Novi Pazar – Korupcija je sistemska bolest Srbije.Ni da smo Švajcarska, ne bismo mogli da izdržimo razmere otimačine s kojom smo suočeni, i to na svim nivoima. Da zlo bude veće, to je postao način života dobrog dela društva, od toga da kada odete kod lekara morate da častite medicinsku sestru, do toga da ne možete dobiti posao na tenderu ako prethodno nekome niste dali pare, konstatuje u intervjuu „Dnevniku” ministar Rasim Ljajić.
Close
– Prethodna vlast učinila je puno u borbi protiv organizovanog kriminala, i to se ne sme zaboraviti, a sada imamo značajan iskorak, verovatno prekretnicu u borbi protiv sistemske korupcije.
I stoga je jako važno da taj zamajac, koji je dao Aleksandar Vučić, dobije podršku i vlasti i opozicije, i da se ova borba dovede do kraja na sistemski način, odnosno da ojačamo institucije koje će, bez obzira na promjene vlasti, od te pošasti štiti i državu i svakog građanina – navodi Ljajić, inače lider SDPS-a.
Upravo je svojevrsna marginalizacija institucija i glorifikacija uloge jednog čoveka najveća zamerka koracima koji se preduzimaju na planu borbe protiv korupcije?
– Ne možete da čekate da institucije stanu na noge, da sistem potpuno profunkcioniše, da biste započeli borbu protiv korupcije. Jer, dok to čekate, korupcija će pojesti i institucije i sistem i celu državu. Dakle, prinuđeni ste da paralelno vodite dva procesa: da ojačavate sistem i institucije, stvarajući pravne i logističke pretpostavke za to, i da se istovremeno borite protiv korupcije, koristeći sve mehanizme i zakonom dozvoljena sredstva koja imate na raspolaganju.
U svakom slučaju, najvažnije je da se u ovoj borbi nije izašlo iz zakonskih okvira, odnosno g. Vučić kao koordinator službi bezbednosti nigde nije prekoračio svoja ovlašćenja.
„Nuspojava” tog Vučićevog angažmana, zaključno sa hapšenjem Miškovića, zapravo je dramatičan rast rejtinga i njegovog lično, i SNS. Hoće li taj trend na kraju proizvesti i skore vanredne izbore, kako to već uveliko predviđaju i analitičari, ali i deo opozicije?
– Unutar vladajuće koalicije o izborima nismo pričali. Međutim, apsolutni rast rejtinga i g. Vučića i SNS-a je činjenica. U tom smislu je jasno da bi naprednjacima odgovarali novi izbori, jer bi na njima mogli da valorizuju trenutnu popularnost. U sličnoj je situaciji, podsetiću, bio DOS posle „Sablje”. Dakle, ne znam da li će biti izbora, ali sam siguran da bi u ovom trenutku vanredni izlazak na birališta jedino SNS-u išao na ruku; ne bi to usrećilo ni druge stranke vladajuće koalicije, ali ni, paradoksalno, opoziciju, koja je za njih potpuno nespremna.
Platforma o Kosovu najavljena je za sutra. Šta ona uopšte novo može doneti u situaciji kada i bez nje imamo direktne razgovore sa Tačijem, integrisano upravljanje granicom..?
– Treba da budemo krajnje oprezni s tom platformom, da nam ne veže ruke u pregovorima koji se vode s Prištinom. Mi moramo da definišemo šta je naš prioritet u ovom trenutku. Po meni, to je dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, i to ne zato što će dan posle Srbijom poteći med i mleko – neće – ali moramo biti svesni da je to suštinski početak ozbiljnih reformi našeg društva u pravcu njegove istinske modernizacije. Izveštaj Evropskog saveta prvi put govori o jasnoj perspektivi Srbije i ja zaista očekujem da mi u prvoj polovini 2013. napravimo taj ključni iskorak.
Međutim, u martu nas očekuje „prvo prolazno vreme”, kada će se meriti šta smo uradili na planu Kosova. A tu je u fokusu nekoliko tema: implementacija postignutih dogovora, zatim energetika, telekomunikacije, kao i problemi na severu KiM. U tom svetlu cilj treba da nam je postizanje što je moguće boljeg rešenja u uslovima koji nama ne idu na ruku. Nažalost, prosto je neverovatno što se deo naše intelektualne elite i dalje ponaša kao da se na Kosovu ništa nije dogodilo, i kao da je samo pitanje naše volje hoćemo li da ostvarimo puni suverenitet u Prištini, Gnjilanu, Kačaniku…
Dakle, u koordinatama koje definiše naše nedvosmisleno opredeljenje da nećemo priznati nezavisnost Kosova treba da obezbedimo što je moguće bolji status severa, što viši nivo kolektivnih prava za Srbe koji žive južno od Ibra, da se borimo za našu imovinu, jer Srbija je na Kosovu uložila milijarde, za kulturnu baštinu…
Pri tome, deo pregovaračkog procesa nesumnjivo treba da budu kosovski Srbi, da sa njima imamo kontinuirane konsultacije i da budu iskreno obavešteni o svakom koraku države.
Naprosto, oni prvi moraju saznati istinu, ma koliko bila gorka, jer prevashodno se radi o njihovim životima, budućnosti, perspektivi… Na kraju krajeva, zahvaljujući tome što su oni ostali da žive na Kosovu, mi smo očuvali kakvu-takvu pregovaračku poziciju.
(Dnevnik)
