Fudbalska razglednica iz Danske

0
20

Novi Pazar – Kada se dokopa lopte, sve je moguće. Dribling, asistencija,gol. Šta god. Čuvare često maestralnim potezima dovodi do očaja, ljubitelje fudbala pak oduševljava.

Sve izvodi sa neverovatnom lakoćom. Urođena brzina,talenat, eksplozivnost. Mukotrpnim radom je to samo nadogradio i stasao u vrhunskog fudbalskog majstora. Poodavno. I još dugo nema namjeru da prestane sa bravurama. Karakterističnog, gotovo dječačkog osmeha, uvek. I kada je dobro i kada je loše. Takav je Enver Alivodić. Pazarska „prva violina“. Čim je utihnula fudbalska jesen,otisnuo se u Dansku. Ne,nije u pitanju nikakav novi angažman,već zasluženi odmor. U društvu verenice,Ševale Smajović, „puni baterije“ za buduće izazove, u gradu Horsensu.

Jesi li se uželio Novog Pazara?

-Kući jeste najljepše,ali ni ovako se ne žalim,smeška se Alivodić. Uživam,u pravom smislu,poslije izuzetno naporne polusezone. Potrebno mi je da dam sebi oduška i opustim se.

Da nije u pitanju,možda i selidba u neki od danskih klubova?

-Ne za sada. Međutim,ukoliko se „dogodi“ neka kombinacija,rado ću je prihvatiti.Ipak,prvenstveno sam došao da se odmorim, a i poželio sam se vjerenice.

Ljubav dakle, cveta,a kako vidiš dosadašnju karijeru?

-Pa iskreno, dosta sam zadovoljan svojom dosadašnjom karijerom.Gde god sam igrao, jer gde god sam igrao,bio sam standardan. Svugdje sam i ostavio traga, tako da je to za mene najveći uspjeh.

Počeci,sigurno su nešto što ćeš zauvijek nositi u srcu?

-Ko bi to zaboravio.Imao sam sam 10 godina, kada sam napravio fudbalske korake.Sećam se da je  tada  Tarik Imamović  bio trener. Nije bilo odvojenih mlađih kategorija,svi smo trenirali zajedno. I mi 10-godišnjaci i oni stariji.Moram da priznam,bilo je to specifično iskustvo za mene i neponovljivo.

Ne zaboravlja hitronogi napadač ni debi u prvom timu. Osjećaj je neponovljiv.

-Imao sam sa 16 godina. Šansu mi je ukazao tadašni trener  Enver Gusinac. Sjećam se,bili smo drugoligaši a potivnik je bio ZSK iz Valjeva. Kada se sada prisetim, osećao sam se čudno,pomiješanih emocija,pomalo i zbunjeno. Kao golobradi mladić, u tim trenucima, kao  da nisi svjestan da debituješ za prvi tim.

U fudbalu,kao i u životu, postoje detalji koji se pamte.Neki po lijepom,neki za zaborav. Alivodić nema dilemu.

-Najdraža mi je  utakmica protiv Čukarickog, u drugoligaškom društvu. Pobedili so 4:3,a pogodak koji sam dao Pustinjakoviću, sa velike udaljenosti ću uvek pamtiti.  U zaborav bih da što prije ode duel iz protekle polusezone,  u Kragujevcu. Vodili smo do bukvalno posljednjih sekundi,a zatim primili gol.

Da li postoji neki trener,kome si posebno zahvalan za sve što si postigao?

– Ne bih  izdvajao nikog posebno, iz prostog razloga,da ne bih nekog zaboravio. No, svi koji su me trenirali dali su doprinos mom razvoju. Zna se ko su oni,prepoznaće se.

A najdraži gol?

-Tu nemam dileme. Definitivno je onaj koji sam dao Partizanu u Beogradu. Bio je prelijep osjećaj kada sam na onakav način matirao Petrovića.

Ne krije Alivodić, ni klupsku pripadnost.

-Zašto bih? Što se tiče naših klubova, Novi Pazar će zauvjek biti u mom srcu, od inostranih, volim Bajern.

Specifično iskustvo imaš boraveći na Kipru. Po čemu pamtiš tu „epizodu“ u karijeri?

– Izvanredna destinacija i za život,odmor  i igranje. Nalaziš se na moru,  a imaš i sve uslove za rad. Imaju dobre uslove za fudbal, malo ih je zahvatila kriza,kao uostalom i veći deo  sveta, ali boravak na Kipru predstavlja  jedno baš lijepo iskustvo.

Novi Pazar, Čair,Banovo brdo, Borča, Enionis Paralimni. Alivodić kaže da ne zna kud ga može fudbalska sudbina odvesti.

– Pa ja planiram,želim,ali često ne bude onako kako smo zamislili. Sudbina diktira mnogo toga,tako  da se vodim onim „desiće se ono što se  mora desiti“.

Za kraj,neizbježno pitanje. Kakve su šanse da ostaneš kraj Jošanice?

-Ne bih imao ništa protiv,ako se neke stvari promjene na bolje.Čujem da je na pomolu izlazak iz krize, da će klub biti stabilizovan na svim nivoima, pa tim bolje.  Ipak je kući najljepše,a naši navijači,kakve nema niko, su motiv više. Bukvalno te teraju da pružiš 200 posto svojih mogućnosti. Sve je otvoreno, kaže Enver Alivodić, iz čijih riječi ipak se da naslutiti da bi rado ostao u najdražem plavom dresu.

(rtvnp)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.