Golija je planina koja je do pre nekoliko godina bila poznata samo građanima Novog Pazara, Raške i okoline, a od početka pandemije, Goliju je počeo da posećuje i veliki broj građana Srbije. Prethodni vikend smo obišli Goliju i uverili se u sve njene lepote i prednosti u odnosu na druga poznata turistička odredišta poput Kopaonika ili Zlatibora.
Sam put je u izuzetno dobrom stanju, tako da je lako stići do Golije ako ne računamo veliki broja krivina, tipičnih za planinsko područje. Sneg se još uvek zadržao na stranama puta, ali meštani kažu da se on inače otopi kasno u proleće.
Stižemo na Goliju gde nas dočekuje porodica Malešević, Anica sa troje dece, Dušanom, Nikolom i Milicom. Oni su iz Beograda i više od pet godina obilaze Goliju. Prethodnih godina su, kaže Anica obično zimovali na Kopaoniku i jednom prilikom su, sasvim slučanjno, posetili Goliju i od tada postali redovni u obilasku ove planine.
– Golija nas je privukla svojom lepotom, netaknutom prirodom, a i cenama, jer je sve duplo jeftinije nego na Kopaoniku. Ski staze su jako dobre i pogodne i za mene, a i za decu- priča naša domaćica.
Naravno, jedina mana ove planine je ta što nema puno hotela, već većinom možete da se smestite u privatnim vikendicama i apartmanima u kojima dan košta od 20 do 80 evra, a može da stane više porodica.
– I tu smo se dobro snašli, našli smo povoljan smeštaj, i obzirom da dolazimo svake godine, gazda nam ne menja cenu- zadovoljno govori Anica.
Obzirom da je već kraj ski sezone, na parkingu koji vodi do staza, sneg se otopio, pa je malo teže doći do njih, ali što se zakorači u deo gde su borove šume, totalno druga slika i jedna prava zimska idila. Deca se sankaju, a ostali čekaju svoj red na žičari, koja ih vodi do Jankovog kamena, visokog 1834 metara.
– Jednodnevni ski pas je 1.200 dinara, a iznajmljivanje opreme 800 dinara, što je, složićete se, ni jeftino, a ni skupo. U jeku sezone ski pas je bio 500 dinara, a dečiji i 250 dinara, ali pošto se sezona bliži kraju i cene su porasle. Ako ste više dana tu, kao mi, možete se dogovoriti sa licima koja izdaju ski pas, da vam smanje cenu. To je još jedan deo koji mi se sviđa na ovoj planini, fleksibilnost- istakla je Anica.
Veliki broj novopazarskih i kraljevačkih osnovnih i srednjih škola, kao i vrtića dolaze ovde tokom zimskog raspusta, u januaru i februaru, kada imaju škole u prirodi, ili uče da skijaju. Staza je, kako kažu instruktori, idealna za početnike, otuda i veliki broj dece koja dolaze da uče da skijaju sve dok se sneg ne otopi.
Dok sedamo u jedan lokalni restoran, od dva koja se vide na glavnom putu, Anica nam govori kako su cene obroka i pića jako povoljne, a nakon što smo uzeli račun, zaključile smo da se cene ne razlikuju mnogo od cena u novopazarskim kafićima ali ne mogu da se porede sa drugim planinama u okruženju.
-Golija je jedna od najlepših i najšumovitijih planina u Srbiji i 2001. godine proglašena za Park prirode, a Rezervat biosfere „Golija-Studenica“ je pod zaštitom UNESKO-a. Ovo sam pročitala kada sam, nakon posete koja me je naterala da nastavim da dolazim na ovu planinu. Začudila sam se kako ovako nešto postoji u našoj zemlji a mi za to ne znamo. Uz to,jedan od zaštitnih znakova Golije su oduvek bili njeni domaćini koji će učiniti sve da se sa odmora vratite puni utisaka- rekla je za kraj našeg susreta Anica.
Vraćamo se sa Golije puni utisaka i relaksirani svežim vazduhom. Anica i njena deca nas ispraćaju i govore da će na ovoj planini biti i tokom leta kada uživaju u bogatoj prirodi šuma, reka i jezera, po veoma niskim cenama.
