Postoje priče koje dirnu srce i podsete nas da su snovi, vera i ljubav najmoćniji pokretači života. Upravo jedna takva, dolazi iz Novog Pazara, iz grada u kojem živi junakinja ove priče, Atifa Ljajić (69) – žena čiji san se ostvario u 62. godini.
Kada su svi digli ruke i otpisali tu mogućnost, ona je verovala, a kažu da kada dovoljno verujete, čuda se dešavaju. Jedno takvo “čudo” iz korena je promenilo njen život kada je rodila dete u 62. godini i tako postala najstarija porodilja u Srbiji, a osmeh sa lica ne skida zbog svog malog “čuda” – ćerkice Ajline zbog koje ruši sve životne prepreke.
Ajlina je danas plod nepokolebljive želje za majčinstvom, zbog nje majka Atifa slavi život i raduje se svakom danu. Zbog nje ne prestaje da se bori i sa ponosom odgovara da joj ništa nije teško. Zbog nje ne zna za reč “strah”. Zbog nje ljudi počinju da veruju u čuda.
– Ne mogu ni da vam opišem kakav je taj osjećaj bio kada sam je uzela prvi put u ruke. Radosna sam bila i od sreće sam plakala. Uvek sam imala želju i dugo sam čekala da postanem majka. Rodila sam je u Beogradu u Kliničkom centru i taj trenutak mi je bilo nešto najmilije na svetu – počinje Atifa priču za Telegraf.rs govoreći o trenutku koji nikada neće moći da izbriše iz svoje glave, o trenutku kada je uzela svoje čudo u ruke i kada joj je dala ime Ajlina.
Ona je ispunila sebi želju i uz pomoć vantelesne oplodnje dobila dete u 62. godini kada je to gotovo nemoguće. Kako kaže, imala je podršku svih i uz pomoć medicine uspela je da ostvari svoj san.
Kako nekada obično i biva u malim sredinama, desi se popreki pogledi ili pokoji čudni komentar, međutim, Atifa kaže da u njenom slučaju to nije bilo tako. Oduvek je, kaže, imala podršku svih.
– Hvala Bogu, svi su super reagovali kada sam rodila dete. Pomaže narod ko koliko može, jer ja primam 25.000 dinara penzije, ne mogu da platim kiriju, hranu, ništa. Jedna žena iz Nemačke mi plaća kiriju, komšije su super, pomognu koliko mogu – priča ova žena.
Ponosna majka ispratila đaka prvaka
Po dolasku na adresu na kojoj žive majka i ćerka, odmah smo primetili koliko je devojčica privržena majci, ne pušta njenu ruku i pored nje se oseća sigurno. Majka ponosno potvrđuje naša zapažanja dok gleda ćerku i sa suzama u očima priča o njoj.
– Ona voli da je stalno uz mene. Po celu noć me grli i tako zaspi, bez mene neće da zaspi – priča Atifa sa blagim osmehom na licu.
Mala Ajlina ove godine je krenula u prvi razred, a majka je opisuje kao dobro dete, poslušno i živahno. Ova slatka devojčica trčkarala je oko zgrade, a kada je došao trenutak razgovora, odmah je poslušala majku, uhvatila je za ruku i gledala je krupnim očima i upijala sve što je majka pričala. Devojčica, pomalo stidljivo, odgovarala je i na naša pitanja.
– Imam učiteljicu. Volim da se igram sa drugaricama, učim štampana slova. Omiljeni predmet mi je srpski, a ne volim engleski – odgovara devojčica pomalo stidljivo.
Ljudi im pomažu da kupe stan
Atifina skromna primanja, penzija od 25.000 dinara ne može da pokrije trošnove života. Zahvalna je dobrim ljudima i komšijama koji joj pomognu koliko mogu. Jedna žena iz Nemačke plaća joj kiriju i uplatila joj je 25.000 evra, a Atifina želja je da dok još može obezbedi detetu stambeno pitanje.
– Gradi se jedna zgrada u Novom Pazaru, žena iz Nemačke je uplatila 25.000 evra, a stan košta 65.000. Nadam se da ćemo nekada uspeti da skupimo taj novac da bi moja Ajlina imala lepu budućnost i krov nad glavom i kad mene ne bude – kaže ova majka.
Ova priča ne poznaje granicem, a Atifa je dokaz da je sve moguće ako dovoljno želite. Danas ponosno gleda kako njeno dete kreće u prvi razred i seća se svakog izazova i trenutka. Danas za ruku drži svoj san, svaoju snagu i dokaz da je za ljubav i želju za detetom svako vreme pravo. Atifa i Ajlina su dokaz da život uvek nađe način.
(Telegraf)
