Priboj čeka 1. mart: Grad će živjeti ili nestati, trećeg nema

Priboj – U Priboju je počelo odbrojavanje. Primiče se 1. mart, najznačajniji datum u novijoj historiji varoši na Limu. Oročio ga je lično – vicepremijer. Surovo, ali tako je: znaće se da li će grad živjeti ili ostati mjesto napuštenog rudnika. S obavezom posljednjem koji ode, u slučaju ovog drugog, da ugasi svjetlo.

Trista kilometara je do prijestonice a sve oči gledaju u Nemanjinu 11. Aleksandar Vučić je javno obećao da će Fabrika automobila Priboj, hranitelj grada, mart dočekati sa strateškim partnerom koji će preduzeće dići sa kolena.

– Katanac na FAP znači katanac na Priboj – zvoni alarm upaljen krajem oktobra.

Tu su prazni stomaci masovno izašli na barsku prugu, u lice rekli državi da su gladni. Poslije je došao Vučić, dao riječ da će FAP raditi.

– Šta samrtniku ostaje nego da veruje da će preživjeti. Kolektivno smo na ivici egzistencije. Ko ima selo taj redovno jede. Komšija komšiji prinosi pola hleba, dotle je došlo. Na recku kupujemo, na recku se hranimo, – priča radnica FAP-a.

Ne želi da joj ime navodimo, kaže, plaši se da joj djeca, bar dok ručka redovno ima, ne naslute da će možda za koji dan tanjir biti prazan.

– Dva minimalca smo primili od štrajka, četiri i po plate nam duguju, – priča Miodrag Dragaš, vođa jesenašnje radničke bune.

– Pravićemo deset kamiona za Vojsku Srbije, priča se i 26 za vatrogasce. Spominju i neki ugovor sa Fincima, fabrika je to koja pravi vojne transportere, – dodaje Dragaš.

Nagomilali se računi Pribojaca…

– U februaru je preduzeće osnovano, a naša potraživanja su već izgurala na 40 miliona dinara. Naplata je loša, a grejna sezona ugrožena. Teško je nabaviti mazut, – priča Dušan Radović, direktor „Toplane“.

Kad duga kolona nevoljnika jutrom krene ka socijlanoj kuhinji, glasno zvekeću prazne šerpe.

– Dobro je da bar nad kazanom ima za sve – ukazuje predsjednik  opštine Lazar Rvović.

Član je radne grupe koja traži strateškog partnera FAP-u.

– Šef tog tima je Njemac, a Njemci ne vole da gube, to je šansa. Rekli smo im – nemamo pamet, ali hoćemo da radimo. Najbrutalniji oblik korupcije je kada narod korumpirate nadom. Ali, mi prvi put verujemo nadi. Druge opcije nema. Dugo smo bili na dnu, – poručuje Rvović.

(West info)