Piše: Aleksandar Vidaković
Pravo prijateljstvo podrazumeva podršku u dobru i u zlu. Moj prijatelj Zukorlić u ovom momentu biva prozivan od bezumnih, sva sreća malobrojnih novinara.
Nadam se da mi neće zameriti jer ne voli reklamu i drži nizak profil, ali ja naprosto moram da napišem nešto i podelim javno.
Umesto da osude napad na kolegu, oni napadaju jednu ljudinu.
Ja kao predsednik Federacije banaka hrane Srbije i dugogodišnji humanitarac, svedok sam mnogih humanitarnih akcija koje je upravo gospodin Zukorlic imao na jugu Srbije.
Nažalost dobra dela se brzo zaboravljaju.
Zamislite “čovek koji poziva na mržnju i pravi razdor” pokloni svojim “neprijateljima” 80.000 paketa, a onda donira šleper mesa Narodnim kuhinjama i ljudima koji nisu videli meso godinama.
Kao pripadnik Grčke manjine znam šta sve radi za Nacionalne manjine u Srbiji, više nego što one same rade za sebe. To ne rade loši ljudi. Srećan sam što se poznajemo, to shvatam kao privilegiju.
Moramo da se setimo priče o Samarićaninu jer je Zukorlić taj, nas Brat.
