Izvrnuta istina

Posljednje nedjelje februara se po beogradskoj čaršiji naveliko diskutuje o glavnom muftiji Islamske zajednice u Srbiji Muameru Zukorliću i o tome šta je značila njegova izjava da bi Srbija mogla da doživi sudbinu Tunisa i Egipta. Naravno, režim se potrudio da kroz medije podgrije priču, pa je tako došlo do raznoraznih tumačenja.

Dnevne novine su bile pune bombastičnih naslova, našlo se i kuso i repato da komentarira, počevši od političara koji su objašnjavali svoje viđenje Glavnog muftije, pa do kolumnista koji su se pitali „da li taj Zukorlić vidi sirotinju po Sandžaku“, mada je to pitanje bez osnova jer upravo on stalno opominje vlast na tu temu, a izgleda isti ti koji su se razmahali perom nisu obaviješteni, ili su dobili „amneziju“ da je isti Glavni muftija dao pomoć Kraljevu od milion dinara i dvije tone mesa posle zemljotresa. Tada se niko nije pitao šta ima u voznom parku i koliko je bogat, ali sada kada treba da se oplete po njemu zarad jeftine senzacije i ova pitanja prolaze.

Šta reći osim da je bilo komentara na pretek, a našli su se tu i dežurni dušebrižnici koji su iskoristili priliku da malo sebe promoviraju.

Uostalom, poenta priče je da je opet, po ko zna koji put, izvrnuta istina, koja je svakome ko je pažljivo slušao „spornu“  izjavu jasna, a to je da, ukoliko zvanični Beograd i dalje nastavi sa istom politikom, ustat će „kuka i motika“. Narod je toliko osiromašio da mu je više preko glave praznih priča.

Nema to nikakve veze sa separatizmom ili nečim sličnim našta se u medijima aludiralo.

Interesantno mi je da šta god izjavi muftija Muamer Zukorlić to se tumači odmah kao separatizam i fundamentalizam. Nije mi jasno zašto se potreba Bošnjaka za slobodom tumači kao separatizam?

Vjerovatno nekome odgovara da sopstvenu nesposobnost prebacuje na Bošnjake koji su obespravljeni po raznim osnovama.

Naravno, beogradski vazali, ministri Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, su ćutali, što znači da se slažu sa politikom svojih šefova. Uostalom, šta oni upoće smiju da urade ili kažu, a da nemaju dozvolu onih kojima služe.

Međutim, propao je pokušaj da se napravi vještačka tenzija, što bi rekao narod: „Tresla se gora, rodio se miš“.

Jedino u čemu se slažem sa svima je to da ne treba olako preći preko izjave Glavnog muftije. Treba je shvatiti vrlo ozbiljno kao poziv vlasti u Beogradu da se uzme u pamet i prestane sa diktaturom, jer ako se i dalje nastavi istim putem zaista nam ne gine sudbina Tunisa i Egipta. Uostalom, možda to ne bi bilo ni loše… Ko zna…?

Autor: Ana Mileusnić

Izvor: GlasIslama.info