Bogomili i tajne skrivane

72
495

BDZ_22-04-2012_sulejman_alickovicKome je to smetao monoteizam na teritoriji današnjeg Sandžaka.Možemo li bar malo naslutiti u ovim riječima Srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Kada je Egipatski teolog Arije, monoteističkim komplementarnim vjerskim učenjem i samo širi riječ Isa pejkambera postaće temelj monoteističkog učenja i biti će vladajuće sa početka IV. stoljeća do polovine VII. stoljeća i na njemu će se organizovati vlast na Evropskom tlu.

„Sad, kada veliki broj ljudi neke lažne stvari za istinite poštuje, ako se ko nađe da te stvari kao lažne izobličava, takav mora biti zlo gledan, i smatra se za nevernika. Za ovakve stvari su svi apostoli, i sam Hristos, gonjeni i ubijeni bili. Kad su Grci i Latini od Hristovih apostola primili hrišćanski zakon, onda nije bilo ni časnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva… Za sve to blaženi i sveti apostoli ni reči ni slova niti su znali niti mislili. A naši slavenski narodi primili hrišćanstvo neki od Grka, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sad neka mi kaže ko zna šta se nije moglo za devet stotina godina izumeti i natrpati?“
Dositej Obradović:“Život i priključenja““

Priča o historiji Bošnjaka muslimana je priča o grčevitoj i krvavoj borbi za opstanak, priča o ponosu i slavi, poniženju i kukavičluku, velikim djelima i izdaji, bošnjačkom merhametu i zločinima neljudi.Jedna od stvari koja je obilježila historiju Bošnjaka muslimana jesu krvavi genocidi nad njima, koji su se ponavljali od početka XII vijeka. Historijski gledano, genocidi nad muslimanima Bošnjacima, ali i svim ostalim muslimanima Balkana, nisu bio slučajani, već su bili rezultat jedne kontinuirane, planske, hriščanske politike pretočene u velikosrpsku i velikohrvatsku ideologiju. Ovo je početak putovanja kroz taj krvavi dio bošnjačke historije….

Nauka još uvjek nije ništa rekla tek je samo u par riječenica to spomenula.Naročito se to prikrivalo na Balkanu.Koliko su nemanjićki progoni bogumila u Srbiji u 12. vijeku moze objasniti,ili shvatiti šta nam se to, do dan danas, desava na Balkanu. Od Nemanje pa sve do danas radi se po istoj matrici proteraj popali sve one koji neprihvataju tvoju veru.Mislim da je došlo vrijeme otvaranje te teme “bogumilska tema”. „Nemože vječno skrivati ono što se nemože sakriti.Jedan od problema sa rekonstrukcijom bogumilskog učenja je što skoro svi podaci dolaze od njihovih neprijatelja. Prva zasebna proučavanja bogomilstva započinju u XVIII veku, delima C. J.Wolf-a „Historia Bogomilorum“ (Wittenberg, 1712) i J. L. Oeder-a ,,Dissertatio inauguralis, prodromum historiae Bogomilorum criticae exhibens“ (Gottingae, 1734). Nijeli jedan od dokaza i selo Mitrova kod tutina koje je sigurno bilo neko veće bogomilsko svetilište,što mogu potvrditi i nazivi nekih lokaliteta,humke i stara groblja.Monah Bogomil piše da su ovi krajevi,“gađali kamenjempratnju sv.Save koja je prolazila od manastira Crna Rijeka,preko mitrovačkih predjela i dalje prema Rasu.Nemanja je održao onaj sabor u Deževi u srcu bogomilske populacije i baš on je „osudio“ bogomilsku jeres isto kao što su to radilo Papa Inoćentije III pokreće krstaški rat protiv katara u Langdoku (danas južna Francuska) koji pustoši cvetajuću zemlju od 1209 do 1229. godine.

(Crkveno-državni sabor protiv bogumila je oko 1186 god).Poznato je da je Nemanja kršten u katoličkoj veri i kao takov vjernik branio interese katoličke crkve.Krajem XI vijeka i početkom XII ustvari počinje obračun sa momoteizmam na tlu Evrope u historiji poznato kao Arijanstvo.Kolikio je ustvari bio uticaj Grčko istočne vere na tlu tadašnje raške možemo zaključiti i u samom obračunu Dragutina i Milutina.Značajan broj autora koji su se na bilo koji način bavili ovom temom, pa makar i usputno, bili su skloni tvrdnji da je Dragutin vremenom prešao na katoličanstvo,dali je prešao ili je to on oduvjek i bio ostaje još uvjek pitanje.Ako imamo savremene latinske izvore, tj. prijepisku Dragutina s pa­pom Nikolom IV.No, sve te ocjene trebalo bi odvojiti od njegove vjerske politike, koja u dosadašnjoj historiografiji nije tretirana zasebno. O njoj se govorilo samo u okviru širih tematskih cjelina i to onoliko koliko je glavna tema zahtijevalaLatinski izvori koji svjedoče o živim i jakim vezama sa Katoličkom cr­kvom i papom govore da je Dragutin dobro razumio politička kretanja u svo­joj blizini i da ih je znao iskoristiti za vlastite interese. Dobivanje na upravu Mačvanske banovine nije značilo samo proširenje oblasti kojom je upravljao, već je Dragutin tim činom postao ugarski feudalac, te je njegova politika za naredni period (sve do njegove smrti) dobila stalan smjer. Njegove zemlje su dobrim dijelom pripadale ugarskoj interesnoj sferi, pa samim tim i intere­snoj sferi papstva, odnosno Katoličke crkve.Nijeli u njegovom opredeljenju glavnu ulogu odigrala majka a nakon toga i žena.Njegov osnovni cilj nakon preuzimanja zemlje i bio je rad na suzbijanju hereze.Ovo nam samo govori da Arijanstvo i nakot tolike borbe crkve koji predstavlja Papa nije bilo pobjeđeno.Arhiepiskop Danilo koji je savremenik Dragutinov njegov rad hvali ali negovori koje je to pravovjerje katoličko ili grčko istočnopo svemu sudeći da za Danila nije bilo bitno to već samo da narod nesljedi Arijanstvo (monoteizam).Nije li ovo dokaz da su i jedna i druga crkva udruženim snagama kada je to trebalo vršile prisilno pokrštavanje.Poznata rečenica ja sam kralj i moja vera je vera traje vijekovima.Ako se pogleda sva vrela koja su nama dostupna vidjećemo da su ustvari svi vladari na prvo mjesto stavljali svoju vlast a skoro svi bježali od poznatih riječi Novog zaveta. Svaki čitalac Novog zaveta veoma lako može da primeti da je Hristos uvek (kao i apostoli kasnije) naglašavao mirotvorstvo i nenasilje.( Vidi: Mt. 5:7, 9, 38-48; Rimlj. 12:14, 17-21. itd) Obračun sa katarima Tuluza gdje se nije ni poslije toga prihvaćalo katoličanstvo.Tako da je u kasnijim razdobljima je u Toulouseu jako protukatoličko raspoloženje, te je u gradu bilo mnogo protestanata (hugenota) koji su 1562. pogubljeni.Vratimo se i sagledajmo sliku srednjovjekovne Srbije koja vodi porijeklo“Crkve“ iz doba cara Konstantina i njegovih nasljednika koji su se na najsvirepi način obračunavali sa neistomišljenicima.Princip i načelna djelovanja nisu ni malo odudarala od oni cara Konstantina iako je prošlo mnogo vijekova od njegove vladavine.Način i djelovanje protiv neistomišljenika se skoro u potpunosti poklapao.Iako se mnogi u Srbiji trude da svojim djelima koje pišu obanjuju narod u pogledu nekih perioda povjesti Srbije,pokušaćemo da dokažemo da se ništa nije razlikovao obračun sa Arijanstvom na našem tlu od Rimokatoličke crkve.Duh inkvizicije je postojao i kod onih koji su prihvatili Pravoslavje tojest Grčko istočnu veru.Dali to stvarno nije postojao progon onih koji su bili druge vere kako tvrdi Pravoslavna crkva.Nije li baš ona bila ta koja je progonila one koji su drugačije vjerovali u Bibliju,koju su drugačije tumačili riječi Isa pejkambera.Postoji nešto tragično u toj tvrdnji da pravoslavni nikada nikoga nisu proganjali jeste baš historiska činjenica iz XII vijka za vrijeme vladavine velikog Župana Stefana Nemanje,kada je izvršen pravi progom nad domicijalnim stanovništvom tadašnje Raške koji su već tada imali svoju Arijevsku veru i sljedili pravu knjigu Isa pejkambera.Progom nad bogomilima koju i današnja SPC opravdava u ime spasavanja kršćansta od opake jeresi koja se proširila na tim prostorima.Župan se nije tada obračunavao sa nekom vojskom od koje je bio napadnut,već sa nenaoružanim ljudima ženama i djecom i starcima koja su se usudila da vjeruju u ono što su i do tada vjerovali.Njihova krivioca je bila što nisu prihvatili veru koju im je donio župan.Kako je bilo ophođenje Nemanje prema bogomilima (babunima) možemo samo zaključiti od onih koji su o njemu pisali: Aleksije I (1081-1118) bio je šampion ortodoksije. Njegova kći Ana ponosi se takvim radom svoga oca i traži za njega titulu trinaestog apostola. Aleksije je bioveoma pobožan i lično je ulazio u najpodrobnije diskusije sa bogumilima i pavlićanima, i koga ne bi uspeo da preobrati u pravoslavlje, on ga predavaše vatri. (…) I Nemanja je svoje bogumile kažnjavao po odredbama vizantijskih zakona. U Vizantiji progonjeni su bogumili i za vlade Manojla Komnina. Osobiti gonilac bogumila bio je car Aleksije II (1080-83). Nekolike decenije docnije, za cara Borila, 1210, održan je i u Bugarskoj, u Trnovu, jedan sabor protivu bogumila. Na tome su saboru bogumili izobličeni i stajahu “jakože ribi bezglasni”. Oni, koji ne htedoše prići pravoslavlju, “predani beše različnim kaznem i zatočeniju”.Dali su bogomili (babuni) imali svoje hiže i u Srbiji možemo zaključiti i po pisanju Domentijana: “Sredinom 13. veka piše Domentijan, kako se, blagodareći Nemanji, u Srbiji, “kapišt” (mnogobožački t.j. bogumilski hramovi) “razdrušiše” a “crkvi Hristovi postaviše se.” Dali su to bili mnogobožački hramovi ako je poznato da u njima nije bilo ikona,fresaka i krsta.Ko se obračunavalo i šta je sve upotrebljeno protiv bogomila(babna) najbolje nam otkrivaVladimir Ćorović koji nam kazuju kakve su sve brutalne metode (koje su bile toliko “bogougodne” da se verovatno i Stefan Nemanja, poput Aleksija I

Komnina koji je bio trinaesti, udostojio da nazove “četrnaestim apostolom”) korišćene protiv ovih jadnih ljudi:”Naročitu je pažnju obratio suzbijanju bogumilske jeresi i jačanju pravoslavlja. Protivjeretikajeupotrebio vrlo oštre mere: njihovom učitelju odrezao je jezik, a sledbenike je čak i spaljivao ilinaterivao u beg; imanja im je zaplenio a knjige spalio.” Dali su bogomili uopšte bili pretnja za državu Rašku možemo zaključiti na osnovu vrela koje nam donosi:Čedomir Marjanović u svojoj knjizi
“Istorija srpske crkve”:

“Za državu bogomilstvo nezgodno je bilo što je odricalo monarha i staleže, a naročito svojim bukvalnim tumačenjem VI zapovesti ne ubij. Zbog čega smatrali su za greh da idu u rat.” Gde možemo zaključiti da su bogomili smatrali grijehom svako ubistvo kako i ratovanje koje donosi smrt ljudima.Zar je mogao Nemanja od takvih vjernika i pomisliti da njemu i onima oko njega može biti ugrožen život i njegova vlast.Interesantno je kako današnji pravoslavni autori opisuju ovaj progom nad nevinim narodom: “Da je ova jeres osvojila Srbiju, ona bi je potpuno razrušila,i vratila je u praslovensko divljaštvo; bilo bi to duhovno, ali i fizičko, samoubistvo čitavog jednog naroda. Srećom, Bog jeblagoslovio da u to vreme na prestolu Srbije bude Sveti StefanNemanja.” Dali se ovdje može naći i trun istine ako je poznato da je Nemanja utvrdio na saboru da bogomila (babuna) ima i među vlastelom kao i među sveštenstvom što samo po sebi govori da je ta vera bila primamljiva za sve.Još tada su sljedbenici Crkve Bosanske imali svoju jaku književnost na narodnom jeziku zastupljene u apokrifnom jeziku.Tako da je Nemanja naredio spaljivanje svih njihovih knjiga.Proglašavanjem bogumila da su anarhisti Nemanja vrši inkvizicuju smatrajući njihove smrtne grije : „nepoštovanje časnog krsta, svetitelja i Bogorodice, neverovanje u transsupstancijaciju (tj. “preziranje pričešća”), preziranje sveštenika i neklanjanje pred ikonama. Ono što se još pripisuje ovoj verskoj zajednici je i nepoštovanje vlasti….“ Nije li se slično dešavalo i u Evropi „Razlozi koji su doveli do ubijanja mnogih protestanata u srednjem veku u Evropi od strane rimokatolika bili su istovetni onima koji su uzrokovali i istrebljenje bogumila pre toga. To su bile laži i klevete, izmišljene krivice i tobožnje opasnosti

koje su pretile rimokatoličkim državama u slučaju preovladavanja “novog učenja”.Evo šta je u svom pismu upućenom francuskom kralju Fransou Prvom 1535.godine, u odbranu protestantskog verovanja, napisao jedan od vođa reformacije Žan Kalvin: “Svakako,ako ko – da bi izazvao mržnju prema ovom učenju, koje se trudim da pred tobom opravdam – bude dokazivao da su ga već zajednički i saglasno osudili svi staleži, da mu se sudilo i da je više puta osuđeno, taj ništa drugo neće reći do da je delom bilo surovo oboreno silom i zaverom protivnika, a delom zlobno ugušeno njihovim lažima, prevarama, klevetama i izdajama. Silomi nasiljem su izrečene surove osude protiv njega pre no što se i branilo. Prevarom i izdajom je žigosano kao buntovničko i zlokobno. Da niko ne bi mislio kako se bez prava žalimo na te stvari ti nam i sam možeš biti svedok, Vrli Kralju, koliko ga lažnih kleveta svakodnevno pred tobom ruži. Navodno ono i nema drugog cilja do da sve vladavine i uredbe obori, da naruši mir, ukine zakone, vlastelinske i druge. „posede rasturi: jednom reči da sve stvari izvrgne u nered. Međutim, ti si tek manji deo čuo. U narodu se protiv njega iznose užasne optužbe te bi ga, da su istinite, svi osudili zajedno sa njenim autorima na hiljadu lomača i hiljadu vešala. Ko bi se sad čudio zašto je toliko omraženo od svih, kad se veruje tako nepravednim klevetama? Eto zašto su i staleži jednoglasni u tome da nas treba prokleti, i nas i naše učenje.” Žan Kalvin, Nauk hrišćanske vere; Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 1996. god. str. 26.

Nažalost moramo reći da je sve ono što je pripadalo bogomilima(babunima) spaljeno tako da danas možemo cripiti samo onu literaturu onih koji su nad bogomilima izvršili genocid.Možemo li uopšte u ovakva vrela imati poverenje znajući da decenijama pobjednici pišu hsitoriju.Postoji jedan važan historiski detalj koji je to bio razlog da je Arijanstvo tako bilo prihvaćeno od strane naroda u srednjem vijeku nemože se nikako prihvatiti teza da su bogomili nametali vjeru „krštenom narodu“ tako da za tu tvrdnju pravoslavnih a i katoličkih pisaca nepostoji nikakakv dokaz.Zašto je vjera Bosanska bila popularna u narodu.Vidjećemo u sljedećem navodu koji će nas uvjeriti da je sveštenstvo kako kaže Kozma , nije odavalo utisak preterane duhovnosti, već suprotno tome – prilično raskalašnog, raspusnog i neduhovnog života. navodeći samoga Kozmu, Ćorović piše: “Da je ta socijalna kritika imala svoje opravdanosti vidi se iz reči koje govori sam Kozma: sveštenici stranstvuju po tuđim zemljama, pa i u rođenoj; ne brinu se o pastvi nego samo o sebi i svojima; učestvuju u metežima, ili pijanče “budući sluge utrobi, a ne bogu”, ili se zanose pohotom; ili se bave trgovačkim poslovima; kad odu u manastire ne mogu da podnesu askezu i disciplinu, pa se vra ćaju starom životu “kao psi na svoje bljuvotine”. Učenje bogumila imalo je velikoguspeha, naročito među Slovenima.” Istorija Srba, str. 99. Ovdje bi spomenuo i prvi put objavljeno Žitje od monaha Bogomila.Zahvaljujući gospodinu Draganu Jovanoviću koji je priredio »Žitija«, koji je slučajno imao priliku da nakratko vidi original »Žitija Savinog« od Bogumila Monaha u Parizu 1986. godine kao i što je nešto kasnije slučajno otkrio srpski prevod toga spisa, koji je uradio njegov, tada već pokojni, djed Vojislav P. Petrovic, arhijerejski namjesnik belopalanački.Pred Drugi svjetski rat iznenada se pojavio u manastiru Sergej Remizov, otac Lava Remizova, emigrant, učen i uman Rus, ekspert za bogumilstvo. Ispostavilo se da je upravo zbog toga spisa i došao u Belu Palanku. Po njemu, to je prepis iz 14. vijeka. Belopalanaćki arh. namjesnik mu je dao “Žitije Savino” na čitanje, ali se on ubrzo izgubio nekuda i nikad mu ga nije vratio. Sa njim je “Zitije divljansko” stiglo u Pariz. O tome je on ostavio i “pismo ispovesno”.

Vojislav P. Popović, arh. namjesnik je, uoči rata, pokušao da svoj prijevod objavi. Knjiga je bila odštampana i zabranjena, a tiraž uništen. Sačuvan je jedan primjerak. Dolazimo do dokumenta o kojem se još uvjek ćuti:

„Oče, blagoslovi da manje zborim o grešnom bratu Savi, prvom arhiepiskopu serbskom i grešnom bratu Simeonu, ocu mom, a više da zborim o onom sto učiniše od roda slovenskog, pa da to bude nauk nekakav za budući vlastodržci: od naroda da se ne odvoje, a ni među sobom da se ne krve, da se ne izrodi neki pokolj jos poveći i kraj naroda da bude…

I još te molim Gospode za smirenomudrenije, molim za reč, što višim znanjem teče, a u mene, u moj dom uma, čisti zrak svetlosti da uđe; čista da je ploča srdca mojega i nijedna reč mrza i nečista na Nemanju i Savu da padne iako župan raški oca mi Vojislava ubi baštu bogumilskog od niške zemlje, i toliki narod raški radi bogumilstva satra. A kad Nemanja od starosti klonu, Sava poče još žešće da ih goni sa brata mu Stefana Prvovenčanog. Sa Sotonom se vazda venčao! A sve to gonjenje bogumila bi zarad vizantijski carevi i patrijarsi, i radi svoje loze nemanjićke i nadalje na tronu vladarskom da se vije.
Mrak duše i uma mi očisti i prosvetli Isuse, molim te. I još za nešto molim: da ove moje tetrade koričene u knjige budu i potom obrezane za čitanje i, ne daj Bože, kalamus moj i kivit uludo da je bdio tolike noci sa mnom i mrmorio reči moje i Božije. Pa još jedno te molim na kraju Gospode: ovo žitije sto sročih nekako da se sačuva, da izbegne palež Nemanjića, pa kad prođe i njino da se čati na vjeke vjekov u narodu raškom, ako ga jošte bude, a i ako ga ne bude drugi narod koji se ovde desi da čati i na našu muku neka se poduči.

To te moli Gospode, rab tvoj Bogumil monah. Amin.“

Poslije ovih činjenica koje sam izneo o istrebljenju jedne monoteističke vere na prostorima današnjeg Sandžaka ostaje nam da se upitamo šta se to promjenilo u poslednim vijekovima ?

Može se zaključiti da kršćanizacija/hristijanizacija starosjedilačkog stanovništva, „pagana“, pogodnih za misionarsku djelatnost susjednih hrišćanskih država, prije svega, Vizantij­skog carstva, nije do kraja IX stoljeća dublje prodrla, niti je temeljno preobra­zila život i vjerovanja naroda. I zapadna i istočna crkva u svom nadiranju koristile su čistu silu.Satanizirajući sve one koji su protiv njihove dogme.

Nije li i danas na sceni satanizacija onih koji neprihvatiše njihovu vjeru,i tako ne postaše isti kao oni.

Nezastupaju li se i danas mračne ideje srednjeg vijeka i dali su i koliko zastupljene ljudske slobode na onim prostorima gdje žive oni druge vere.Koliko se samo papira potrošilo u dokazivanju i negiranju jednog naroda koji je vjekovima zasvjedočen i autohton na prostorima Sandžaka.Fenomen “krstjani” zebilježeni i u Osmanskim defterima Sandžak Bosne 1468/69 Alićić , aktualan i zagonetan i nakon više od osam vijekova od njihove “abjuracije” na Bilinom polju, predstavlja dilemu ko su, zapravo, krstjani, manihej­ci, arijanci, katari ili patareni, kako ih najčešće nazivaju latinski kontroverzisti i hrvatski izvori katoličke provenijencije bogumili ili babuni kao ih to beleže srpski izvori, Dušanov zakonik član 85. “koji ne štuju ikone i ne klanjaju se krstu ”, i na šta aludiraju istočno-pravoslavni nomokanoni i si­nodici. Nametanje Bošnjacima da su došlje je kao što se vidi samo jedan apsurd koji nevodi baš ničemu. Spomenuo bi samo riječi Srpskog knjizevnika Milana Miličevića koji ce zabilježiti 1871.gdine u svom Dnevniku koji je ostao najvećim dijelom neobjavljen. “Ne mogu naši potomci znati istinu o nama jer je mi ne kazujemo, nego ono izlažemo što nam podmiruje trenutni jadni račun”.

Dali se inkivizicija uopšte zaboravila kroz vijekove i postala samo prošost ? Zločin koji je počinjen u višegradskom naselju Bikavac 1992 god, gdje su snage Vojske Republike Srpske (VRS) zarobile, a potom zapalile više od 70 Bošnjaka – žena, djece i staraca. Izjava preživjele Bošnjakinje sa jedne lomače jasno govori da se nikada nije odustalo od inkvizicije nad Bošnjacima: “Na vrata i prozore su bili stavili ormare i namještaj. Prvo su na kuću bacali kamenje, onda su ispucali rafale, pa bombe. Ubacili su neki prah, od kojeg se jedva moglo disati. Onda je buknuo požar. Vatra se brzo proširila. Ljudi su živi gorjeli. Čula se piska, jauci i cviljenje, što ne mogu opisati”, navela je Turjačanin.

Potomci nekad do kože opljackanih, na isti način je pljačkanjaje ponovo primjenjeno, od potomaka onih koji su pljačkali njihove pretke. Matrice koje su primjenjivanje prije u izgonu njihovih predaka, ponovu su primjenjivane 1991, 1992, 1993.godine na isti nacin prema potomcima protjeranih iz Srbije. Cilj je uvjek bio jedan, stvoriti čisto etničku teritoriju jedan narod u jednoj vjeri. Dali su Bošnjaci osuđeni na nestanak vrijeme će pokazati.

Autor: Sulejman Aličković


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

72 KOMENTARI

  1. Ovi drevni sandžački Bošnjaci su bili pravi monoteisti i promišljali monoteističku filozofiju sve u 16 bez obzira što su vampiri i karakondžule bili realna opasnost za građane Sandžaka u 14.veku.
    Međutim hrabri Bošnjaci sandžaka su se odupreli genocidnim Nemanjićima i u svojoj duši znali da će doći jednom sloboda u vidu Turaka koji će im doneti veru koju su zapravo svo vreme isčekivali.

    I onda je stigao islam , sav onako dobar milostan da su Turci morali tu milost doneti nakonjima i sabljama prevalivši put od par hiljada kilometara jer su znali da ih željno isčekuju bogumilski Bošnjaci iz drevne bošnjačke zemlje zvana Raška , koju je srpski okupatr tako nazvao ali su svi znali da je ipak pravo ime Sandžak jer SAN- Gak nastarogotskom jeziku znači “zemlja bogumila”.

    Odličan članak , smehanikad dosta pa zato bih molio..još,još,još,….prave istine koju su vekovima krili srpskokomunističkočetnički agenti u tajnim fiokama udbe.

  2. Presmiješna priča kako su bošnjaci doživjeli genocid…laži lažoo da se veselimoo… ubijani su samo oni kvislinzi, koji su stali na strani okupoatora protiv svoje zemlje. A danas su originalni naslednici tih kvislinga zukorlić i njemu slični.

  3. Nije samo srpsko pisanje klimavo. Primera radi teznja ovog teksta je da izjednaci bogumilstvo sa islamom sto nikakve veze nema. I islam I hriscanstvo se u evropi sirilo macem za razliku od raznih reformatorskih shvatanja religije toga doba. Da su nemanjici kojim slucajem “zakasnili” sa izvrsenjem naloga konstatinopolja i vatikana, nesumnjivo bi to “odradile” osmanlije iz istog razloga a to je odbrana feudalnog drustvenog sistema. Zapadna I istocna crkva nisu im bile tolika smetnja jer su priznavale taj drustveni sistem. Oko ove teze jedino da me neko ubedi da bi age, pase i begovi bili humaniji u ucutkivanju bogimilstva I reformacije za razliku od svojih staleskih kolega zupana,knezova,grofova i barona. E kada bi i to bio zvanicni stav u izucavanju istorije, ali malo morgen.

    • Teznja ovog teksta je da baci malo drugacije svjetlo na jedno krajnje tendenciozno pisanje istorije. Nije ovo ni po cemu neki zvanicni stav niti je ni na kakav nacin zavrseno poglavlje pa samim tim ni citava istina. Ima tu jos puno istrazivanja i naucne obrade da se obavi.

      Ipak vec sada je sasvim jasno da se islam macem sirio nije. Ni grci ni bugari ni rumuni ga nisu primili. To je jedna gnusna podvala sa ciljem da se nase porijeklo sakrije nebi li se lakse asimilirali i posrbili kao sto je slucaj sa drugim narodima poput vlaha recimo.

      Kako ta bosnaska crkva/bogumilski pokret nije bio centralno voden za vjerovati je da su u nekoj mjeri i kod njih postojali razliciti pravci, dogme, ubjedenja. Takoder u islamu postoje razliciti pravci i neki od tih pravaca su bili veoma anti auktoritarni. Zapravo prvi muslimani na nasim prostorima su po svemu sudeci ovdje dosli i prije turskog osvajanja. To su bili dervisi prvenstveno mevlevijskog i helvetijskog reda.

      Pogledaj kako je recimo Sejh Mehmed Uzicanin prosao kod vlastodrzaca a daleko od toga da je jedini bio…

      • Као и обично ниси у праву. Исламизација је вршена у свим крајема бивше Отоманске империје. У Грчкој, Бугарској (Помаци), Македонији (Торбеши) итд. И свуда су разлози били исти, између осталих, избегавање данка у крви или devşirme. Према томе, ситуација у Србији није уопште различита од оне у околним земљама, како ти желиш да прикажеш. Напротив, идентична је. То о томе да се ислам није ширио мачем је најобичнија бајка. Прочитај мало књиге професора Салиха Селимовића који је на овим просторима највише проучавао исламизацију живља. Препоручујем ти: „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области”.
        Богумилство је била хришћанска јерес по својим догмама врло страна исламу па је та теорија о богумилима више него смешна.

      • Ne milice, kao i obicno ti nisi u pravu. Pogledaj malo bolje gdje su te islamizirane grupacije. Haj pogledaj jos jedom.

        Pomaci se jako fino nadovezuju na makedoniju, grcki muslimani su u sjevornoj grckoj pokraini makedoniji koja se opet naslanja na makedoniju. Sve su to bogumilski predjeli milice. Jedini koji su prisli islamu su ovi iskonski hriscani koje su drzavne crkve zvle jereticima.

        Taj danak u krvi je bio tezak porez za ne-muslimane ali su muslimani imali i tezi teret da snose – svi muski su bili duzni da sluze vojsku a to je znacilo mnogogodisnje odvajanje od porodice sa velikim rizikom da se nikada kuci i ne vrati sa ratista sve od persije pa preko sjeverne afrike i do evrope…

        Ta teorija o nasilnoj islamizaciji je jedna notorna i lahko raskrinkana laz.

      • Грка муслимана било је у свим крајевима некадашње Византије, а не само у провинцији Македонији. Било их је и на Криту, Тракији, Измиру, Анадолији итд. Где си то прочитао да је богумила било у Грчкој? Немој само да ми причаш да је отимање нејачи био хуманитарни чин…

      • Najveca grcka muslimanska zajednica su valahadi iz grcke makedonije. Ostali su uglavnom potomci janicara…

        Grcka je takoder najvise naseljavana turcima sto zbog blizine sto zbog toga sto su je najduze i drzali. Otprilike kao srbi u vojvodini – od manjine pa do danasnjeg dana kada su vecina..

        Zaista nema nikakvih dokaza da je islamizacija vrsena na silu a podudaranje rasprostiranja islama sa prostorima gdje su nekada zivjeli bogumili je fantasticno precizna!

        Upravo to je i razlog lazi o nasilnoj islamizaciji ovih prostora – zeli da se prikrije istina i lakse asimiliraju bosnjaca bas kao sto je to sa vlasima uradeno.

      • To sto si naveo kao bogumilske predele su u stvari podrucja gde se turska vlast duze zadrzala tj. gde su pored postojeceg islamskog stanovnictva dolazile I izbeglice iz novoformiranih drzavica. Kao drugo ne znam zasto branis politiku ondasnje turske imperije koja je religiju kao islam znala dobro da izkoristi kada vidim da znas biti kriticar njihovih sadasnjih vlasti. To bi bilo kao kada bih stao u odbranu vizantije sto mi ne pada na pamet. Najveci paradoks lezi u tome da su i grci i turci hriscanstvo i islam prihvatili svojevoljno a da bi obe religije kao human pojam na suprotan nacin isporucili nama slovenima.

      • @sremac:

        Svida mi se osmanska multietnicnost, inkorporacija svih naroda u carstvu na jedan nacin koji se ne bazira na etnosu. Odakle god ti bio mogao si dospjeti da najvisih pozicija u carstvu ako si se sposobnim pokazao. Krajem 19og vijeka se to promjenilo i jedan truski nacionalizam je postao nosilac dravnog okupljanja. To se uvezlo iz evrope u pocetku kroz reformu vojske koja je trebala da nalikuje na zapadne koje su vec tada bile daleko efikasnije.

        To oko islmiziranja na silu ili ne je ocigledno nesto oko cega se neslazemo.

      • @Морген,

        Сам себи скачеш у уста. Истина је да су у Османском царству људи, без обзира на то одакле су, могли да догурају далеко ако су способни. Примера има много. Познати су велики везир Pargalı İbrahim Paşa, адмирал Barbaros Hayreddin Paşa, велики везир Hüseyin Hilmi Pasha, мећу Србима Мехмед-паша Соколовић – Бајо (Ненадић) (Sokollu Mehmed Paşa – Bayo) , Veli Mahmut Paşa (Анђеловић) да поменем само неке… Заједничко им је било да су сви били насилно исламизирани јаничари… Надам се да се слажемо барем да отимање чељади од мајке, није било добровољно… А те бајке о ненасилној исламизацији ових крајева остави за неког другог. Прочитај мало шта је историја забележила о двојици султана Селиму I и његовом сину Селиму I I. Уђи у готово било који српски средњовековни манастир па ћеш видети трагове скрнављења. Ретко који је био поштеђен. Сами Турци су оставили сувише много историјских трагова да би насилна исламизација могла да се негира.

      • citam jednu knjigu raskupusanu nema korica pa ne vidim ko je autor zanimljiva knjiga o kroptoxriscanstvu ili dvovjerstvu…ljudi koji su formalno primili islam pred turskim vlastima se izjasnjavali kao muslimani a krstili se zenili po hriscanskom obicaju cak imali i 2 imena jedno muslimansko za napolje i jedno xriscansko u kuci…pominje se fetva izdata 1568god koja predvidja najstrozije kazne za sve koji su islam primili formalno a nastavili da se pridrzavaju hriscanstva… isto tako govori o hiljadama ljudi koji su propastom turske i oslobodjenjem automatski vratili staru vjeru i imena pogotovo je to bilo izrazeno kod bugara i noldavaca…prvi put sad cujem za to,zanimljiva knjiga

      • @milica:

        Izvini milice ali Mehmed pasa Sokolovic je bio bosanac! 🙂

        Da su turci htjeli unistiti i zatrijeti hriscanstvo lahko su mogli zapaliti crkve i manastire te ih do temelja porusiti onako kako su cetnici to radili po bosni. To skrnavljenje je sigurno rezultat nekakvih bandi koje su se motale za nemirnih vremena a nikako planirano i sistematsko unistavanje kao (napomenuh i ranije) sto cetnici to rade.

      • @Морген, (од Мицка)
        Само се све више уплићеш у сопствену машту. Да поновим, сами Турци су оставили сувише много историјских трагова да би насилна исламизација могла да се негира. Отвориш њи'ове дефтере и све ти је јасно.
        Мехмед Паша Соколовић је био, по месту рођења, Херцеговац (уосталом Бајо је херцеговачки надимак, не босански) и по оцу (Димитрију) и по мајци Србин, школован у манастиру Милешеви.
        Упорно причаш бајке. Гори си од Вучића. Турци су и те како рушили српске богомоље. Ово што сада имамо из средњег века су само остаци. Као један пример, навешћу ти да је Синан Паша (онај исти који је спалио мошти твога земљака Растка Немањића – Св. Саве) до темеља порушио манастира Светих Архангела код Призрена и од његовог камена направио џамију.

      • @milice:

        A kad je to rudo bilo u srbiji? Srba u bosni nije bilo do 19og vijeka kada su bosanski pravoslavci transformirani u srbe.

      • @Морген,
        У време када је Србија пала под Турско ропство Рудо је било у Србији. Босанци нису постојали као нација. А та тврдња о 19. веку и «босанским православцима» претвореним у Србе то мора да је из историје твог паралелног света. Мада признајем то и није највећа провала коју сам прочитао на СП-у…

  4. Knjiga od Karla Kaisera,Profesora na Univerzitetu u Gracu vjerodostojno dokazuje ko su bili starosjedioci na prostoru Sandzaka,Crnr Gore,Albanije i veceg dijela Bosne.
    Iliri su ti koji su oduvijek nastanjivali ovo podrucje.
    Grcka groblja,stecci,sve su to ostavstina Ilira.
    Covjek je to naucno obradio za razliku od kvazi historicara.
    Knjiga je nazalost na Njemackom.

    • Boze kad istoriju citaju nepismeni i neuki i tumace je na svoj nacin.Moram ipak odgovorit ovom poznavaocu istorije koji je nesto citao na nemackom jeziku i nosi simpaticni nick Aladin i carobna lampa!
      Ovako ,svi svetski istoricari se u jednom slazu da su na Balkanskom poluostrvu pre dolaska Rimljana dakle pre stotina godina pre nove ere te predele naseljavali i tu ziveli Iliri ,Tracani,Tribali ,i Jelini! I to je istina..
      Mnogi vizantijski,evropski a medju njima i tvoj hardvardski djak Karl Kaiser na koga se pozivas u svojim naucnim delima dokazali i napisali da su Tracani i Tribali u stvari Srbi! Citaj,ako nadjes knjigu na Bosanskom jeziku mozda ti bude jasno..A tu maglu i zajebanciju nemoj nama,znamo i mi ponesto…Idi ti trljaj lampu i zamisljaj zelje!

      • A svejk je citao tu kjnigu? Haj daj mi onda ti taj naslov pa kad je procitam da onda pricamo. Ako ti je priruci i ISBN bilo bi super. 🙂

  5. Pravoslavna crkva jeste cinila pogrome reformatora kao I druge crkve u evropi u zemljama gde su bili stub vlasti I cuvari feudalnog poretka tj. sami crkveni sluzbenici imali su zvanje I imanje,o ponasanju da ne govorim, kao ostala vlastela. Ista ona vlastela ciji je dobar deo presao na islam i postao ciniocem stvaranja nove bosnjacke nacije. Tako da je vrlo moguce da je nekom kriticaru pogroma bogumila na ovom portalu predak bio na strani krizarskog plemstva u gusenju bogumila za razliku od nas sadasnjih srba za koje tvrdite da su turski potomci I koji tom logikom sa ovako prljavim detaljima istorije nemaju bas nista.

    • E moj mile, kad bi to bio zvanicni stav i kada bi se tako o tom periodu govorilo u skolama imali bi mi danas sasvim drugacije stanje u srbiji. Umjesto toga vrsi se bezrezervno uzdizanje srpske crkve kao i srpske feudalne vlastele u oblake, nikakva zla koja su cinili se ne izucavaju ili se samo povrsno pomenu.

      A dosta toga je jos uvjek crna rupa u knjigama istorije. Gotovo nikakva arheoloska istrazivanja nisu sprovedena u sandzaku a tamo gdje se kopalo nalazilo se takvih stvari da je to gotovo epohalno. Ja znam desetine mjesta koja su nevjerovatno interesantna za izucavanje. Nekada, kad nauka bude istinski slobodna mnoge stvari ce nam biti jasnije… Evidentno je ipak da je zvanicno srpsko pisanje na vrlo klimavim nogama.

  6. Чекај, чекај, стани! Откуд богумили, од којих су наводно настали данашњи бошњаци, у околини Ниша и Бугарске??? Мада, ни то није толико важно. Када већ пишете о Србима у Средњем веку требало би споменути и чињеницу да нашу Небеску Цркву није никада у у то доба била призната од Цариграда и Рима већ безброј пута од истих анатемисана. Имати своју Цркву, писмо и културу у то доба било је исто као када у руци човек држи буктињу која светли као три Сунца. А, свет од тада до данас се доста изменио захваљујући Свемоћном Богу!

    • Pa srpska crkva nije ni postojala, postojale su samo katolicke biskupije. Nemanjici su bili katolici tamo do save savanovica…

      Bogumili poticu iz bugarske i makedonije ali bosnjacki su izgleda bili dosta specificni, imali svoju variantu.

      • Срби су у развијеном Средњем веку имали своју Цркву, од 12. века. До 10. века Византија је била број један сила, држали су тада на западу Босну, Далмацију, па чак и Сицилију и још јужни део чизме, односно Италије, тамо отприлике где је штикла. После велике шизме и поделе, ако се не варам 1054. године, Цариград и Рим су повукли границу на Дрини која и данас важи, оца им јебем. Касније Срби, од Растка или Св. Саве преводе свете књиге на народни језик са грчког и латинског, први у Европи који од тада пишу на своме у континуитету. Тек касније други народи као што су Немци, од 17. века, преводе библију на немачки итд. Иначе, као се не варам и вама смо превели куран у 19. веку.

      • Није ништа смешно та граница још увек постоји. Због тога не можете да се уједините са браћом преко Дрине исто као и Ми. А, што се тиче границе ка Црној Гори која је поделила Санџак нису је направили Срби већ Милогорци. И то ви добро знате.

      • Morgen ! Verovatno si cuo i procito sta je etnogeneza?
        Posto ne volis Srpske besednike i druge iz struke preporucio bih ti da procitas ono sto je pisao Anatolij Aleksejevič Kljosov, biolog sa Harvarda.On je naucno dokumentovao da je srpski gen R1a1 star 12 hiljada godina i da je preteča svih Slovena!Kada nesto istrazujes i hoces da otkrijes istinu onda moras citati sta su o tome pisali drugi svetski poznati naucnici i na osnovu toga zakljucivati..
        Ovaj put necemo sta su o ovome pisali Srpski naucnici od najranijih dana do danas!

      • Taj rus i nije bas poznat a njegovi stavovi su kontraverzni. Citao sam i nesto o nekim slicnostima bosanaca i skandinavaca. Za poslednjeg ledenog doba balkan je bio najsjeverniji predjeo na kom se moglo zivjeti pa su po tim teorijama skandinavski germani ovdje nekad zivjeli. Neki su otisli na sjever kad je otoplilo a neki ostali.

        Ne zamaram se ja previse tim stvarima, zanimljivo je za porcitati ali nista vise od toga. 🙂

    • Koji srbi u srednjem vijeku?srpska nacija je izmisljena pocetkom 19 vijeka u Becu a srbiju su napravile Svabe 1878 u Berlinu samo zato da Rusi ne bi napravili Veliku Bugarsku
      Upravo su Svabe 1850 godine Beckim dogovorom uvezle Bosanski jezik u Semendre pasaluk[tad je srbija jos uvijek bila Turski Pasaluk i nije bila medjunarodno priznata ]
      Sve do tada je Vukov prepisani rijecnik Bosanskog jezika bio zabranjen
      U SM Pasaluku se do tada osim Turskog govorilo jos i Torlackim dijalektom Bugarskog jezika a pisalo se na Crkveno Slavenskom koji su Dositej i Jovan Hadzic prekrstili u nepostojeci sErbski jezik

      • Eto bolan Huseine, malo smo stariji od vas, bar 130 godina, posto vi bosnjaci postojite o janura 1994.godine.Tako rahmetli Alija obznanio u Sluzbenom glasniku BiH.

  7. Srpski Politicar DRAGAN SORMAZ je prizno svoje tursko porijeklo,provalili ga njegovi i morade se povuci iz politike..DAL SI KARABATIc,il si KARAHADZIc,mozda BAYATovic,da nisi TOPALovic,YAKSIc ? mozda DINKIZc,,,ma yok bre !!!!!!!

      • Daleko potpunije i realnije

        Pa naravno da su postojali bogumili kao i autohtona Bosanska Crkva ali povezivati njih i islam, kao jedinu monoteisticku vjeru koji su kao nastavljali pravo ucenje Ise a.s.(Isus) je glupost

        Oni su bili hriscani…sto bi se danas reklo bili su reformatori ili ako bi im danas trazili poredjenje to bi bili protestanti,bili su protiv materijalnog u vjeri,nisu priznavali autoritet,nisu gradili bogomolje,zagovarali slobodnu ljubav …..
        u mngom poveljama koji se vezuju za bosnu tog vremena se pominju Bosnjani,Bosna,Bosanska Crkva…ali se pominje i sveto trojstvo

      • To ce zasigurno biti predmet buducih istrazivanja. Ima tu vjerovatno i onog inatskog faktora. Ti ljudi su proganjani i sa istoka i sa zapada, ovdje u sandzaku paljeni na lomaci, protjerivani i nasilu prekrstavani od nemanjica. Cim su imali priliku oni su brze bolje dobacili to svetosavlje i primili islam.

        Ovo je jedan jako interesantan period koji se sluzbeno sasvim izbjegavao i zataskivao i u jugoslaviji a i sada u srbiji.

      • Razumem…slabo ko daje kriticki osvrt na istorijske cinjenice svog naroda…recimo četnički pokret je sad u udzbenicima narodnooslobodilački a to je bio samo tokom 41 god…vec od 42 g. oni nisu imali ni jednu borbu protiv Njemaca vec su se borili zajedno…i to su činjenice,ovo je samo primjer

        Bogumili se svuda ne mogu vezivati za Bosnjake oni su u tadasnjoj Raskoj bili Srbi,u Bugrskoj Bugari…itd , oni su vjerski samo bili sekta u odnosu na zvanično hrišćanstvo

        Porijeklo danasnjih Bošnjaka se ne moze vezivati samo striktno sa bogumile ili Bosansku Crkvu…mali deo jesu ali veliki udeo je onih islamiziranih Srba,Hrvata,Albanaca,Vlaha,Crnogoraca…kao i pojedinačnih porodica naseljenih dolaskom Osmanlija iz Azije…dakle miks,dovoljno je pogledati porijeklo prezimena
        Veliki propust ideji bošnjaštva su napravili upravo preci današnjih Bošnjaka,čast izuzecima ali njih uopšte to nije interesovalo …postojala je samo vjera i materijalne stvari ali su nacionalno ostali jako nepismeni tako da nakon odlaska Turaka nisu znali šta su,nije postojala jasna ideja …pa oni nisu prihvatali bosnjastvo ni za vrijeme Austrougarske ,to je jedna od losih stvari ostalih nakon vladavine Turaka ostali smo bezliČna masa nesvesna svog nacionalnog identiteta i u BIH …A da ne pricam ovdje kod… nas

      • @navijac:

        Bogumili mozda i nije odgovorajuce ime za bosnjacke hriscane. Ono sto je evidentno je postojanje stecaka – i ti stecci stoje tu gdje je stanovnistvo mahom primalo islam! Ta cinjenica definitivno nesto govori. Taj gnosticizam koji je dosao iz bugarske/makedonije je ocigledno poprimio jedan zaseban oblik bas u bosnjaka. To da su mnogi srbi primali hriscanstvo ne stoji. Nikada po sumadiji nije bilo dzamija. To se uklapa i u generalnu sliku za osmanske vladavine – ni grci ni bugari ni rumuni nisu masovno prelazili na islam.

        To oko zaostavstine nakon turaka – pa islam nije usko nacionalni kao sto je pravoslavlje. Islam je internacionalan, inter-rasni, on je univerzalan. Bosnjaci su tako i po tom idealu zaista i zivjeli. Kretali se od turkmenistana i persije preko mesopotamije, arabije, sjeverne afrike… pravili fantasticne kariere u svim oblastima, svuda se osjecali kao kod kuce. Takva je i bila priroda osmanskog carstva – multinacionalna smjesa. To nikako pobrkati sa danasnjom turskom koja je pod uticajem vojske (nakon njene reforme u 19om vijeku na osnovu zapadnog modela) a kasnije i ataturka sa zapada uvezla nacionalizam kao nosecu ideologiju drzavotvornosti.

        Dakle ukratko – ta nacionalna anemija nije iskljucivo negativna, ima neke pozitivne idealisticke crte koja je zapravo izraz zdravlja i sirokogrudosti bosnjackog duha. Problem je nastao prvo kada su susjedi sa lesinarskim nagonima skocili da jedno zivo, plemenito stvorenje jedu zivog. Tu nastaje ta tragedija… Sasvim je bez pokrica i bacanje krivice na nase pretke – oni su se nasli u jednoj “ves masini”, toliko je promjena odjednom doslo da ih je bilo nemoguce svariti. Nasli su se u jednoj vrsti senzorne deprivacije koja se u ovom slucaju bazirala na senzornom preopterecenju….

      • -bogumili se ne mogu vezivati nacionalno,oni nastaju sa idejom,ucenjem koja se širila …mene to najvise podseca na komunisticki pokret u Kraljevini Jugoslaviji koji je proganjan to je bilo nadnacionalna progresivna ideja

        -mislim da grijesis da Srbi nisu prihvatali islam…kao i u Sandzaku i u srpskim gradovima postojale su mahale sa mnostvom muslimana,dzamija…sredinom 19 vijeka nastaje neka vrsta etnickog cisćenja oni napustaju te gradove i oni odlaze najvise u BIH, jedan deo kod nas a drugi prema Turskoj…ogroman deo bosnjackih porodica u podrinju i posavini vuce porijeklo preko Drine…

        -razmisljanje da ne treba raditi na nacionalnom identitetu i svemu onome sto ide pa bilo koji da je sistem,rezim… je put u nestanak,pa Bosnjaci na ovim teritorijama nisu imali svoju elitu,bili su politicki potpuno pogubljeni
        Ako nista malo su se trebali ugledati na Albance koji su uvijek stremili slobodi imali jaku nacionalnu ideju koji su i na Tursku gledali kao na okupatora za razliku od slavenskih muslimana koji tada nisu marili na nacionalno i cak mislim da su se identifikovali sa Turcima…i nazalost smo tu nacionalnu anemiju skupo platili kasnije,pa recimo za vrijeme II svjetskoj rata i vlasti Acif efendije sprovodjen je proces albanizacije bosnjacke populacije

        nije to slucaj samo sa nama na Balkanu ,uvijek i svuda narodi su skupo placali svoju neorganizovanost,zaostalost,nepismenost,slabost…od strane jačih,mnogi narodi su nestali

      • Bogumilski pokret nije sesvim definisan. Ono sto je evidentno je da je bosnjacka verzija tog gnosticizma bila specificna.

        Sto se srpskig islamiziranja tice nisi u pravu. Vec sam naveo da po sumadiji nije bilo dzamija. Bilo ih je samo u prostorima koji su gravitirali ka bosni i sandzaku – sabac, valjevo, uzice, cacak. Na jugu i istoku predjeli koji su gravitirali ka bugarskoj i makedoniji (opet ti bogumilski predjeli) – nis, vranje, zajecar, negotin. Beograd je specijalni slucaj zbog svog ogromnog vojnog znacaja – tu su se okupljali kadrovi iz citavog otomanskog carstva. Ali onaj centralni dio srbije izmedu svega tog – sumadija je bio bez muslimanskog stanovnistva.

        Tu ideju da se mora “raditi” na svom nacionalnom identitetu – inace nestanak ne podrzavam. Opet ponavljam – nije problem u nama vec u lesinarskom okruzenju! Mi smo bili prije svog vremena. Tek danas evropa ide ka tome sto smo mi nekad bili. Uzmi primjer skandinavije – niko nikog ne ugrozava t j ima aspiracije prema susjedu i svi zive opusteno bez nekog napuhanog mega-nacionalnog ega koji se konstantno mora podupirati nekim zataskivanjima, nekim laganjima, nekim ratovima… Eh da je bosna u skandinaviji a ne na balkanu sa ovim komsijama koje imamo…

  8. Jeste bre, ovaj pravo zbori. Zulum nad Srbima su pravili janicari, muslimani srpskog porekla. Njih su 1912. sve pobili, tek po neki je ostao u Turskoj. A Bosnjaci danasnji su poreklom Bogumili, neki veoma fin narod, koji je Srbe pod turskom vlascu pomagao, veoma miroljubivi starosedeoci. Mi Srbi smo divlje genocidne horde, koji su palili i ubijali sve Bosnjcko posle 1912. nazivajuci ih srpskim poturicama, a oni bre Bogomili , bre. Kakav zlocin i greska da zamenimo Bogomile za Janicare. Konacno neku pravu istoriju da napise, jos cekam da neki albanski istoricar objavi kako smo mi Srbi poreklom Albanci i kako treba da im vratimo manastire na Kosovu koje smo im prisvojili. Ziveli Bogumili, dole janicari Kusturica i ostali…

  9. Sulejman Alickovic je istrazivao i stecke na podrucju Pestera,a i Bogumile.Ja sam mnoge knjige procitala od izdavacke kuce El-Kellimeh iz Novog Pazara,mozda medju njima ima i od njega?Vrijedi pogledati.Zaista bi nam trebala jedna nacionalna biblioteka,iako biblioteke sve slabije rade zbog interneta.Nemaju ljudi vise zivaca da citaju knjige!

    • Na sajtu el-kalimeh ih ne nalazim. Zaista nema razloga da je tako tesko doci do knjiga. Moramo se oko toga bolje organizovati. Narod treba poceti da cita istinu a ne ono sto nam srbi serviraju. Potraznja postoji kao i ponuda ali slaba je karika koja spaja izdavace i konzumente. Neophodno je poraditi na tom pitanju. Treba bar jedna fizicka knjizara u kojoj se mogu kupiti sve knjige na temu bosnjastva/bosne/sandzaka kao i jedna internet-knjizara u kojoj se takoder mogu kupiti sve knjige sa zadatom tematikom a i sire da covjek nemora traziti unaokolo. Osim toga mnogi koji traze jednu knjigu mozda vide jos nekih u tim prodajnim mjestima pa usput kupi i jos koju. Dobro i kupcu, dobro i prodavacu a dobro i izdavacima.

      Vrlo cesto se susrecem sa slicnim problemima u BIH i sandzaku – stvari koje se jednostavno mogu srediti i koje bi povecale kvalitet, obrt, zaradu, zadovoljnost musterije se sasvim zanemaruju. Dali se radi o neznanju, radu onako kako se naviklo i kako se uvjek radilo – cak i prije nastupa informacionih tehnologija i interneta ili necem trecem?

      Apelujem na sve koji su u izdavackoj bransi da se sretnu, dogovore i dovedu prodajne kanale na jedan zadovoljavajuci nivo. Ovo sto danas postoji je haman ko ilegala.

      • Malo Morgen,potpuno se slazem sa tobom i prvo sto odem u Sandzak raspitacu se sta bi mogli da uradimo za jednu bosnjacku biblioteku!

      • Opet price o bogumilima!!hehe
        Osnov priče je prilično jednostavan, a ogoljen, bez zaštite “autoriteta” iz nauke i politike, djeluje naivno: Srednjevjekovna bosanska država nije bila srpska ni pravoslavna. Većina stanovništva je ispovijedala jednu dualističku jeres – bogumilstvo, koja je bila i državna vjera. Kako je ta jeres imala izvjesnih dodirnih tačaka sa islamom, došlo je do kolektivnog prelaska bogumila u islam ubrzo po turskoj okupaciji. Zaključak – bosanski muslimani nisu bili pravoslavni Srbi, oni su jedini autohtoni, čuvari starih predturskih tradicija i jedini državotvorni elemenat u Bosni! Eto vase istine koju pokusavate da nam predocite jel??Neka ,vase pravo!Hajde da vidimo sta nasi kazu…..**
        “Bogumile” je u nauku na velika vrata uveo Franjo Rački 1869.
        Sam termin “bogumili” u Bosni nije poznat ni u izvorima ni u tradiciji. Ni najžešći branioci mita ne slažu se u osnovnim postavkama i manifestacijama te “vjere”. Uglavnom joj pripisuju izražen dualizam (dobro-zlo), odbacivanje Starog zavjeta, preziranje ikona i Časnoga Krsta, nepriznavanje Svete Trojice, nepoznavanje Svetih tajni, te nepostojanje hramova i organizovane jerarhije. Dokazati postojanje nečeg ovakvog u srpskoj srednjevjekovnoj pravoslavnoj Bosni, čija je gotovo čitava sačuvana materijalna i duhovna kultura pravoslavna, nije bilo nimalo lako. Tako je osnova bajke vremenom nešto modifikovana, da bi izgledala vjerovatnije, pa je u novije vrijeme važilo zvanično tumačenje (u duhu “bratstva-jedinstva” i nacionalne simetrije) da su u Bosni ravnopravno živjeli bogumili, rimokatolici i pravoslavni.
        Prostor ne dozvoljava polemisanje sa svim postavkama mita o “bogumilima”, ali i najpovršniji uvid u osnovne teze čini ih neodbranjivim. Tzv. “bogumila” ili bilo koje značajnije i uticajnije jeretičke grupe u srednjevjekovnoj Bosni i Hercegovini jednostavno nikada nije bilo. Od prvih pomena u izvorima do pada pod Turke krajem XV vijeka (a i mnogo kasnije, dok islamizacija nije uzela jačeg maha), Bosna je bila čisto srpska i pravoslavna država. Bila je toliko izazivački pravoslavna na vratima Zapada, da je protiv nje vođeno više krstaških ratova, u kojima su daleki preci današnjih krvoloka, kao ugarske sluge, činili nad bosanskim Srbima iste onakve zločine kakve njihovi potomci čine danas. Primanje papskih legata, formalno priznavanje pape, dozvoljavanje širenja nekih zapadnih monaških redova i sl. bilo je samo diplomatsko taktiziranje, koje nije imalo nikakvog uticaja na unutrašnji vjerski život zemlje. To potvrđuju upravo latinski izvori, koji su prepuni najpogrdnijih kvalifikacija o stanovništvu i vladarima Bosne. Po njima, stanovnici Bosne su “jeretici”, “maniheji”, “patareni”, a njihova zemlja rasadnik svih mogućih zala i jeresi, kao uostalom i ostale pravoslavne zemlje. Za Rimokatoličku crkvu toga doba jeretik je svaki hrišćanin, dakle i pravoslavni, i prije svega pravoslavni, koji ne priznaje apsolutnu vlast pape, rimokatoličke dogme i latinski obred. (Do danas je taj stav znatno ublažen). Sam termin “patareni”, “paterini”, kojim se najčešće označavaju stanovnici Bosne, označava one koji uče da Duh Sveti ishodi od Oca (ex Patre), dakle pravoslavne, za razliku od rimokatolika koji uče da ishodi od Oca i Sina (ex Patre Filioque). Vladari u svojim poveljama stanovnike svoje zemlje izričito nazivaju Srbima, a jezik srpskim (povelje bana Matije Ninoslava Dubrovniku). Većina povelja počinje znakom krsta i pominjanjem Svete Trojice. Znak krsta, koji izmišljeni “bogumili” navodno preziru, postoji na većini grobova pod stećcima. Nasuprot laži o “bogumilima” koji nisu imali vjerskih objekata, stoje ostaci mnoštva srednjevjekovnih crkava sa pravoslavnim oltarima okrenutim istoku, isto kao i u ostalim srpskim zemljama. Karakteristični nadgrobni spomenici “stećci” su a priori bez čvrstih dokaza proglašeni bogumilskim i dugo su bili jedan od stubova kojim je podupiran mit o “bogumilima”. Ogromna većina grobalja pod stećcima je orijentisana pravoslavno (istok-zapad, sa glavom na zapadu). Kartiranjem malobrojnih nekropola orijentisanih sjever-jug u rubnim područjima, jednom će se više saznati o katoličenju Srba i najranijim korijenima današnjih “Hrvata” u Bosni, Hercegovini i Primorju. Ogromna većina stećaka je smještena pored pravoslavnih crkava (uključujući ruševine i crkve koje su kasnije preoteli rimokatolici). Stećci su karakteristika srpskog dinarskog prostora (Lika – Skadarsko jezero i Jadranska obala – Pakrac). Nema stećaka van srpskog etničkog prostora, niti stećaka unutar njega za koje se može dokazati da ne pripadaju Srbima. Zbog toga su i uništavani, naročito na Primorju. Sve vijesti o Bosni turskog perioda govore o pravoslavnim Srbima. Ne postoji nikakav dokaz (a takav događaj bi morao ostaviti traga) o masovnom prelaženju velikog broja ljudi u islam za kratko vrijeme. Iz turske Bosne u susjedne zemlje nije izbjegao nijedan jedini jeretik ni bogumil, već uvijek i jedino pravoslavni Srbi. Sve dokaze o pravovjernosti Srba srednjevjekovne Bosne teško je ukratko i nabrojiti. Nasuprot njima postoje samo izmišljotine i konstrukcije koje nije moguće ozbiljno uzeti u obzir, a nikad ne bi ni nastale, niti se održale do danas, da iza njih nije stajao politički interes rastakanja Srpstva i otimanja srpskih teritorija.

        Iza svega na samom početku stoje interesi Austro-Ugarske u srpskim zemljama. Poslije okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine počinje organizovana akcija rasrbljavanja, potiskivanje srpskog elementa i pokušaj odvajanja srpskih zemalja zapadno od Drine od istočnog dijela Srpstva. Svemu je, pored političke, trebalo dati i “naučnu” osnovu, a tu je prošlost Bosne sa “bogumilima” trebala da odigra ključnu ulogu u dokazivanju bosanske “posebnosti”. U tom smislu je naročito plodan bio period uprave austro-ugarskog guvernera Benjamina Kalaja (1882 – 1903).
        Pogodan materijal za sprovođenje svojih namjera Austrija je našla u bosanskim muslimanima, kojima se pokušava usaditi novokomponovana predturska “bosanska” tradicija i državna svijest. Time su se pokušale, s jedne strane, potisnuti žive srpske tradicije, a sa druge, turska državna ideja, kojoj su jedino bili odani i koja ih je, u krajnjem, i stvorila. Tu politiku prihvata dio muslimanskog plemstva. Naročito se istakao Mehmed-beg Kapetanović sa svojom brošurom “Šta misle muhamedanci u Bosni” (1886). Tu je prvi put od strane jednog muslimana javno izrečena tvrdnja o porijeklu bosanskih muslimana od tzv. “bogumila”. Štafetu preuzima režimski list “Bošnjak” koji tezu dalje razrađuje i uči muslimane “bosanskoj” tradiciji i latinici, koja im je do tada bila potpuno nepoznata. Svim silama se radi na afirmaciji “bosanske” nacije i “bosanskog” jezika. “Bosanski jezik” dobija 1890. i svoju gramatiku. Nasilno se kroz udžbenike falsifikuje sve što je srpsko, od istorije do narodne tradicije. Na štetu ćirilice (koja je uz ograničenu upotrebu turskog jezika i arapskog pisma bila pismo svih stanovnika Bosne i Hercegovine bez obzira na konfesionalnu pripadnost), forsira se latinica. Kroatizovani Njemac iz Bjelovara Kosta Herman (Hormann), savjetnik Zemaljske vlade i jedna od ključnih figura u osnivanju i radu Zemaljskog muzeja, objavljuje 1888. god. narodne pjesme muslimana, latinicom, što je izazvalo čuđenje i protest čitave pismene Evrope.

        Osnivanjem Zemaljskog muzeja u Sarajevu 1888. god. sistematski započinje rad na “naučnom” utemeljenju “posebnosti” Bosne i Hercegovine. Muzej od samog osnivanja radi po uputstvima i pod direktnim nadzorom Zemaljske vlade i Kalaja lično. Pored značajnih naučnih rezultata na gotovo svim poljima, koji se ne mogu osporiti, rad stručnjaka Muzeja je posebno usmjeren na istraživanje (i konstruisanje) istorijskih osnova posebnosti Bosne i Hercegovine, sa naglaskom, naravno, na “bogumile” i stećke. Primjera tendencioznog prikazivanja prošlosti ima bezbroj, od nekritičkih tumačenja do otvorenih falsifikata. Ćiro Truhelka od lokalne varijante srpske ćirilice (bosančice) izmišlja posebno pismo, navodno potpuno nezavisno od ćirilice. I mada je laž suviše očigledna da bi mogla da se održi u tom obliku, termin je ušao u upotrebu, pa zainteresovani čitalac u Enciklopediji likovnih umjetnosti, tom I, Zagreb 1959, str. 442. u odrednici “bosančica” može pročitati da je to “bosanica, bosanska bukvica, hrvatska ćirilica, zvana i žensko pismo”, dakle sve, samo ne ono što stvarno jeste – srpska ćirilica. Zemaljski muzej preživljava Austro-Ugarsku i nastavlja rad u dvije Jugoslavije (sa kratkim ratnim periodom u tzv. NDH, kada je postao “hrvatski”). Rezultati rada generacija stručnjaka su impresivni, ali “bogumilska” teza opstaje do danas. Iako su objektivni naučnici rušili jednu po jednu postavku mita, teorija je evoluirala samo do već navedenog “bratsko-jedinstvenog” simetričnog stava (ravnopravni bogumili, rimokatolici i pravoslavni u sreći, ljubavi i veselju žive u jeretičkoj Bosni). Cjelinom problema niko se nije pozabavio, a nije ni smio, jer bi se time dovele u pitanje osnovne postavke komunističke vlasti u Bosni i Hercegovini.
        Pa neka gospodo nove ucene glave osporavaju ono sto se osporiti ne moze,jer da nije mita ne bi bilo ni jednog komunistickog naroda!!

      • @svejk:

        Pa pobogu ti i milica nemate druga posla no da doslovno kopirate vec prezvakano, probavljeno i ozbaceno u vidu dijareje. Ti fino zaholco i kopiras stranicu po stranicu iz knjige “stecci laz i bogumili” od izvjesnog petka nikolica iz sela viduse koji inace najvise vremena provodi izucavajuci piramide?

        Dakle to prezvakano, probavljeno i izbaceno u vidu… nama nije nimalo novo – dapace – to nam su gura i u usta i na nos i u usi tijekom citavog “skolovanja” – koje se u srbiji moze usporediti sa mentalnim silovanjem – kao i kulturnog zivota uopste gdje samo jedna “istina” ima pravo izaci na vidjelo.

        Prevazisli smo mi taj stupanj budenja moj zenski petko – careva djevojko… 😆

        Ali neka nas pratis i citas sta se u naske pise, mozda se nesta i naucis. U svakom slucaju vrijeme kada ste nas mogli ucutkavati je prohujalo… 😀

      • @svejk:

        A nesta sam nacuo za taj beogradski sajam al ne kontam kakve on ima veze sa ovim o cemu govorimo…

  10. Gdje se mogu nabaviti knjige Sulejmana Alickovica?

    Volio bi kada bi postojala bar jedna knjizara gdje se mogu naci sve knjige koje imaju sandzacku i bosansku/bosnjacku temu. To nebi bilo tesko uraditi i znatno bi publici poboljsalo dostupnost svog tog znanja. Ucu u sandzacke knjizare i biblioteke je inace jad i cemer. U vrh glave ces naci dervis i smrt i to je sve. Na ovom polju se da dosta toga uraditi sa malim sredstvima. Srbija nam svakako u teme nece pomoci, moramo se sami pokrenuti…

    • Морген,
      Не може да се нађе оно што не постоји… “Дервиш и смрт” је књига која припада српској литератури. То што обрађује исламску тематику књигу не чини ничим “бошњачком”. Аутор те књиге је добро знао да је Србин. Био је атеиста, потекао из породице Срба муслимана који су то постали током вишевековне окупације српских земаља. Његова породица чувала је са колена на колено успомену на своје првобитно презиме и Крсну Славу.

      • @m kosovac:

        Nesto si mi nervozan kad se dirne u taj vas lopovski osinjak. 🙂 Bas zivimo u interesantrnim vremenima… 😀

      • @Morgen
        Нисам косовац него Ерцов. Нисам ни нервозан. Само предочавам чињенично стање, које се теби, очигледно, не допада, па почињеш са увредама.

      • haha, koga briga ko si, ne zanimas nas 🙂

        Mozes samo da nas promatras dok vas i vase lazi rasturamo ko zvecke. 😀

    • Vidi se morgen da si nacuo za taj sajam, mislio sam mozda si tu knjigu mogao tamo potraziti,jer sve sto iole znaci u svetskoj literaturi tamo je izlozeno.. Autobusi prepuni Bosnjaka dolaze da se upoznaju sa raznim knjizevnim stvaralastvom..Tebe zanima izgleda samo sandzakpress,no,mora se od neceg ziveti jel?

  11. Vrlo dobar orijentacioni tekst. Ocigledno je da se malo zna o tim nasim precima i da ima prostora za mnogo naucnog rada na ovu temu. Ocekujem da ce toga i biti u skoroj buducnosti i da srbija nece ometati taj rad. Vrijeme je da se srbija odrekne od svoje megalomanije i laganja.

      • Џаба. Не може се побећи од своје сенке. Какве измишљотине и квази историја. Јер-све се зна!!!! Али треба, у 21. веку: написати (измишљену) историју, језик, створити државу, нацију, културу, порекло…. Много је то. Полако, бре!!!

      • E vidis da se nezna. Srbi su nas ubijali, progonili, palili knjige samo da bi zatrsli svaki trag. Ima tu jos nacina za iznalazenje istine, djelom u stranim bibliotekama djelom kroz arheoloska istrazivanja, Ima toliko ostataka diljem sandzaka koje – vidi cuda – nijedan arheolog nije ni dirnuo a puno je i unisteno i tokom izgradnje puteva, fabrika, naselja a da arheoloska ispitivanja prije gradnje nisu obavljena sto je jedno huligansko ponasanje!

      • Uh sto udarate minuse, boji se velikosrpstvo blizeg istrazivanja i izucavanja… 😆 Raskrinkacemo mi vas, u lazi su kratke noge! 🙂

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.