Gost emisije Dobro jutro Srbijo na Happy televiziji bio je predsjednik Stranke pravde i pomirenja, akademi Muamer Zukorlić. U emisiji se govorilo o kriminalu u Sandžaku.
Akademik Zukorlić je govoreći o na ovu temu istakao da je kriminal najviše eskalirao na prostoru Sandžaka i to u sprezi sa politikom, policijom, tužilaštvom i pravosuđem.
„Kriminal je neuništiva kategorija, kao bolesti ali zato u uređenim društvima kriminal je stavljen pod kontrolu, a u neuređenim društvima on eksalira. Kriminal se i zove kolokvijalno podzemlje zato što mu je mjesto ispod zemlje, kao kanalizacija. Kanalizacija je sastavni dio infrastrukture komunalija i nije problem dok je kanalizacija ispod zemlje ali je problem kada kanalizacija ispliva iznad zemlje, kada se izliju šahte i onda počne kriminal dominirati a kriminal izlazi ispod zemlje onog trenutka kada postane jak zbog sprege sa policijom, politikom i raznim drugim moćnicima u strukturama vlasti i onda on više nema potrebu da se krije, to je ono što nažalost Sandžakom hara već tri decenije.“
Akademik Zukorlić istakao da su kriminalci možda najbogatiji ljudi ali da nisu i najugledniji kao što je to ranije bilo.
„Oni imaju ogroman uticaj nažalost ali oni iako izgledaju kao biznismeni, iako imaju tu bijelu stranu poslova, određene fabrike, određene radnike, međutim oni su bili jedna od poluga razaranja onog zdravog dijela sandžačke ili novopazarske privrede. Znate da su devedestih godina u Novom Pazaru kolale priče o privrednom čudu. Tih godina Novi Pazar je imao preko 5.000 samostalnih proizvođača prije svega konfekcijskih proizvoda, namještaja, obuće itd. Poenta je u tome da se u najtežim vremenima obično bavi spekulativnim biznisima, razne trgovine itd., ali taj dio društva koji ima kapaciteta da proizvodi, taj dio društva je trebalo forsirati svim mogućim kapacitetima. Ono što hoću da poentiram vezano za kriminal jeste to da je od tih 5.000 samo 10% ili 20% opstalo.”
Dodaje da je odlučan u borbi kriminala, te da je kroz svoje djelovanje uspio da u svijesti naroda ugled kriminalaca spusti na minimum.
„Dok se mi nismo pojavili da ovako oštro govorimo o njima, da raskrinkamo socijalno, psihološki, moralno, da tu vrstu raksrinkamo i pokažemo da je ona kancer društva, da je ona zlo. Devedesetih godina su oni bili najugledniji, tada su majke govorile ćerkama e ovakvog da nađeš za muža, djeci su govorili e ovako treba da radite vidite kako je on sposoban. Našim djelovanjem i prosvjetnim i medijskim, ne samo kroz politiku nego prije svega kroz Islamsku Zajednicu, kroz univerzitet, kroz naše kulturne, prosvjetne ustanove oni više nisu ugledni u Novom Pazaru. Mi smo njih nadjačali, inače su oni učestvovali u svim hajkama nad nama, bilo da je to bilo hajka takozvanih vehabija koji su trebali da me ubiju, oni su im pomagali, bilo da je to bio obračun napada na Islamsku zajednicu 2007. godine, oni su bili u prvim redovima, oni tačno znaju da su oni sve poklopili u Novom Pazaru i Sandžaku i vrlo često i u vertikali državne uprave ali znaju da postoji tamo jedan faktor a to je organizacija ili organizacije i institucije koje vodi Muamer Zukorlić, da ih nikada nisu uspeli ne da ih poklope, nego nisu uspeli sa mnom ni da popiju kahvu i to je njihov veliki problem.“
Akademik Zukorlić ukazao i na problem da kriminalne grupe kontrolišu zapošljavanje u javnim preduzećima i ustanovama ali i da kriminalne grupe mogu mnogo toga “završiti” brže nego visoki državni funkcioneri.
„Ja sam predsjednik Odbora za obrazovanje, u hijerarhiji je to prvi čovjek obrazovanja, ako priznamo Parlament kao najvišu predstavničku vlast. Kada meni dođu neki ljudi koji su kandidati za nekog direktora škole i kažu ja sam kandidat ali čuo sam da to ne može bez neke veze i bez nekog poznanstva, ja se neprijatno osjećam što tim ljudima ne mogu da pomognem. Onda ja u mom stilu jer ne želim da prećutim istinu, kažem da postoje kriminalne grupe koje su zadužene za postavljanje direktora i da se javi njima, drugi hoće u poliicju, ja im kažem taj vam je za policiju, treći hoće u pravosuđe, ja ih pošaljem na tu adresu.“
Akademik Zukorlić istakao da su građani Novog Pazara ugroženi te da jedva čekaju da se neko obračuna sa kriminalom.
„Ja sam imao cijelu akciju, da ne kažem hajku, nekoliko mjeseci čak i kroz parlament ali bezuspješno nažalost jer nije bilo sluha za to, čak sam predlagao zakon da se kladionice ukinu ali prije nego se ukinu ja vam odgovorno tvrdim da 90%o kladionica u Novom Pazaru radi ilegalno, bez ikakve dozvole. Imate zakon da 200 metara od škole i vrtića ne može biti kladionica u Novom Pazaru se kladionice nalaze i do 20-30 metara u blizini škola i kroz informacije kojim raspolažemo ove kladionice funcionišu sa određenim funkcionerom i činovnikom policije. Građani nemaju snage da se tome suprostave, obračun sa korupcijom i kriminalom u Novom Pazaru ukoliko bi se desio bi bilo nešto najvažnije, to bi bila kao operacija kancera koja boli, koja je rizična, ali ona bi bila nešto nužna u protivnom doći ćemo u situaciju da se to ne može kontrolitati.“
Akademik Zukorlić naglasio da udar na Islamsku zajednicu i guranje u ilegalu jednog dijela Islamske zajednice otvara mogućnost za izrastanje raznog korova.
„Dok sam ja bio muftija imali smo jedinstvenu zajednicu, tada se tačno znalo ko odgovara za šta, u uređenoj državi se to zna, po Zakonu i ustavu crkve i vjerske zajednice su odvojene od države i to je tako principijelno definirano ali isto tako imaju zakon u okviru kojeg funkcionišu i ukoliko se pojavi problem vezan za vjersku zajednicu tipa ekstremizma, terorizma, kriminala ili bilo čega, vi imate muftiju, imate strukturu koja zato odgovara, vi ne morate ići da tražite nekog i obračunavate se ali kada vi dopustite da se to tkivo ugrozi i kada jedan dio ide u ilegalu, u šumu, u neko podzemlje, tada više nemate vertikalu odgovornosti. Zato sam ja govorio da ugrožavanje Islamske zajednice od 2007 godine na ovamo nije samo unutarnje pitanje Islamske zajednice, to je pitanje bezbijesnosti, pitanje od vitalnog značaja za budućnost društva i države.“
On je istakao da je jedan od ključnih razloga što je ušao u politiku borba protiv kriminala.
„Ja nisam mogao, moja savjest nije dopuštala, moja ljudskost nije dopuštala, da ja svoju izvjenu moć i uticaj koji se koncentrisao nakon dvije ipo decenije vođenja Islamske zajednice, sebično upotrebim samo za mene i moju djecu. Ja sam mogao se okružiti zidovima od dva ipo metra u mojim dvorištima, imam toliko prijatelja i toliko uticaja na svoje okruženje i sistemski i personalno zaštiti svoju porodicu ali ja nisam mogao da gledam da djeca te sirotinje budu žrtve narko dilera koji prodaju javno ispred škole a policajac školski ih gleda.“
Akademik je zaključio da kriminalci kada je bez sprege on je ispod zemlje, krije se i ne može da je bahat i da se sili, ali kada dobiju partnere u državnom aparatu sa kojima dijele novac od droge i kriminala onda oni postaju presigurni.
