Bošnjačka kulturna zajednica izražava zaprepašćenje i ogorčenje priznanjem Rasima Lajića da je nalogodavac prijetnji smrću narodnom poslaniku, muftiji Muamer ef. Zukorliću, upućenih preko medija pod njegovom kontrolom i onih u vlasništvu Nihada Biševca, gradonačelnika Novog Pazara.
Bošnjačka kulturna zajednica, također, najoštrije osuđuje ponovne, direktne prijetnje smrću muftiji Zukorliću od strane potpredsjednika Vlade Srbije, Rasima Ljajića.
Odgovarajući na pitanje novinara dnevnog lista Kurir, a u vezi sa saopćenjem BKZ-a u kojem su tretirane spomenute prijetnje, kada je traženo od nadležnih organa da se utvrdi da li su Rasim Ljajić i Nihad Biševac nalogodavci istih, ministar u Vladi R Srbije je kazao: “Zukorlić je mrtav, politički“.
Podsjećamo javnost i upozoravamo nadležne organe na činjenicu da je Srbija, nažalost, država u kojoj se vrlo često dešavalo da se politički protivnici i fizički eliminiraju, i gotovo uvijek se to dešavalo nakon kontinuiranog pokušaja moralne i političke diskreditacije, kao i dehumanizacije uticajnih pojedinaca čija se likvidacija planira.
Ovo nije prvi put da Ljajić i njegov koalicioni partner Ugljanin, svojim djelovanjem prave ambijent u kojem je moguće očekivati svakakav scenario. 2004. godine, oni koji danas paradiraju „bošnjačko jedinstvo“, hraneći svoje političko postojanje međusobnim antagonizmima, učestvovali su u vatrenim obračunima kada je ranjeno nekoliko slučajnih prolaznika, od kojih je profesor Ćamil Juković ostao trajni invalid, dok je u drugom incidentu jedno lice ubijeno bombom.
Godine 2006. oni su svojim djelovanjem napravili takav ambijent, politički i opće društveni, u kojem je došlo do ubistva kandidata SDA za odbornika, rahmetli Ruždije Durovića.
Nakon surovog ubistva premijera Vlade R. Srbije, Zorana Đinđića, tokom obilaska pribojskog sela Zabrnica, ne znajući da ga snimaju, Rasim Ljajić je izjavio:“…I neka su ubili onog psa, mater mu njegovu…“. Ta kaseta je završila u rukama dvojice visokih funkcionera SDA koji će kasnije, u paketu, dobiti dobro plaćene pozicije u sistemu pod kontrolom Ljajića, upravo zahvaljujući „razmjeni kasete za posao“. Za očekivati je da će sadržaj ovog snimka uskoro ugledati svjetlost dana s obzirom na tvrdnje o postojanju više kopija, po principu „za svaki slučaj“.
Nakon pisanja beogradskih medija, kako su bliski saradnici Rasima Ljajića na čelu sa Kasimom Zoranićem, 2012. godine, učestvovali u pripremi atentata na Premijera Srbije Aleksandra Vučića, sasvim je jasno da se Ljajić nalazi u veoma nezavidnom položaju gdje je pitanje dana kada će odgovarati za svoje kriminalne aktivnosti, te da s toga i povlači ovakve suicidne poteze.
Imajući to u vidu, BKZ iznova poziva nadležne organe, prije svih policiju i tužilaštvo za organizirani kriminal, da privedu pravdi Rasima Ljajića i Nihada Biševca zbog učešća u kriminalnoj skupini koja je podstrekivala, davala naloge i učestvovala u upućivanju prijetnji smrću narodnom poslaniku, muftiji Zukorliću. Ukoliko i ovog puta izostane njihova reakcija, to ćemo smatrati dovoljno jasnim znakom da je, nažalost, paradržava još uvijek moćna, te da to nalaže preduzimanje konkretnih koraka u cilju zaštite lica kojima se prijeti, a sve zbog nepostojanja preduvjeta da sistem pravne države nesmetano radi svoj posao.
Apelujemo na naše simpatizere i aktiviste da se uzdrže od ishitrenih poteza, kao i preduzimanja individualnih inicijativa u vezi onih koji mrze, jer je to i cilj njihovih zlokobnih izjava.
Trebamo biti svjesni da će oni koji mrze, koji prijete, koji zovu Žandarmeriju da ruši Vakuf, suočeni sa rezultatima svog djelovanja, doživjeti sudbinu onih koji su se ugušili u podrumima vlastitih nedjela gdje su kovali zavjeru trovanja naše mladosti i budućnosti.
Info služba BKZ-a
Trla baba lan da joj prodje dan.
“…doživjeti sudbinu onih koji su se ugušili u podrumima vlastitih nedjela gdje su kovali zavjeru trovanja naše mladosti i budućnosti.” Ovo me neodoljivo podsjeća na Raljinog brata Kera koji se ugušio u podrumu od isparenja narkotika koje je spremao za našu naivnu omladinu. Svi to znaju, iako je zvanično “umro od infarkta”. Ralja će završiti još sramnije od svog brata, ako Bog da.
Kao clanu SDA od osnivanja zao mi sto smo otisli u koaliciju sa SDP..vise clanova je sa saradnju sa BDZS..SELAM
Raskapres…
Diplomislav danas imao sastanak sa osudenim ratnim zlocincem momcilom krajisnikom u zgradi predsjednista a tema razgovora je bila zastita srba u regionu. Sta je diplomislav mogao nauciti od iskusnog ratnog zlocinca?
Видели сте да је Суљо рекао да је Свети Сава његов. Ту је заиста био искрен.
Нема среће у Рашкој области док сви, или бар већина, не буде поштовала историјске чињенице, а занају се те чињенице, бар старији знају. Млађи су се васпитали на историјским лажима. Читајте историчара Салиха Селимовића из Сјенице који поштено и документовано износи историјске чињенице. Написао је неколико књига, а има га доста и на интернету, штампи, члан је академије.
Само истина може да помогне свима.
Efendijo nikodinivicu hvala vam na preporukama. Gdje jos mogu naci dobrih knjiga za citanje? Koje ste vi knjige napisali akademice? Jedva cekam da svoj mozak priljucim na taj izvor znanja i istine. 🙂
Глупердо неписмена – „Сјеница“, „Кладница“, „Сјенички крај“. „Прилози прошлости Старе Рашке или Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, Салих Селимовић, рођен у Тешњу, студије завршио у Сарајеву, а настанио се радио у Сјеници!
Ma balije me ne zanimaju srbendo, pitam koje je knjige napisao akademik nikodinovic. 🙂
“Примењена психотерапија порталског лечења тежих фрустрација акредитованих уцвиљених бушњачких фукара” 😉
Neces valjda reci da akademik nikodinovic nije napisao nijednu knjigu??
😆
Kao prvo,Selimovic nije iz Sjenice,vec iz Bosne i radio je u Kladnici kao seoski uca.Kao drugo,on akademika ni vidio nije,jer je samo srpski placenik.Kao trece,to sto on blebeta veze nema sa historijskim cinjenicama.A kao cetvrto,kad u toj zemlji ti i on sebe smijete zvati akademicima mozes misliti kakva je to zemlja.
Re;BELMA; BELMICE NISAM VIJEROVAO ALI SI ME UPRAVO DEMANTOVALA I IZNENADILA SVOJIM KOMENTAROM,umijes i ti po nekad da ga zavuces onako miloklizno ali nemoj ipak idi ti heklaj nije ovo za tebe !!!!:-)
На списку академика САНУ нису, тако да не знам на којој акедемији су чланови јер данас има још академија (као и БАНУ, поред АНУБИХ) и разних струковних академија, али та звања нису научна звања академика која се пишу испред имена.
Но, то и није толико битно јер др Нкодиновић је виђенији неуропсихијатар који успешно лечи фрустрације, што се и овде види јер се болешњаци одмах за њега лепе!? 😉
Салих је рођен у Тешњу и студирао у Сарајеву, али се настанио у Сјеници, а радио је и у школама по бјелопољским селима. Вама су сви највиђенији Муслимани “српски плаћеници”, као Куста, рахм. Меша итд. Је ли и проф. Спахић Бесим српски плаћеник? А чији си ти плаћеник, ко ти је платио курсеве? 😉
DN,kako te nije stid svojih godina.Uzimas nikove Veljko Petrovic i ostale i vrijedjas narod.
Не нападај човека безвезе “паметнице” Аида, овде писање под више никова, крађу никова и дописивање са самим раде само ова акредитована фукара и увек изненађени и увређени ш.б. Шојић Бушњачки који тражи бановање кад буде поклопљен! Први је то почео Акредтовани Асмир кад је као Морген пожелео да лети као црногорски Соко!?
ДН @ Koji si ti tokmak Allahu dragi,pa vi uvjek nađete vazale da pišu ako vama odgovara. Pretani više da širiš te vaše laži zajedno sa Salihom. Urazumi se i poštuj jedan narod koji živi tu pored vas,biće bolje i za tebe i tvog komšiju. Suljo ko Suljo za fotelju bi i d… dao to je već poznato Bošnjacima.
коју носи у својој души ставио је у ову
књигу, на којој ће му наши потомци бити захвални. Друштво српских домаћина преузима бригу око штампања ове књиге и у свој програм уводи план за решавање проблема Старе Рашке. Друштво српских домаћина ће учинити све од се бе да се у свим горепоменутим националним установама, не само по питању Рашке области већ и целе Србије, поставити све на домаћински начин, како би сви грађани наше земље били поносни на заједнички живот и рад у племенитој и лепој Србији. Сви прави верници нека спроводе своје обичаје како су им преци радили. Ако православац верује у једног Бога, и моли му се, и сматра га својим Свевишњим, а такође човек муслиманске вере има исто мишљење и веровање, онда су они браћа. Али је наопако да многи користе веру за политичке и личне интересе, као Муамер Зукорлић. Тада долази до зла које Богу није мило, већ ђаволу. Хвала брате, докторе Никоди но вићу, на великом делу и достојном казивању истине. Истина је вечна, а све друго пролазно.
Нићифор Аничић Јоханесбург
10
2. Уводна разматрања
Без познавања прошлости не може се разумети савременост, нити предвидети будућност. Историја је као дуга река која носи талог, успут га оставља, мења ток, еродира своје обале и тако моделира будућност свога тока, а историја моделира будућност народа коме припада. Ко хоће да један народ нестане, треба да му избрише његову историју, историјско памћење тога народа и изгладњавањем да му угрози нагон за самоодржање. То је безброј пута покушано са српским народом, а данас је та намера и очигледна и веома снажна. Изгладнели су нас, угрозили нам нагон за самоодржање, избрисали нам историјско памћење и нуде нам кору хлеба, ЕУ, коју халапљиво прихватамо. Већ увелико радимо сам и против себе у корист својих не пријатеља, и изгубили смо добар део свога народа и свога идентитета. Судбину српског народа су опре де лили балканска позиција и пра вославље. Српски народ се налази у сендвичу између ислама и католичанства. Ислам га потискује са југа, а католичанско море га чека на северу. И Србија се угиба под притиском ислама, повлачи на север, испразнила се Стара Србија – Косово и Метохија, скопско -тетовска област, Рашка област скоро је празна, ембрион српске државе, српскога народа и рашанске цивилизације, одлази на Север и Запад и топи се у католичком мору. Нема српског повратка на југ, југ осваја и запоседа ислам, српски народ је на путу без повратка. Српске вође су утонуле у баналне виталне про блеме срп скога народа, у сујету, властољубље им замагљује свест, не виде куд историјска река носи српски народ.
Ето, то је и судбина и Рашке области, моделирана најтежом последицом турске окупације, поделом Срба на православне и исламизиране Србе. Необично много догађаја се збило са циљем да Срби опстану у Рашкој области, а Србија је стара држава. Време тече, догађаји се нагомилавају, поти скују једни друге, претходни се заборављају. А догађаји су значајни не сам о за савременике, него и за будуће генерације. Нажалост очекујемо да ће се и наредне генерације Срба борити за опстанак, не само Рашке области. Наша генерација и пређашње генерације, су уложиле велики труд да српски народ опстане на простору Рашке области. Тај труд мора да остане за наук следећим генерацијама ка ко би лакше опстале и да не би по нав ља ле наше грешке. О томе треба оста вити сведочанства, писана наравно. О протеклим временима до са да је мало забележено а много се заборавило, нове генерације немају из чега да се информишу и све изгле да као да се ништа није ни догодило, прошлим временима лако мани пулишу српски непријатељи. Ми очек ујемо тешка времена за српски на род у целини, а поготову у срединама као што је Рашка област, а Косово је на умору. Потребно је много снаге, знања, вештине, мудрости, осећања за перспективу будућности, способност предв иђања догађаја и изналажења и начина и средстава да се опстане на простору предака и осигура перспектива српском народу на простору који је првенствено његов по свим историјским чињеницама. Наравно, нису сви Срби само православни Срби, већ су Срби и исламизирани Срби и покатоличени Срби.
11
2. Уводна разматрања
Ова књига има сврху и циљ: да се не забораве догађаји да би лакше живеле будуће генерације, првенствено српске. Наша је неостварена жеља да овакве борбе, или боље рећи ирационалног трошења енергије, не буде убудуће. Нажалост, та жеља се не остварује. Наша борба није борба из обести, већ из нужде. Ми смо натерани на то. Ми се не боримо против било кога, већ бранимо себе и будућност српских генерација на простору Рашке области. И не желимо да било кога угрозимо ако на то нисмо принуђени. Ми тако схватамо своје поступке, у ту сврху, а други то нису схватили, или им то схватање није ишло у прилог. Зато, те наше поступке да опстанемо и останемо на огњиштима својих предака, су волели да осуде или су их називали разним непожељним именима: национализмом, екстремизмом. Ми смо једноставно схватили да имамо право на живот, слободу, на благодати свих животних аспеката као и сви други људи. Не признајемо већа права онима који су јачи, бројнији, или имају више пара, да не кажем богатији, јер богатство је много шири појам од поседовања новца и има племенитији карактер од поседовања новца. Ми се не осећамо кривим што можда Срби муслимани имају осећање крив ице због своје верске конверзије и свим средствима хоће своју кривицу да сперу пребацујући је другима, односно нама Србима православцима. Ми нисмо криви што се муслимани Србије због малобројности осећају несигурним, па се обезбеђују на начин којим чине штету и Србима и муслиманима, експанзијом по свим параметрима: просторним, демографским, економским, социопатолошким, непош товањем ни људских, ни друштвених норми, ни закона државе у ко јој живе и која је и њихова, јер ни ми ни муслимани Србије немамо друге државе изузев Србију. Па то
је и њихова држава, у њој су се родиле, живеле, стварале, радовале се и туговале многе генерација муслимана као и православних Срба. Свака стопа Рашке области је наша лична или наших предака успомена, сви смо је стварали и за себе и за генерације које долазе уз пуно поштовање дела својих предака. А они, исламизирани Срби, стално траже нешто друго, или Турску, или Босну, или чак Немачку и сваког другог својатају и приклањају му се само ако је непријатељ православних Срба. А ови сви их манипулишу и на крају су жртва манипуланата. То је њихова, исламизираних Срба, фатална грешка, која нажалост нема краја, коју исламизирани Срби понављају у недоглед. Бројни су и непобитни историјски документи који доказују да су и они српског порекла а исламске вере. О то ме су писали или пишу баш муслима ни који су у својим писаним делима доказ али да су на овом простору пре ислам из ације Срба живели само неисламиз ирани Срби и да су данашњи муслимани Србије потомци тих исламизираних Срба. Додуше има муслимана Србије који нису српскога порекла, али врло ретко. Разлика између исламизираних Срба и нас Срба који смо православци, али углавном безверници, је само у вери и неким обичајима. Али док за нас Србе вера није најважнија у нашем животу, за исламизиране Србе је вера основа живота, идеологија и филозофија и образац живота. Мисле ако остану без исламске вере да нису ништа. Зар не говоримо истим језиком, српским језиком. Све оно што може да замени нешто друго је мање вредно од оног што се не може ничим заменити. Вера се може заменити другом вером, стално се стварју нове вере. Због тога није толико важна, јер живот је стална промена. Ми мислимо да се нација одређује једном за сва времена: ко је
12
I Предговор
био Србин, или Турчин, или нека друга нација, то остаје на вјеке вјекова. Премећи се ти у шта год хоћеш друго, али оно што су твоји протопреци то си и ти. Није важна вера, није важна капа, није важна богомоља, важна је генетика. Један руски научник је испитивао генетику европских и азијских народа и утврдио да су многи народи генетски истоветни, многи други веома слични, зависно од генетског укрштања током историје. Узрок наше међусобне борбе је само зато што нисмо исте вере. Они који су променили веру су несигурни, постиђени, не воле сведоке своје „срамоте”, Србе православце, и свим средствима се труде да им православни Срби не буду у близин и својим присуством подсећају на конвертитство својих предака А ми им кажемо: нисте ви, садашњи муслимани, криви за оно што су учинили ваши преци. Нису чак ни ваши преци криви што су променили веру; у питању је био њихов опстанак, било је питање живота или смрти. Они су изабрали живот, примили ислам и опстали су, али су се одрекли православља и српства и српске нације, јер су то други захтевали од њих. Али сачували су српски језик и српски народ им за то одаје признање. Свак је крив само за себе, свака генерација има своју кривицу и одговорност за своје поступке. Зашто би ви били криви кад нисте ничим допринели тој кривици и нисте ни били у прилици да ту кривицу почините или спречите. Ви сте једноставно невини, недужни за оно што су учинили ваши преци. Ваша кривица је у томе што не признате своје српско порекло и што потрошисте животе генерација доказујући да су за ваше претке који су се исламизирали криви неисламизирани Срби. Па то је апсурд, то је лудило, ваше лудило, а наша штета, јер ми стално имамо штету од те болести. Ми гледамо своја посла и запажамо
вас само онолико колико нам сметате уплитањем вашим марифетлуцима да нам направите штету. Е онда ми с правом не дамо да нам наносите штету. У томе је наш национализам. И ви и ми силну енергију потрошисмо на тај апсурд, уместо да трошимо своје енергије и своје животе, на лепоту, на стварање, на просперитет, на науку, на уметност, на упознавање света и људи, на богаћење цивилизације. Бог је рекао да су сви људи једнаки. Медицина је ту божју изреку потврдила једноставном чињеницом што је доказала да сви људски организми функционишу по истом принципу и сви народи се од истих болести лече на исти начин. И зато постоји само једна медицинска наука за људе свих вера, свих нација, свих раса, свих боја, свих идеологија, једноставно једна иста медицинска наука за све људе. Поред осталог и у томе је величина медицинске науке. Медицинска наука ником не наноси зло. Све остало, бар у досадашњој историји човечанства, може имати зло по човека, али медицина никада. Нажалост религија је много пута изазвала светске катастрофе. И данас постоји могућност да се те катастрофе понове. Такође и разне друге идеологије су изазивале светске људске трагедије и катастрофе, као што су неуспели светски пореци. Па и наша борба је изнуђена религијом и суштина наше борбе је религијска. Да смо исте вере не би било ни те борбе, као што је нема у Шумадији. Тамо су неке друге борбе, али не овакве. Тамо гледају појединци да нашкоде појединцу, а овде сваки појединац настоји да нанесе штету свима који нису његове вероисповести. То се не односи на нас. Оно што ми чинимо против вас је као кад се браните од досадне муве. Ми гледамо своја посла, а ви нам не дате мира, стално се нешто пенетрирате, полако гуркате и потискујете нас док вам се не супротстави
13
2. Уводна разматрања
мо. Ето, такав је ваш национализам: ви хоћете да сте сами на простору који је српски, односно и наш и ваш. Ви хоћете да овај простор буде само ваш, али је првенствено наш, још од Немањића, па и пре њих. Ми вама не бранимо да ви ту живите, па чак и хоћемо да живимо заједно као сви нормални и добри људи, али вам не дозвољавамо да нас истиснете. Ви сте у прошлости то радили свим средствима. Тиме сте код нас зарадили само презир, неповерење, али не мржњу. Ми вас не ценимо, не зато што то тако желимо, него због ваших грешака које стално понављате. Често себи постављамо питања шта би било да једног дана променимо улоге: ви да будете као ми, а ми да будемо као ви. Нама се чини да добро познајемо и себе и вас, а да ви нас не познајете добро, а вас, саме себе још мање познајете, јер мислите да сте у праву што сте против нас. То је ваша заблуда, нисте у праву Ви појма немате какви сте. Ви стално себе хвалите, ми се стално поносимо својом прошлошћу, јер су наши, а и ваши преци, оставили велика и трајна историјска дела. Ви те претке, не само наше, већ зајед ничке, не признајете. То вама смета. Али зар ми треба да заборавимо своју историју зато што се вама наша историја не свиђа! Па та историја је и ваша. Не почиње ваша историје доласком Турака на Балкан, већ од наше заједничке сеобе од Карпата до Балкана. Ко затвара очи пред истином он је у најмању руку глуп, а свакако заслужује лечење од психичког слепила. У медицини су познате болести поништавања стварности. Додуше то су безазлене условљене болести, али страшно сметају да опуштено живи онај ко је тако болестан. Ето нажалост толику узрочност има ваша борба и наше изнуђено супротстављање тој вашој болесној борби за ништа, да живите без православних Срба. Јер кад се тражи
разлог за шта се ви борите против нас уствари испада да се ви борите против нас због ничега. Ето то би била суштина укупног проб лема по нашем схватању. Нимало нас неће наљутити евентуалност да се неко не сложи са нама. Уосталом ово се и не пише да се свима допадне, већ да дамо неко виђење и приказ чињеница које ће другима бити наук, да им отвори очи да виде оно што је пред њиховим очима онако како јесте да би паметније и срећније живели. Нажалост ми нисмо имали ту прилику, јер су наше прилике биле овакве како их овде приказујемо. Уосталом то је наш приказ. Ми ништа нећемо имати против ако неко има други приказ свога виђења и својих чињеница. Због тога ми нећемо мењати своју прошлост, а ово што је пред вама је управо наша и ваша прошлост. Овај увод је морао бити мало дуж и. Можда је требало још да буде оп ширнији да би биле све ствари јасније. Наша је девиза да се не може много рећи, цела истина, већ само део истине. Што се више каже, мање остане непознатог. Ми желимо да непознатог остане што мање. Очекујемо да ова књига буде обимна. Али наша је жеља да буде првенствено корисна и да свако ко је прочита буде богатији за неко сазнање, а макар читалац мислио да су то глупости. Много је важно да се зна шта су глупости, а шта су паметне ствари. Свака прошлост је помало глупа и шашава са аспекта следећих генерација. Ако ништа друго, онда због чињенице што свака генерација мисли за своју генерацију да је она најпаметнија од свих претходних генерација. То мишљење демантује чињеница што и данас народи међусобно ратују. А морамо прихватити чињеницу да су темељи сваке савремене генерације на ономе што је њена прошлост, њена цивилизацијска
14
I Предговор
достигнућа, што су раније генерације створиле. Чак и глупости прошлих генерација су богатство за савремену генерацију, јер се и из глупости нешто научило. Сваки наук је корист за оног ко је науку усвојио. У томе је вредност прошлости. Зато се каже да је историја учитељица живота. Књига ће бити конципирана тако да кратко обухвати све активности српског народа на простору Рашке области од Немањића до краја двадесетог века, не само нас Срба који живимо на простору Рашке области у ужем смислу, простору прве престонице српске државе Рашке, већ и на полимски простор Рашке области и простор Косова и Метохије. Хоћемо да буде обухваћено све што је имало везу за опстанак Срба на простору Рашке области, односно Старе Србије. Баш замашан задатак. Књига ће бити писана без длаке на језику, с тиме што ћемо настојати да увек кажемо истину. Ако се деси да нисмо рекли истину, онда је то због тога што ми друге чињенице нисмо знали, или смо мислили да говоримо истину, а никако из зле намере. Неће нам бити важно да се књига свима допадне, али верујемо да ће се многима књига сигурно допасти, као што смо сигурни да ће бити и оних који ће књигу дочекати на нож. Ако неко себе види у огледалу, па му се лик који види не свиђа, за то није криво огледало. Нека разлог свога незадовољства тражи на другом месту, првенствено у самом себи, а огледало је невино. У сваком случају књига је наша, а мишљење је ваше, тако да у крајњем случају испада да свак има своје, мада би било боље да је наша књига и ваша књига и да је наше мишљење и ваше мишљење, што би добро било да нема неспоразума. Да се и ми и ви слажемо међу собом. Тада би били богатији и ми и ви. Но ако то не буде ми нећемо бити разочарани.
Трудићемо се да књига буде документаристичка са нашим виђењем, мада има чињеница које додуше морају сачекати временску дистанцу. Ми јесмо ситни, али су се неке зна чајне ствари дешавале око нас и везане за нас. Ми бисмо лично волели када би имали прилику да прочитамо књигу о истој ствари коју је написала друга страна. Сигурни смо да нећемо имати такву прилику из простог разлога јер друга страна је мање храбра, а више грешна. У сваком случају књига ће бити мали сведок о једном великом времену. Ми сматрамо да смо живели у великом времену, на размеђи времена, векова, јер су се дешавале велике ствари, а ми смо били сведоци тога времена и мало учесници тих догађаја. Распадале су се државе и стварале нове државе са великим жртвама на свим странама. Нестајале су једне идеологије, а настајале су друге идеологије, велики људи нестали нетрагом, а мали људи попели се на позорницу нових догађаја. У томе је и вредност ове књи ге. Наравно ово није уметничко дело, већ публицистичко. Себи дајемо слободу да слободно причамо о стварима о којима причамо, па ако нам се омакне и нека сувишна није страшно. Нисмо ни ми ни ви енциклопедисти. Замислите неког ко прича ли прича о своме времену и помало показује документа о ономе што прича. Ето то би био тај начин на који се стварала ова књига, слика свога времена. Свесни смо ризика да читалац закључи да има и неважних ствари у књизи и глупости. Напротив, наше је мишљење да нема неважних ствари и да нема глупости, јер све има своју сврху. Све је то слика времена у коме смо сви ми живели и помало били актери. А што су времена била глупа за то је криво то време и наравно људи који су били промотери тих догађаја. А ми нисмо ти. Свака
15
2. Уводна разматрања
ко нису криве чињенице, јер чињенице никад нису криве. У сваком случају нисмо имали намеру било кога да увредимо, већ само да кажемо истину, па макар се многима не свидела, јер истина је таква каква јесте, а не оно што ми желимо. Питање колико да се каже. Па за читаоца би сигурно било корисно да се све каже. Питање је да ли сме све да се каже. Зна се да су се они који су све казали дуже памтили од оних који су се додворавали своме времену или својим читаоцима, ако су их имали. Биће речено што је могуће више. Управо свако нека да свој прилог према делу које је учинио. Ако неће и нема ту способност да своју истину саопшти другоме, онда ће то учинити неко други уместо њега. Сигурни смо да ће књига имати своју вредност. Многи су пропустили прилику да у животу учине неку корисну или значајну ствар само зато што су били кукавице. Управо тако су и живели. Имате пуно људи који се сматрају паметним, али је страшно разочаравајуће како ништа значајно нису учинили у своме животу, а могли су да учине. Недостајала им је храброст, несебичност и радиност. Тако на крају испадне да су скоро узалудно живели, потрошили су једну драгоценост на баналности. Драгоценост је живот људи који имају способности. Ако те способности нису биле употребљене, онда је такав живот био узалудан, сами себе су обезвредили. Таквих је много. А нажалост многи тога нису свесни. Али човек може да изненади, искаже се ваљаним кад се нико не нада. Дучић каже да треба ценити човека по ономе што је најзначајније учинио, а не по ономе што свакодневно чини неке добре ситнице, а кад наиђе одсудни тренутак он нас лошим изненади. То је потврдила омладина у катастрофалној поплави Обреновца 2014.
Сви су мислили да је савремена омладина без патриотског осећања, а она заблиста у Обреновцу. По ономе што ће бити речено читалац ће моћи да цени и писце и њихово време. Нека оцена буде каква буде, то нам није важно, јер ово се не пише ради високе оцене, већ ради користи оном ко буде читао. И ништа више. Велика је дилема како распоредити материјал. Најједноставније је ићи редом како се шта дешавало. Али неке ствари су се дешавале у навратима, по етапама. Ако би писали по времену изгубио би се континуитет и целина. Ако се распореди тематски, постоји могућност да се неке ствари понављају, јер ниједна чињеница, догађај, није ишла сама, већ у контексту са низом других чинилаца и околности. Постоји могућност да се теме преливају једна у другу. Ова подела би одговарала читаоцу јер би могао да бира тему која га интересује, а да не губи време на оно што га не интересује. И тако ће бити, мада је то тежи начин, јер треба бирати материјал. Садржај би требало да буде што детаљнији. Ипак постоје неке велике теме. Велика је тема исељавање Срба из Рашке области, велика је тема муслимански национализам, велика је тема локална и републичка власт, велика је тема непријатељи из таме и са стране, велика је тема стање српског духа, велика је тема стање српског јединства, велика је тема рашка баштина и рашка цивилизација, а у свему су учествовали појединци, па су и појединци велика тема, велика би била тема ако из свега излази неки користан закључак. Али мислим да у овом уводном делу има такав закључак. Он није речен крупним речима, али је речен кратким закључним реченицама, а има их више, јер је више аспеката за третман. Сва је суштина у човеку, а како год хоћете ипак смо
16
I Предговор
некако на две стране, а на једном месту, што је жалосна глупост. Та жалосна глупост је изродила ову књигу, а њен је циљ да свега што је лоше више не буде, а да настану лепши дани за обе стране, ако те две стране не могу да буду једно те исто. А јесу једно те исто. Наша велика идеја и велика жеља је да сви Срби буду један народ, и Срби православци, и Срби муслимани, и Срби католици и да никада у будућем времену не буду једни против других, већ једни са другим у свим временима и свим околностима. То је природна жеља и сасвим могућа, остварива само ако се сви потрудимо да тако буде. Неки су то већ остварили врло успешно. Не само велики, храбри Кустурица. То није алиби за оно што се сигурно неће допасти свима. Уосталом ми и не тражимо алиби за себе, већ покушавамо да отворимо перспективу у којој неће бити ничега од оног што некад није ваљало. Ако делимично то постигнемо, наш циљ је остварен. Ако идемо по оном да циљ оправдава средство, а
наша су средства чињенице, а циљ је ово што напред рекосмо. Будућност може бити боља само ако се упозна прошлост, да се не би грешке понављале. Јер што је било не може се поправити, али се може поновити. Ми нећемо да се било шта понови из прошлости, а знамо да није било добро, односно имало је штетне последице. Према томе, није у праву нико коме се не буде свидело ово што је у књизи. Нека се љути на прошлост која некад није ваљала.
* Кад прочитате ову књигу од корице до корице преплавиће вас истовремено осећање задовољства, поноса и туге и спонтано ћете закључити да би било велика штета да ова књига није написана. Исто се тако осећао и аутор ове књиге кад је књигу завршио и са посебним поносом и радошћу што је, упркос страху да неће имати снаге да дело заврши. А завршио је.
Тврђава на Градини
здавач
**Књига је двотомна, укупно 1180 страница. Штампање ће бити завршено крајем јануара 2017.
Svaka vam cast raskapresovci, samo ovaj mentalni isprdak nikodinovic moze kod vas pisati duze komentare.
Јопет цвилиш безвезе, а то је за твоје добро, јер су људи схватили да текстови др Никодиновића имају благотворно делују на твоје ментално здравље!? 😉 Рекох ти већ да је човек специјалиста за лечење тежих облика фрустрација. Прочитај текст пре него што се побуниш па ћеш сам схватити! 🙂 🙂
Simulacija zavade. Ali lose izrezirano moji bezvezeeovci i prasimovci…
Rasim je spreman da gazi u krvi do kolena za rad vlasti,i sutrabi hladno reko da tako treba daje kriv Muftija .
Ne znam kako ova dva klovna vise nije sramota! Neprestano se svadjaju preko medija,fuj!!!!!!!!!!!!!!!
Док се комесар и војвода санџаки свађају Суљкан Немањић јуначки навија и вели туците се ви, биће један мање, а мани као Немањићу, власт у Расу по пореклу припада!? 😉
Oci povadite,jedan drugome pa onda idite coravi oboica,jer hajra nikakva od vas nemamo,lopovi jedni sram vas bilo.
Mrzite se za medalju.
Re,vojvoda dj.; Mozda za srebrnu jer moramo priznati ZLATO JE IPAK VASE srpsko,