10. August 2017

Prenosimo u cjelosti tekst pod naslovom “Crtaju li Bošnjaci među: Deco, ovo je Sandžak, a ne Raška!” obvjavljen na portalu agencije Sputnjik, ruskog medijskog servisa u Srbiji:

“Nazivom Sandžak, na kome insistiraju da piše u bosanskim udžbenicima za ovu manjinu u Srbiji, Bošnjaci žele i da „omeđe granice“ na koje pretenduju, tvrde istoričari.

Da li će đaci bošnjačke nacionalnosti 1. septembar dočekati sa udžbenicima u kojima piše da žive u oblasti Sandžak, kako traži Bošnjačko nacionalni veće, ili u Raškoj oblasti, kako se ova oblast zove po zakonima Srbije? Epiloga još nema. U zavisnosti od toga sa kim razgovarate dobijate odgovor — da li se iza svega krije politika, ili je zaista u pitanju briga za očuvanje kulturnog nasleđa?

Da li će đaci bošnjačke nacionalnosti 1. septembar dočekati sa udžbenicima u kojima piše da žive u oblasti Sandžak, kako traži Bošnjačko nacionalni veće, ili u Raškoj oblasti, kako se ova oblast zove po zakonima Srbije? Epiloga još nema. U zavisnosti od toga sa kim razgovarate dobijate odgovor — da li se iza svega krije politika, ili je zaista u pitanju briga za očuvanje kulturnog nasleđa?

Ko pali fitilj u Sandžaku i na jugu Srbije

Esad Džudžo, jedan od potpredsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, tvrdi kako nije korektno, da se u udžbenicima koji su prevedeni sa srpskog jezika na bosanski, piše Raška oblast, jer se time narušava, kako kaže, nacionalni identitet Bošnjaka.

“Deca u nastavi na bosanskom jeziku izučavaju srpske udžbenike koji su prevedeni na bosanski. Ovde se radi o dodacima prevedenih srpskih udžbenika koji su Zakonom definisani da afirmišu kulturu, događaje, ličnosti i sve drugo što je vezano za bošnjačku manjinu“, kaže naš sagovornik.

On tvrdi da po svim zakonima svaka manjina ima pravo da pojmove, definicije, oblasti, događaje vezane za njih, tretira na način na koji ih njihova istorija i kultura definišu. Džudžo smatra da je nemoguće prihvatiti ponudu kako da se reši ovaj problem.

“To je kulturna autonomija! Vi ne možete deci u udžbeniku na bosanskom da napišete kako je predlagano, da žive i u Sandžaku i u Raškoj oblasti jer udžbenik nije dvojezičan, niti je model nastave multietnički“, objašnjava on.

Džudžo kaže da po zakonu o teritorijalnoj organizaciji u Rašku oblast ulaze samo Novi Pazar i Tutin.

“Možemo na srpskom da ga zovemo i Raški okrug i Raška oblast i Raška majka i ne znam kako, ali deci na bosanskom jeziku — ne… Mene ja majka naučila da tu oblast zovem Sandžakom! Znači, nema nesporazuma, nema dvojezičnog naziva za istu oblast na jednom jeziku“, isključiv je Džudžo.

On smatra da se predlozi, koji su stigli iz Ministarstva prosvete i prema kojima bi se u udžbenicima pisalo Sandžak, a u fusnoti Raška oblast, ne mogu primeniti, ukoliko su udžbenici na jednom jeziku. Prosto je, kaže on, za decu zbunjujuće. Iako Džudžo negira da iza svega stoji politika, ipak nije moguće, ne primetiti činjenicu da se bosanski i srpski jezik, ne razlikuju baš toliko, da bi se bilo ko zbunio gde živi.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, na ovu temu kaže da je na sceni prebacivanje lopte iz jednog u drugo dvorište, podsećajući da posle sastanaka BNV i Ministarstva prosvete nije došlo do dogovora, pa je odlučeno da taj „vruć kormpir“ prebace na više instance — Skupštinu Srbije i Vladu.

“Ne može nama ništa niko da vraća. Iz Zakona izvire da Ministarstvo prosvete treba da nađe rešenje kako će se štampati udžbenici, gde deca neće trpeti i gde će obe strane biti zadovoljne“, kaže Omerović.

On ne misli da će se zbog ovoga desiti neki politički problem, jer kako kaže, već decenijama Bošnjaci koriste termin Sandžak za taj region, a Srbi Raška oblast.

“I jedni i drugi žive sa tim i ni jedima ni drugima ovo ne smeta. Ako neko pokušava da od toga sada napravi problem, onda je to veštački problem“, napominje on.

Omerović kaže da za sve ima rešenje, pa i za ovo, napominjući da iznosi svoj lični stav, te ističe da nikakav problem ne bi bio da u udžbenicima stoji „Raška oblast kroz Sandžak“, ili obrnuto.

Hoće li se tresti Sandžak?

Istoričar Aleksandar Raković, međutim, ne misli da je ovde samo reč o brizi za nacionalna prava, kako to propagira BNV.

“Oni jednostavno, malo po malo vrše pritisak i pokušavaju da pojmom Sandžak otuđe teritoriju. Jer, ako se kaže stara Raška to je mnogo širi pojam od pojma Sandžak i drugačiji je. Ako kažemo Sandžak, to je baš ono na šta oni pretenduju, a to su granice koje su oni zacrtali kao buduće pretenzije. Zato oni gledaju da, kroz te udžbenike, omeđu te granice na koje pretenduju. O tome se ovde radi“, uveren je Raković.

Inače, autori udžbenika na bosanskom jeziku tvrde da je Povelja Kulina bana starobosanski dokument, da je pisana bosančicom, zasebnim bosanskim pismom. U zvanične praznike, o kojima deca treba da uče, uvrstili su Dan Sandžaka, a sve što se odnosi na Rašku oblast preimenovano je u Sandžak i sandžačko. Zbog ovih naučno neutemeljenih činjenica, stopirano je odobravanje udžbenika za istoriju, Svet oko nas, Prirodu i društvo, jer stručnjaci, istoričari, ne mogu da se slože s prekrajanjem istorije.”

(sandzacke)

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles