Onog dana kada nas ne bude
Tek tada će pravo o nama da sude
Tek tada će reći bas je dobar bio
Tek tada ćeš biti i mnogima mio
Ali dok si živ malo ko te haje
Mržnja prema tebi ni trun ne prestaje
Dok si na Dunjaluk i dok dobro radiš
Dokle dobro zalivaš i dok dobro sadiš
Ništa im ne valjaš pa da si od zlata
Ništa im ne valjaš ko da si od blata
A onog momenta u koliko preseliš
Možes brate imat šta god da poželiš
Tek onda počinje svako da te žali
Počnu da se pitaju da ti šta ne fali
Dal si na hadž bio tek onda se brinu
Hože da te pošalju u Meku i Medinu
Onda te pošalju kad ti dodje edžel
Ne bas tebe lično nego kao bedel
Onda te pošalju i bude ti džabe
Ti moj brate u grob a drugi pored Kabe
Ne vole te ljudi kad plućima dišeš
Ili kad istinu i stihove pišeš
Kad govoriš istinu narod to ne voli
Jer istina pogadja i zna da zaboli
Žao nam što ode,za sve nas je šteta
Da se može vratit sa Ahireta
Barem jedno sahat bilo bi nam dosta
Pa da ga dočekamo ko najboljeg gosta
Al nema nazad više do Sudnjega Dana
Nema više lijeka od strijela i rana
Dok je još sa vama nek se neko žali
A ne kada umre, dal'mu nešto fali.
Autor: Edis Pačariz
