borbi protiv terorizma. A u histeričnom vremenu posle 11. septembra 2001. bilo je stvari koje se nisu radile kako treba. U sudskoj proceni slučaja nije bilo relevantno to što je El Masri vlastima zapeo za oko zbog svojih kontakata sa militantnim islamistima, a ni to što je nakon povratak u Nemačku više puta dospeo u sukob sa zakonom. Njemu je pre svega toga počinjena nepravda. S obzirom na ovu presudu, moglo bi se zahtevati i da posle Makedonije i SAD i CIA budu osuđene na isplate obeštećenja. Ali, za to sudije Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu – nisu nadležne.“

Komentator Zidojče cajtunga (Minhen) je svom članku dao naslov: „60.000 evra za uništen život“ – „Ovo je kasna pobeda, možda i prekasna za Kaleda el Masrija. Život je odavno izmakao njegovoj kontroli, traumatizovan je otmicom i mučenjem, frustriran jer niko nije odgovarao za udarce i poniženja koja su mu onih mračnih meseci 2004. naneli panduri CIA. (…) Presuda je jasan signal: bespravni prostor ne postoji, pa ni u podrumima za mučenje koji pripadaju tajnim službama. Ovo je i indirektna presuda bezbednosnoj politici SAD, koja je posle napada iz 2001. izgubila sve kriterijume pravne države. Masri nije uspeo pred američkim sudovima, jer je njima mračna državna tajna bila važnija od pravde koju je za sebe tražio jedan čovek. Dobro je što je u Evropi drukčije.“

(DW)