Novi Pazar – Tekst “Večernjih novosti” prenosimo u cjelosti:
Gradski oci u Novom Pazaru odlučili su da na zvaničnom sajtu lokalne zajednice ispričaju svoju verziju historije i šta se dešavalo u Sandžaku i na Balkanu. Na internet-prezentaciji, pored opštih informacija o lokalnoj zajednici, nalaze se historijski podaci i važni datumi, koji se u pojedinim delovima ne slažu sa zvaničnom istorijom koja se nalazi u udžbenicima koje je odbrila Republika Srbija.
U spornim tekstovima navodi se da su Bošnjaci kao narod stariji od Srba, koji su ime dobili tek tokom 10. vijeka, odnosno 300 godina kasnije po dolasku na Balkan.
Srbi se optužuju da su, nakon što su primili hrišćanstvo, krenuli u “srbizaciju” ostalih naroda, odnosno slovenizaciju Ilira i Vlaha. U delu koji se odnosi na srednji vek, piše da su Rašani bili posebno slovensko pleme, kao i da se nemanjićki Ras ne može smatrati ranom prestonicom Srbije. Prema napisanom tekstu, Iliri su najstariji narod na Balkanu, a značajan broj Bošnjaka upravo vodi od njih poreklo. Da bi se našla kopča naroda iz srednjeg veka sa današnjim Bošnjacima, navodi se da su bosanski bogomili imali slično verovanje kao što je islam?!
Tekstovi iz novije historije obiluju informacijama o ugnjetavanju, raseljavanju i ubijanju bošnjačkog življa. Bez ijedne riječi o stradanjima drugih naroda koji naseljavaju ove prostore. Žestoko je napadnuta i pravoslavna crkva, koja se optužuje da je 1711. godine organizovala genocid na sjeveru Crne Gore, kada je uoči Badnje večeri, izvršena “istraga poturica”. Po njihovim navodima, tada je ubijeno oko 1.000 ljudi.
Na pitanje koji su istorijski izvori korišćeni prilikom pisanja ove historijske čitanke, Azem Hajdarević, načelnik Ohdeljenja za društvenu delatnost Novog Pazara kaže da je to literatura nekolicine doktora nauka sa prostora bivše Jugoslavije, među kojima se izdvajaju Ejup Mušović i Mustafa Memić.
Srpski historičari oštro negiraju neke dijelove tekstova. Milutin Živković, istraživač i saradnik Instituta za srpsku kulturu, posebno se osvrnuo na dio koji je posvećem Aćifu Hadžiahmetoviću Bljuti, koga dio bošnjačke javnosti posmatra kao heroja.
“Hadžiahmetović ima i kontroverznu stranu svog političkog djelovanja, koja u tekstu nije navedena. On je pripremio svečani doček njemačkim okupacionim snagama u Novom Pazaru 16. aprila 1941. godine i banket u čast okupatorske vlasti. Bio je član Albanskog narodnosnog saveza sa Kosova i Metohije koji je radio na prisajedinjavanju ovih krajeva Velikoj Albniji, organizotor mitinga na kojem je proglašeno pripajanje Novog Pazara Velikoj Albaniji u junu 1941. godine”, kaže Živković.
Historičar Uroš Šešum osvrnuo se na deo koji kaže da je muslimansko stanovništvo na prostoru Beogradskog pašaluka početkom 19. vijeka bilo većinsko, odnosno da su u jedanaest nahija ovog pašaluka oni predstavljali 58 odsto stanovništva.
“Smederevski sandžak, odnosno Beogradski pašaluk, kako se kolokvijalno naziva, sastojao se od 12. nahija. Procenat muslimanskog stanovništva u pašaluku pred izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804. grubo je naduvavanje brojeva. Prema tvrdnjama autora, ispalo bi da je srpska manjina u Beogradskom pašaluku, podigla pobunu i proterala većinske muslimane koji su kontrolisali sva strateška i utvrđena mjesta i raspolagali nesagledivo većim arsenalom i finansijskim resursima”, kaže Šešum.
Prema procjenama srpske istoriografije, pašaluk je naseljavalo između 250.000 i 350.000 Srba, do 30.000 Turaka i još nekoliko hiljada muslimanskih i pravoslavnih Cigana, Jevreja, Grka i Cincara.
(Večernje novosti)
A tek ova o “ZMAJEVIMA”
Hajmo Bosno,
hajmo Hercegovino
Mi smo nebo sto se plavi
mi smo sunce sto se sjaji
plavo-zuti, zuto-plavi,
nek se pjeva, nek se slavi
Sve od Une, pa do Drine,
ova pjesma nek’ se vine
preko polja, preko gora
sve od Save, pa do mora
Haj'mo Bosno, Bosno, Bosno,
haj'mo Hercegovino
Nikad sama nisi ti,
uvijek s’ tobom tu smo mi
tvoje kceri i sinovi
Bosna
Ti nisi više san
Ti si suza iz sna
Bossanium moja
Bossnium moja
Bolna mi ne bila.
Ti privjesak ničiji nisi.
Ni čest. Ni prćija.
Bosna si bila.
Bosna ćeš biti.
Bosna bosanska sva.
Osvajača tvojih silnih
Tko više i imena zna?
A ti si i dalje
Bossana moja
Bosna bosanska sva.
Bisseno, Bosseno,
Bosno moja,
Tko te svojatao ne bi
Kad su i voda i ptica
I cvijet
Bivak našli u tebi.
Ginut će za tebe
Bošnjak tvoj
Ma bila pod noktima sva
Da nikada više.
Bolna mi ne budeš
Suzo moja iz sna.
Enes Kišević
Đerzelezu Ale
Osedlaj najbržega ata,
najoštriju sablju opaši,
s majkom halali se brzo
i kreni, Đerzelezu Ale!
Prašinu otresi sa ruha
i čupavu podigni kosu
s očiju umrlih davno,
pa hitro izjaši iz groba
u borbu za opstanak Bosne!
U Džennetu ne miruj više,
ako si mu'min i junak,
majčine ne gledaj suze,
ako si ponosni Bošnjak.
S nebeskih kad modrih visina
snesu te meleki amo
do tvoga zapuštenoga groba,
nek at te već osedlan čeka.
Potegni buzdovan i sablju,
pa jurni kroz prašnjavu Bosnu
i gledaj, i bori se, Ale!
Nek te ne začude gladni,
poniženi, jadni i bosi
Bošnjaci u izlizan jaram
zapregnuti, kada ih spaziš.
Nek te ne začudi, Ale,
što nećes čaršije naći,
ni kule begovske, hane,
ni tople hamame, ni žene
u žaru, il feredži crnoj.
Nek te ne začudi, kada
u džamiji mjesto džemata
pronađeš konje i ovce:
to narodu oteti mal je
kog šejtanu daju u danak.
Ti samo razmahuj sabljom
i jaši kroz prašnjavu Bosnu,
neka te očaj bar vidi
i u tebe nasluti spas.
Kad dušmanin zaišće sablju
buzdovan i s prsa ti toke
i zlatni sahat i saruk
pa čak i kosu sa glave,
nedaj mu, nedaj mu, Ale,
već nastavi kružiti Bosnom.
Kad kao šugavi prosjak
u Džennet se materi vratiš,
reci joj: Ne strahuj majko
za svoga sina junaka,
veći su veći i jači Đerzelezi
danas Bošnjaci i hrabrije
danas se bore
jer žive i prkose vragu
dok smrt mu opaku slute.
Enver Čolaković
PRED PORTRETOM PREKORNA POGLEDA
Da,stara sliko,
Da,trebalo je to; ostati pri prvoj rijeci,
Ne odlaziti nikud, i sve sto srce zudi
Traziti u dubini svojoj i svoje zemlje,
Umjesto u daljini nedokucivih,zlih prividjanja.
Trebalo je trpjeti,cekati,bdjeti nad usevom,
Cuvati narod,sirotinju,Bosnu.
I danas ne bi bilo ovako kako jeste:
Ruke prazne,savjest nemirna,pogled izgubljen,dusa zedna.
Jedno je sunce svuda,i voda i kamen i trava.
Jedno i nedostizno.
U jednom zrnu zita hljeb je vaskolike zemlje,
U jednom zagrljaju sve zene cijelog svijeta,
Divne ,i nedostizne.
Sve ostalo je varka prebujale svijesti
O sopstvenom bicu i lazna perspektiva.
Pustinje koju smo sazegli u dusi.
Ivo Andrić
neka upamte izdajice bosnjackog roda i bosnjacke djedovine ove rijeci kontroverznog Andrica:
“….I danas ne bi bilo ovako kako jeste:
Ruke prazne,savjest nemirna,pogled izgubljen,dusa zedna….”
Što se tiče nabijanja na kolac:Nadan Filipović
Smatram da nije na odmet upustit se u komparativnu analizu opisa nabijanja na kolac iz članka “Primjer francuskog divljaštva – mučenička smrt Sulejmana el-Halebije“ koji je objavljen u “Sarajevskom listu“, broj 127, godište izlaženja 38, dana 7.maja 1915. godine i Andrićevog opisa skoro iste scene u hronici-romanu “Na Drini ćuprija“
Da se ne bi kome učinilo da se ovde iznose neke podmukle neistine o pokojnom nobelovcu Andriću, jasno je treba prezentirati autentični tekst iz gore navedenog članka.
“Pošto je Sulejmanova desna ruka posve izgorjela, tako da je ostala sama kost, počela se pripremati operacija za nasađivanje na kolac. Na zemlji je stajao jedan kolac od sedam-osam stopa duljine. Dok je Bartolomeo Sera svojim bodežom oštrio vrh kolca, Sulejman je stajao posve ravnodušno. Njegova je desna ruka bila posve izgorena i pretvorena u ugljen.
Krvnik ga povali na tle i razreže mu nožem veliku ranu na tragu. Poslije približi kolac ovoj rani i počne ga jednim maljem utjerivati u tijelo. Kad mu je kolac dospio u prsa, zaveže mu ruke, digne ga u zrak i kolac zabije u zemlju.
Dok se ova grozna kazna vršila, bijedni mladić, osim što se nije tužio, nije od sebe davao ni glasa. Naravno da mu je duša gorjela i da je osjećao najžešću bol, ali mu se na licu moglo vidjeti da ovo nije htio da oda. Kad je dignut u zrak, pogleda na narod, visokim glasom izrekne “Kelimei-šehadet“ (svjedočanstvo da je Bog samo jedan) i zamoli da mu se donese vode.
Jedan vojnik koji je čuvao stražu kod kolca htio mu je ispuniti želju. Bartolomeo Sera mu to zabrani rekavši “Sta to činiš? Ako mu dadneš vode, odmah će krepati!“
Sulejman je na uspravljenom kocu živio četiri sata. Gdjekada je učio neke citate iz Kur’ana, a pogled je upro u nebo. Da se iza odlaska Bartolomea Sere stražar nije smilovao i dao mu vode, možda bi još nekoliko sati živio.
Sulejman je umro čim je popio vodu. Iza njegove smrti otvoreno mu je bodežom na tijelu petnaest rana. Glava mu je pala na lijevo rame i tako je na kocu ostavljen četrdeset i osam sati.
Sulejmanov kostur je očistio vojnički kirurg Lerrey i onda je otpremljen u Pariz da se izloži u muzeumu.“
(Ovo je prijevod Saliha Bakamovića koji je objavljen u “Priča i stvarnost oko Ive Andrića, prvog južnoslavenskog nobelovca“, Bosanski pogledi, 1960-1967, Pretisak, London, 1984, stranica 235).
Radi opšteg utiska o gore navednom članku “Primjer francuskog divljaštva – mučenička smrt Sulejmana el-Halebije“ objavljenom u “Sarajevskom listu“, broj 127, godište izlaženja 38, dana 7.maja 1915. godine, a da bi se pokazala ta morbidna sličnost i maltene podudarnost sa istom sekvencom iz romana “Na Drini ćuprija“ treba i tu sekvencu citirati od riječi do riječi.
“Kada su Radisavu naredili da legne, on je oklevao jedan trenutak, a onda je ne gledajući Cigane ni sejmene, kao da ih nema, prišao bliže Plevljaku, gotovo poverljivo, kao nekom svom, i rekao mu tiho i potmulo: “Slušaj, tako ti i ovog i onog svijeta, učini dobro i probodi me, da se ne mučim kao pas.
Plevljak se trgnuo i viknuo na njega kao da se brani od tog suviše poverljivog načina razgovora: “Sikter, Vlaše! Zar si ti toliki delija da carsko rušiš a ovamo bogoradiš kao žena. Biće kako je naređeno i kako si zaslužio.“
Radisav obori glavu još niže, a Cigani mu priđoše i stadoše s njega da svlače gunj i košulju. Na grudima se ukazaše rane od veriga, potprištene i pocrvenele. Ne govoreći više ništa, seljak leže kako mu je naređeno, okrenut licem prema zemlji.
Cigani priđoše i vezaše mu prvo ruke na leđa, a potom za svaku nogu, oko članaka, po jedan konopac. Zategnuuše svaki na svoju stranu i široko mu raskrečiše noge. Za to vrijeme Merdžan (Cigan musliman, NF) je položio kolac na dva kratka obla drveta, tako da mu je vrh došao seljaku među noge. Zatim izvadi iza pojasa kratak, oštar nož, kleknu pored ispruženog osuđenika i nagnu se nad njim da mu zaseče sukno od čakšira među nogama i da proširi otvor kroz koji će kolac ući u telo. Taj najstrašniji deo krvnikova posla bio je, srećom, za gledaoce nevidljiv. Videlo se samo kako vezano telo zadrhta od kratkog i neprimetnog uboda nožem, kako se podiže do pasa, kao da će ustati, ali ponovo pade natrag i tupo udari o daske.
Cim je to svršio, Ciganin skoči, dohvati drveni malj sa zemlje i stede njime da udara donji, tupi deo koca, laganim i odmerenim udarcima. Između dva udarca stao bi malo i posmatrao prvo telo u koje zabija kolac a zatim dvojicu Cigana, opominjući ih da vuku lagano i jednomerno. Telo raskrečenog seljaka grčilo se samo od sebe; kod svakog udarca malja kičma mu se svijala i grbila, ali su ga konopci zatezali i ispravljali. Tišina je na obe obale bila tolika da se jasno razabirao i svaki udarac za sebe i njegov odjek negdje na strmoj obali. Najbliži su mogli čuti kako čovek udara čelom u dasku i pored toga jedan drugi neobičan zvuk; ali to nije bio ni jauk ni vapaj ni hropac, ni ma koji ljudski glas, nego je celo to rastrgnuto i mučeno telo širilo od sebe neku škripu i grohot, kao plot koga gaze ili drvo koje lome. Posle svakog drugog udarca odlazio je Ciganin do ispruženog tela, nadnosio se nad njega, ispitivao da li kolac ide dobrim pravcem, i kad bi se uverio da nije povredio nijedan od najvažnijih živih delova iznutrice, vraćao se i nastavljao svoj posao.
Sve se to slabo čulo i još manje videlo sa obale, ali su svima noge drhtale, lica bledela i hladneli prsti na rukama. U jednom trenutku kucanje prestade. Merdžan je video kako se nesretniku pri vrhu desne plećke mišići ratežu i koža odiže. On priđe brzo i proseče to ispupčeno mjeto unakrst. Bleda krv poteče, najprije oskudno pa sve jače. Još dva – tri udarca, laka i oprezna, i na prosečenom mjestu stade da izbija gvoždem pokovani šiljak koca. Udario je još nekoliko puta, dok vrh nije došao do u visinu desnog uha. Čovek je bio nabijen na kolac kao janje na ražanj, samo što mu vrh nije izlazio kroz usta nego na leđa i što nije jače ozledio ni utrobu ni srce ni pluća. Tada Merdžan odbaci malj i priđe. Razgledao je nepomično telo, zaobilazeći krv koja je curila sa mesta gdje je kolac ušao i izašao, i hvatala se u malim mlakama. Dvojica Cigana okrenuše ukrućeno telo na leđa i stadoše da mu vežu noge pri dnu uz kolac. Za to vrijeme Merdžan je gledao da li je čovek živ i pažljivo posmatrao to lice koje je najednom došlo podbuhlo, šire i veće. Oči su bile širom otvorene i nemirne, ali očni kapci nepomični, usta rasklopljena i obe usne ukočene u grču; iza njih su belasali stegnuti zubi. Pojedinim od ličnih mišića više nije mogao da vlada; stoga mu je lice izgledalo kao maska. Ali srce je bilo muklo i pluća radila kratkim ubrzanim dahom.
Dvojica Cigana stadoše da ga dižu kao brava na ražnju. Merdžan je vikao na njih da paze da ne drmaju telom; i sam je pomagao. Uglaviše donji debeli dio koca u zemlju, zatim pozadi podupreše kratkom žiokom koju prikovaše za kolac.
Kad i to bi gotovo Cigani se izmakoše i pridružiše ostalima a na onom praznom prostoru ostade sam izdignut za čitav metar od zemlje, uspravan, ispršen i go do pojasa Radisav na kocu. Iz daljine se samo naslućivalo da kroz njega ide kolac za koji su mu vezane noge pri člancima, dok su mu ruke vezane na leđima.
Tad Cigani priđoše ponovo mučeniku i stadoše da ga zagledaju izbliza. Niz kolac je tekao samo slab mlaz krvi. Bio je živ i svestan. Slabine su mu se dizale i spuštale, žile na vratu kucale, oči su kolutale sporo ali neprekidno. Kroz stisnute zube naviralo je otegnuto režanje u kome su se teško razabirale pojedine reči:
– Turci,Turci.. – grcao je – … da paski skapavate… paski pomrete!… (Na Drini ćuprija, III izdanje, Svjetlost, Sarajevo, strana 45 ff.).
Slijedi dalje niz jezivih detalja i pojedinosti i na ovom dijelu knjige mnogi čitaoci su je odložili i više nisu ni otvorili.
Srpski i hrvatski nacionalisti preokrenuli su ovakav opisani čin kažnjavanja u simbol turske i muslimanske surovosti, kao ne znajući za činjenicu da postoje na hiljade historijskih dokumenata koji svjedoče da se nabijanje živog čovjeka na kolac mnogo češće prakticiralo u kršćanskim zemljama Evrope, a posebno u Austriji i Njemačkoj. Nabijanje na kolac u Turskoj carevini bilo je zaista rijetko prakticirano i to samo u slučaju kažnjavanja najtežih ubojica i zločinaca.
Najpoznatiji “nabijač na kolac“ u Srednjem vijeku bio je Princ Vlad iz Vlaške (kasnije transformiran u legendarnog Grofa Drakulu). Usput samo da napomenem da Princ Vlad nije bio musliman, već Vlah koji je sa Srbima i imao zajedničku pravoslavnu vjeru.
I dok je Ivo Andrić u okupiranom Beogradu i na ladanjima po Vrnjačkoj Banji pisao “Travničku hroniku“ i “Na Drini ćupriju“, uživajući punu zaštitu Gestapoa i kvislinške srpske policije, dotle su četnici u proljeće 1942. godine na Crnom Vrhu nedaleko Sarajeva na kolac nabili sarajevskog komunistu i ilegalca Mustafu Dovadžiju. (Rodoljub Čolaković, Zapisi iz oslobodilačkog rata, knjiga III, Sarajevo, strana 145).
Dejane Todoroviću pokušaj čitati šta kaže i druga strana,lakše se dođe do istine.
Илири или Сармати или Сарбати или Сораби то су Срби ти можеш да се сложиш или не. Обично они који сумњају дал су оно што мисле да јесу, у овом случају “бошњаци” и “хрвати” се буне ако чују нешто другачије.
Габријел Мије 1919. године је рекао следеће: „Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других“.
Виљем ИИ, немачки цар, изнео је прегршт похвала на рачун наше војске. Својим војницима је рекао:
„Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у току три рата, против Турске, Бугарске и Аустро – Угарске, дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су на заставама попрсканим крвљу написали за ове четири године само највеће и најславније победе!“
Арчибалд Рајс, 1918. године потврдио је нешто што је Флора Сандес годину дана пре њега рекла:
„Тронут до дна срца, полазим да нађем штаб 13. пешадијског пука којим командује пуковник Бацић и он ми показује шта Срби раде са својим погинулим непријатељима. Око оскрнављене цркве нижу се гробови Аустро-мађара, сваки обележен крстом са натписом, који су ставили они војници што су их злочиначки лудаци Беча и Будимпеште хтели да истребе. Племенита освета заиста достојна јунака песама о Краљевићу Марку“.
Алфред Краус :
„Овом приликом треба нагласити да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као најјаче од свих наших непријатеља“.
Флора Сандес је покушала 1917. године да демантује гласине:
„Људи који нису ништа знали о српском народу, више пута су ме питали зар ме није страх да се крећем међу људима за које они мисле да су дивљаци, док је, уствари, сасвим супротно. Не могу замислити ништа мање вероватно него да ме нападне српски војник. Ја бих се осећала сигурније шетајући по некој вароши или селу у Србији ма у које доба ноћи него у многим енглеским и другим европским варошима“.
После сјајних победа српских војника у колубарској битци, из бечких кругова препоручено је аустро-угарском генералу Поћореку да би најбоље било да изврши самоубиство. У телеграму, упућеном својим шефовима генерал је одговорио: „Хоћу, убићу се али тек онда када ма који други генерал аустријски победи српску војску“.
Француски маршал Франше Д’ Епере са поносом је истицао то што је једно време предводио српску војску.
„То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. Али дошао је рат. И како су се одједном за слободу земље, ти сељаци без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих… због којих сам горд што сам их ја предводио, раме уз раме са војницима Француске“.
Официр Легије части, носилац Ратног крста са златном палмом, и носилац две Златне Обилићеве медаље за храброст, Огист Аблер често се сећао чојства српског војника. Дуго су му у ушима одзвањале речи једног високог бркајлије Србина: „Заробљене не треба убијати“!
По завршетку ратова 1912-1913. године француски пуковник Фурније истицао је величину нашег човека и нашег војника:
„Вратио сам се из рата у Македонију испуњен дивљењем према српском војнику. Храбар, дисциплинован, издржљив, он подноси са чашћу све тегобе и оскудице у једном рату у коме су материјалне погодбе изванредно сурове и тешке; он је вршио своју дужност са самоодрицањем и прожет најчистијим родољубљем…“
У цркви Ружици у Београду, исповедајући се, један српски војник је рекао нешто што је касније и другима признао: „Заробљене и рањене нисам дирао, на немоћне нисам дизао руку. То је била истина: ја сам само бранио себе и своје другове и земљу своју, на туђе нисам ишао“.
Првог децембра 1942. године начелник Британског царског генералштаба генерал Алан Брук писао је Дражи: „Честитам за дивне подухвате југословенске (српске) војске, мислим на непобедиве четнике под Вашом командом који се боре дан и ноћ под најтежим ратним околностима“.
Врховни командант англоамеричке војске у северној Африци, генерал и касније председник САД, Двајт Ајзенхауер, послао је телеграм Михаиловићу 13. јануара 1943. године: „Америчке војне снаге у Европи и Африци поздрављају одличне и храбре војне јединице под Вашом одлучном командом“.
Државни подсекретар САД, Сумнер Велс рекао је: „Влада САД има потпуно поверење у патриотизам генерала Михаиловића и велико дивљење за вештину, истрајност и храброст са којом он и југословенски (српски) родољуби окупљени око њега настављају борбу за ослобођење земље“.
Има још хоћете ли још?
BOSNA ZUBORI…
Bosna zubori; nad pitomim krajem
Andjeo mira siri laka krila –
I lahor pirka, ko da sitnom cvijecu
Misticne price sapce vecer mila.
Bosna zubori i – ko rujne usne
Cvjetne tiho obalice ljubi,
Pa tamo negdje, poput moje misli,
Kraj tvog se dvora u daljini gubi.
Bosna zubori, a s barcicom mojom
Nestasno sitni igraju se vali;
– Ah, cini mi se, moj andjele, tako
Da ljubav tvoja srcem mi se sali.
ISLAMU
O Islamu, vjero moja sveta,
Spasu duše griješničke moje,
Velike su Tvoje svete misli,
Tvoje ime veličanstveno je!
Pred propisom uzvišenim tvojim.
Mudri razum u prašinu pada;
Zakoni su nepobitni Tvoji,
Tvoj šerijat vječita je pravda!
Mudrosti su veljih učenjaka
Nedobitne tvoje tajne svete,
Ti si luča čovječanskog spasa,
Ti si izvor znanja i prosvjete!
Ti si knjiga svenauke svijetle,
Ti si djelo vječitoga Boga,
Kojime je nav'jestio sjajni
Preporođaj svijeta cijeloga!
Ti me učiš svim djelima dobrim,
Ti me učiš časti i ljubavi,
Ti me učiš da za narod živim,
Čovječanstvu da član budem pravi.
Dok mi dani nevidovno teku,
U nepovrat od prošlosti tajne,
Mene blaže zapovijedi Tvoje
Svete one riječi veličajne.
Tvojih misli božanstvenih ja ću
Bit sljedbenik uvijek valjani,
Tvoju svetu zapovijed ću slušat.
A prezirat što Tvoj propis brani.
Oj Islamu, vjero moja sveta,
Spasu duše griješničke moje,
Velike su svete tvoje misli,
Tvoje ime veličanstveno je!
Musa Ćazim Ćatić
Ja sin sam tvoj
U plavo Bozije prijestolje
klicu zvuci s bogomolja
to su pjesme zemlje moje
gdje huce gore i sume polja.
Mila sura i zestoka,
Bosna na zemlji krvavoj,
cuvam te kao i dva oka,
ja sin sam tvoj, zemljo.
Tamo, na Uni zlatno zrnce,
a na Drini zora plava,
u Neretvi spava sunce,
niz ravnine se razlila Sava.
Krene li dusman ti na zide
u san starih mezarova,
udarit ce na sehide,
sto krv ce liti za brda ova.
Mila sura i zestoka
Bosna na zemlji krvavoj
cuvam te kao i dva oka
ja sin sam tvoj, zemljo.
Jedna si jedina
Zemljo tisućljetna
Na vjernost ti se kunem
Od mora do Save
Od Drine do Une
Jedna si jedina
moja domovina
Jedna si jedina
Bosna i Hercegovina
Bog nek’ te sačuva
Za pokoljenja nova
Zemljo mojih snova
Mojih pradjedova
z…
Samo malo mi treba
jedan mali svitac
i za te
u plamenu gorim.
Zbilja samo malo
jedna dobra riječ,
i bol i suzu
u pjesmu pretvorim.
Sam u tuđini moja Bosno
i vozove
i ptice ja brojim
Vjetru
slatko suzne riječi
šapućem
daleko ali i kad stojim
uvijek k’ tebi putujem.
Da stignem nikad
a nikad da se umorim.
F.Bacic
O Bosni, ako smijem!
Nekad bistra voda, napustila izvor.
Tamno je svijetlo, u akšam već tone.
Pade list sa grane, zagrli ga vihor.
Zaboravom djeca, u igri, po svome.
Povratka se plašim, jer zaplakaću znam.
Pričala mi majka, da je tako bilo.
Pada tu junaštvo, a kabur zemlji stran.
Bešike se tajim, ne smijem na krilo.
Budan trn stražari, a izdao ga cvijet.
Snijegom drhti san, proljeće ga topi.
Svugdje stranac um, nestrpljiv ovaj svijet.
Lomi korak staze, kamen želje propi.
Proljeća se broje, meni zima kasni.
Vlažnu vatru palim, dimi a ne grije.
Odžak negdje preko, polako se gasi.
Stari žuti papir, vješto sušu krije.
Vrela suza pomiješala se kišom.
Vatrom teklo zlato, sad miruje hladno.
Riječi stiha žar, zima zimi dušom.
San bez sna kod bjede, budan java jadno.
Stara rana ne znam, radujem il’ patim.
Uvrijedljivo bliska, boli, ponos budi.
Koracima malim, lažne zvuke pratim.
Ne stižem na dodir, ispeče mi grudi.
Suncokret i sunce, od jutra do mraka.
Istok – zapad juriš, ljubomora kreće.
Dodajte i noć, jer sudbina je takva.
Putujem bez Bosne, eto nisam cvijeće.
F.Bacic
Hugo pjesnice skidam ti kapu. Fala na ovim lijepim stihovima
Sehidski rastanak
Zima nikad proc
nikad sabah doc
samo tekbir
cuje se kroz noc
Duga zimska noc
majko moram poc
rodna gruda pradjedova
to me zove upomoc
Ako se majko ne vratim
nemoj me zalud cekati
pusti jednu suzu tihu
i prouci mi fatihu
nek me ona isprati
Samo jos jednom da mi je
ispred dzenetske kapije
da na krilima ezana
stigne miris ramazana
iz nase carsije
Nijet veliki
zulum dusmanski
sabur nam i inat u nama
silan Bosanski
Duga hladna noc
valja meni poc
rodna gruda pradjedova
evo zove upomoc
Cuvaj mi sestru pazi je
jer majko jednom da mi je
vidjeti iz zemlje rosne
kako sceri moje bosne
sad radjaju gazije
Samo jos Bosne da mi je
pa da me sevdah opije
da me bude pjesme stare
i mujezin sa munare
sa bijele dzamije
Samo jos Bosne da mi je
pa da me sunce ogrije
da me bude pjesme stare
i mujezin sa munare
sa bijele dzamije
Znaš, Bosnjače, nije davno bilo,
Sveg’ mi svijeta, nema petn’est ljeta,
Kad u našoj Bosni ponosnoj
I junačkoj zemlji Hercegovoj,
Od Trebinja do brodskih vrata
Nije bilo Srba ni Hrvata,
A danas se kroz svoje hire
Oba stranca ko u svome sire.
Oba su nas gosta saletila
Da nam otmu najsv’jetlije blago,
Nase ime ponosno i drago.
SAFVET BEG BAŠAGIĆ(MIRZA SAFVET)
Ja sam Bošnjak
Ja sam Bošnjak – dičan junak:
Vjeran svetom domu svome,
Vjeran slavi svojih djeda
I narodu Bosanskome!
Njegov ponos na mom srcu
Ko amanet sveti stoji;
Ponos koji nigdje ne da,
da se Bošnjak lava boji!…
Majka me je Bošnjakinja
Zaklinjala svojim mlijekom,
Za čast ove časne grude,
Da proljevam krvcu r`jekom;
Da joj služim, košto sluzi
Rob svojega gospodara,
Da je branim od dušmanskih
Bojnih koplja i handžara!
Na tvoj poziv, evo s`mačem
a mejdan ti stupam smjelo:
U poganoj Tvojoj krvi,
Da trijumfa vezem djelo.
S`Tvojom krvi da sapirem
Crnu ljagu s`roda svoga,
Crnu ljagu – sto j`rodio
Izdajicu prokletoga!
Izdajicu uspomeni
Svojih djela slave stare,
Sto se držn`o blatnom rukom,
Da svetinje njine tare!
Al ` što rekoh o mejdanu?…
Ne, nikada s`hrgjom takom:
Bošnjak junak bojni mejdan
D`jeli samo sa junakom!
A Ti sakri mrsko lice
Ispred sv`jeta cijeloga:
U podzemlje mračno bježi,
Izdajico roda svoga!
Jer nad Tobom rodnog neba
Zlatnog sunca plaču zrake,
Plače jasna mjesečina
I treptanje zvjezde svake,
Plače svaki zemni atom,
Na kog Tvoja noga stane;
Svaka travka tebi klice:
Izdajica, nak propane!
Sakri lice izdajico,
Nek ne pljuju ljudi na Te,
A znaj I to: Izdajicu
I pod zemljom kletve prate!
KADA JE NAPISANA OVA PESMA?
Juce!!!!!!!!!!!!!!
Mi Bošnjaci Dolazimo !!! – Bitno je biti Bošnjak !!!
http://www.youtube.com/watch?v=sgcTnGZ-dpk
Dejan Todorovic , pogledaj ovo i daj komentar ako imas vremena naravno,bas me interesuje kakav ces komentar ostavit,
http://www.youtube.com/watch?v=0CDaN-xhrKI
Najstarija Biblija pronadjena u Jerusalemu – u njoj Isus nije Bog
Ovi “naucnici” nasli lobanju covekolikog majmuna starog 1,8 miliona godina.Kazu da coveka nije stvorio Bog! Moze li im se verovati!
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/413550/Da-li-ce-ova-lobanja-stara-18-miliona-godina-promeniti-shvatanje-istorije-ljudske-vrste
Povijesne činjenice (Istina koju Srbi ne vole da čuju)
http://www.youtube.com/watch?v=y6F8GYXavdg
Evo ga ovaj Crnogorac, sto mu Tito preoteo zensku.On cak nije od Ilira, nego od Rimljana direktno!
http://www.youtube.com/watch?v=ewl_w8ozp5g
http://www.youtube.com/watch?v=e5UiS4kiiNY
Novak Kilibarda: ISTINA O BOŠNJACIMA
Ima on i “srpsku fazu”, nadji njegov klipove gde velica Srbe s pocetka 90-ih.Taj je izmenjao stavova i pravaca…
Novak Kilibarda: Avdo Međedović
http://www.youtube.com/watch?v=_5Xs2qKFkjg
Homer Avdo Međedović
Svi mi govorimo slovenskim tipom jezika, koji je slican ruskom,poljskom,ceskom,slovackom,bugarskom…Albanci su Iliri i njihov jezik nema dodirnih tacaka sa nasim jezicima. To znaci da su bosanski muslimani, srbijanski muslimani slovenskog porekla, a ne Iliri.
Siptari nemaju veze sa Ilirima, zato sto su doseljenici i to je trvrdio njihov istoricar Ekrem Luka.Jer da su autohton narod, buduci da zive na obalama mora, imali bi reci koje se ticu radnji na moru, ribarenje i druge pojave, a oni koriste slovenske reci, za mrezu recimo, sto znaci da su takve reci pruzeli od lokalnog stanovnistva.Jos jedan istoricar je demistifikovao Albance – Kaplan Burovic.O tzv. Bosnjacima, ne treba trositi reci i o njihovom “ilirskom” jeziku.
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-08.html
Evo i ovaj “Ilir” danas hara po Kosovu:http://srbin.info/2013/04/tacijev-pradeda-pravoslavni-srpski-svestenik-dokaz-iz-hilandara/
SRBI IMAJU KOMPLEKS JER SU DOSLJACI NA BALKANU.
LAZI KOJE SIRE SU I OVE.
BOSNJACI I ALBANCI SU ILIRSKOG KORJENA, STO DOKAZUJU I NAJNOVIJE DNK ANALIZE.
Ne samo sto su ilirskog porekla, nego su im i jezici veoma slicni, pa se tako Bosnjaci i Albanci bez problem razumeju u medjusobnom govoru, dok im sa Srbima to nikako nije moguce.
ma ne samo dnk analize nego i vasa ilirska imena i prezimena kao i ilirske obicaje i da ne zaboravim naravno ilirski jezik koji govorite.
a glupi srbi se doselili bez imena i prezimena i preuzeli bosnjacka imena koja do dan danas koriste.
Senade,ispao si smesan…
Ti si najobicnija neznalica.Pa nijedan ozbiljniji a pogotovu najpriznatiji historicari ne poricu Albancima Ilirsko porjeklo a ti se nade tu jadan i bolestan.Pa na njima se vidi dok ih pogledad da ne pripadaju slavima.Oni su narod orlova,a to sto mislis ako ih nazivas skiptarima to je samo kompliment jer to u prevodu znaci orao,,znaci Shqiptare—Orlovski narod.Vi Srbi nikad necete dostici njihovu orlovsku visinu.S Cjeli svjet ih respektuje na svakom polju.Nema oblasti od pol.institucija do filma gdje ne sjedi nekolikoShqiptara,a njihova uspjesnost i omiljenost kod zenskog spola je bez premca
Naravno da nisam zeleo da ponizim “narod orlovskih visina”, vec da im uputim kompliment, za njihov nemerljivi doprinos covecanstvu u nauci, knjizevnosti, filozofiji, opstoj kulturi…malo je naroda te velicine, koji se mogu pohvaliti, svojim slavnim sinovima, kao sto je to siptarski narod.U poslednje vreme, narocito se isticu u oblasti medicine, gde kao pravi humanist, snabdevaju dobrostojeca trzista svezim ljudskim organima.Imaju istrazivacke radove od sustinskog znacaja u polju siroke primene, delovanja opijata na ljudsku psihu.
“Za tu godinu dana proliveno je mnogo ljudske krvi po klancima i poljima prostranoga balkanskoga razbojišta. Ali ono što balkanskim ratovima udara pečat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga srednjega veka, to nisu potoci krvi s jedne i druge strane popadalih lesa naoružanih ljudi, koji su u rat krenuli, ne, već su to reke krvi poubijanoga neboračkoga stanovništva, nevine dece, žena i mirnih ljudi, radnoga sveta Stare Srbije……” Ovako piše :Radničke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucović, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164. Nijeli se ovo dešavalo na teritoriji Sandžaka sa Bošnjacima koje je neko namjerno nazivao Turcima iako baš ništa u sebi turskog nijesu imali osim zajedničke vjere.Zašto se i dalje trude pojedinci da jedan autohtoni narod Bošnjake proglase Srbima nije ništa čudno jer poznato je da su i Vlasi proglašeni Srbima. To gdje je Ras nije problem Bošnjaka već njih samih čiji se naučnici nijesu dogovorili.Arheološka nalazišta širom Sandžaka beleže Ilire i njovo prisustvo na ovim teritorijama,a osim Ilira u samoj onomastici postoje nazivi koje su ostavili Kelti,Goti,Vlasi itd.ovaj tekst je još jedan dokaz da se političkim putem želi nametnuti Bošnjacima nešto što nije njihovo, a oduzeti ono što pripada njima.
ODAKLE NAZIV BOSNA I BOŠNJACI ….
U ODNOSU NA SUSJEDNE ZEMLJE KOJE SU DOBILE NAZIV PO DOSELJENIM SLAVENSKIM PLEMENIMA, HRVATI HRVATSKA I SRBI SRBIJA,
SA BOSNOM JE DRUGAČIJE.
NJEN NAZIV JE PREDSLAVENSKOG KORIJENA.
BOSNA SE U RIMSKOM DOBU ZVALA BOSSANIA.
RIMLJANI SU TAJ NAZIV PRENIJELI OD STAROSJEDELAČKIH ILIRA.
ILIRSKO PLEME POSENI- BOSENI- BOSNA
a je li i bosnjacki jezik predslavenskog porekla?
svi vi koji sebe nazivate vjernicima ne bi smjeli misliti i činiti zlo. to je osnova vjere (svih vjera). znači svako istupanje na drugačiji način krši osnvne postulate vjere iako se većina zločina krije iza vjere. u hrvatskoj i bih nije bilo mržnje prema srbima dok nisu milošević i kompanija želili otcjepiti dijelove navedenih zemalja. zašto e to bi trebali pitati njih. tada je došlo do razmimoilaženja ali ljudi moji pogledajte ko je činio zločine većinom zatucani ljudi koji su slijepo slijedili neke svoje vođe. vođe su naravno bili inteligentni ljudi koji su našli plodno tlo u glupanima. nisu svi srbi bili za rat to je istina ali veliki broj neobrazovanih je prihvatio serviranu mržnju bez razmišljanja. i na kraju uvijek je sirotinja najviše ratovala jer je na taj način dolazila do nekog imetka. naravno vođe su najviše profitirale. ratuje i gine sirotinja, a vođe sjede u vilama sa bazenima i mudruju
ISTINA,BRATE…
“Dejan Todorovic · Универзитет у Београду, Православни богословски факултет
Djurdjevi Stupovi,Sopocani,Petrova crkva,Stari Ras,njih nisu podigli ni bogumili ni iliri vec Nemanjici,i ne mojte vise da potezete Turke dok smo se mi borili za nasu slobodu vi ste im verno sluzili,sto se niste i vi podigli 1804 da trazite vasa prava i slobodu?niste jer ste onda sebe smatrali turcima i da nije Husein kapetan gradescevic digao bunu da li bi se neko setio da je bosnjak.”
Poštovani POPE.
Vi bi bar terebali znati da Nemanjići nisu nikako mogli napraviti Petrovu crkvu. Mogli su je samo prisvojiti i posrbiti.
“Na njenom mestu se nalazio ranohrišćanski objekat koji je podignut u VII veku na prostoru ilirskog kneževskog tuluma iz V veka p.n.e. čiji ostaci su otkriveni 1957 godine. ”
Stari Ras vam i ne postoji, to su laži i izmišljotine. Ni dan dans neznate gdje vam je. Arsa je ilirska utvrda kod Pazarišta.
Vi kao Srbi postojite od Nemanjića a to je XII vijek.
“Ime dinastije potječe od osnivača raškog velikog župana Stefana Nemanje (1166 – 1195). Četverica Zavidinih sinova (Tihomir, Miroslav, Stracimir i Nemanja) upravljali su Raškom kao bizantski vazali.”
Prije toga to je bilo više paganskih plemena i varvara koji nisu imali ni svoju kulturu ni crkvu.
Alex Vein · (DRAGICA PREMOVIĆ)
“Izmesao si ti prijatelju babe i zabe, a o hriscanskoj teologiji nemas blage veze, pa je bolje da se ne dotices teme jer ispadas presmesan.Pomesao si bugarskog popa Bogumila koji je ziveo u 10.veku(po kome su dobili bogumilski sektasi ime) sa ranohriscanskim jeretikom Arijem( 256-336), aleksandrijskim svestenikom koji je osudjen na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325.godine.Ta dva ucenja nemaju nistta zajednicko, a izmedju njih je odrzano jos sest vaseljenskih sabora(ukupno sedam) na kojima pociva Crkva Bozija.I to nema nikakve veze sa Ilirima, Dardancima ili Tracanima, i nikako se ne moze dovesti u vezu sa danasnjim Bosnjacima, jer smo svih ovih godina citali razne fantasticne teorije o nastanku istih, a cinjenica je i to lingvistika dokazuje, da govorite slovenskim jezikom, identicnim srpskom, sto implicira da ste islamizirani Srbi, i nikakve spone nema sa starosedelckim narodima, koji su jednostavno iscezli ili asimilovani od oklnih naroda.”
SVAKO DANAS ZNA DA PETROVA CRKVA NEMA NIKAKVE VEZE SA SRBIMA.
KAKO MNOGI REKOŠE TU JE BILA GROBNICA ILIRSKOG KNEZA.
U DVORIŠTU CRKVE EVIDENTIRANI SU BOSANSKI STECĆI ( š.BEŠLAGIĆ), KOJI SU KASNIJE NESTALI, ŠTO NE ISKLJUČUJE MOGUĆNOST DA SE RADI O CRKVI BOSANSKOJ.
JEDINO JE SIGURNO DA NEMA VEZE SA SRBIMA.
PREMOVICKA OPET BEZOBRAZNO U ČETNIČKOM MANIRU ŠIRIŠ PRIČU O ISLAMIZIRANIM SRBIMA.
NAVODEĆI I SLAVENSKI JEZIK, KOJI SE NEKADA ZVAO ILIRIKA.
TAJ NAZIV ILIRIKA ZAMENJEN JE PO DOGOVORU VELIKIH U SLAVENSKI JEZIK.
ZNAČI BOSANSKI JEZIK JE JEZIK ILIRIKE.
ODLIČNO ZNAŠ SVOJE POREKLO, KOJE JE ČIPČIJSKO IZ CRNE GORE.
ILI SI OD VLAHA ILI ARNAUTA I POSRBLJENA SI.
TI ODLIČNO ZNAŠ OD KOGA SI A REĆI ĆU TI I JA SAMO MALO DOK ISTRAŽIM.
BOŠNJACI SU TE PREHRANILI I DRŽALI ZA SVOJE SLUGE I STOČARE. DAJUĆI VAM ZEMLJU ZA VAŠE FAMILIJE.
BOŠNJACI KAO I ALBANCI ZNAJU KO SU, NE TREBAŠ HIM TI SOLIT PAMET O TOME JER SI MNOGO POKVARENA I BEZOBRAZNA.
Rusi i Poljaci, autenticni Iliri ili Bosnjaci!
“reci cu ti i ja samo malo dok istrazim” aaahahhaahha
NEMAM VREMENA ALEKSICKA DA SE BAVIM TOBOM I TVOJIM VLASKIM PORIJEKLOM.
A TI AKO ZNAS RECI … OK KOJEG SI VLAHA.
nisam vlah nego srbin a dokaz za to je moje cisto bosnjacko ime i prezime.
ko razume shvatice 😉
http://www.youtube.com/watch?v=MbPh8sIgKD8
a ovo obavezno
http://www.youtube.com/watch?v=ts6LrX2QGSI
“Pojmo pjesmu, nek se vije,
Neka bratska ljubav sije,
Kroz naš zavičaj!
Srpska vila eno hiti,
Da nam lovor-vjence kiti,
Pojmo složno haj!
“… Islam mi je vjera sveta
Al’ mi ona ništ’ ne smeta
Da mi kuca srpsko bilo”.
OSMAN DJIKIC
BRAVO BRATE,ISTINU SI REKAO!
Nista nova u-srbalja! stara moda -kratkih -rukava!
Ajmo cero srbovanje uci,
Prijemni se polaze u Guci,
Sas sajkacu i sas tango gace,
Bices pravo svrbigu..o mace.
🙂 🙂 🙂
SRPSTVU
Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…
Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjernaljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!
OMER-BEG SULEJMANPASIC
ŽIVELI BRAĆO !
Upravo tako evo sta kaze Dobrica Codic tj srpski otac
http://m.youtube.com/watch?v=ZEFJXy8Yg3g
Bosnjastvu !
Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Bosnjastvu, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…
Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Bosnjastvu, što me vječno steže!
Omer-Beg Sulejman Pasic
“Дервиш и смрт” од Меше Селимовића
Меша Селимовић о муслиманима из Босне
Најзамршенији људи на свијету.
Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама.
До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо.
Али нисмо постали ни нешто друго.
Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд.
Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом.
Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо.
Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње.
А све се плаћа па и ова љубав.
OPET TI DRAGICE ALEKSIC.
STVARNO SI BOLESNA.
CITIRAS MESU, DA BI NAVODNO PRIKAZALA BOSNJAKE.
E KOLIKO SI JADNA.
MESA JE PRIKAZO STANJE NARODA U NEKOM MOMENTU, FILOZOFSKI GLEDANO. JER U RALJAMA SRBO CETNIKA I USTASA STANJE JE BILO TAKO KAKO GA JE ON PRIKAZAO.
ALI BOSNJACI SU BILI I OSTALI GOSPODA KAO I SAM MESA.
A VI BOSNJACKI SLUGE I CIPCIJE, BEZ KULTURE I TRADICIJE.
Tebi decko nije dobro! I ne znam ko je doticna gospodja, koju stalno pominjes?
Mesa je istinski intelektualac, koji je shvatao proces islamiziranja srpskog stanovnistva u Bosni, zato i pise ovako.Uz sve to, on je i genijalni pisac.
Marti misterija pa Senad ti ljepo odgovori.Da ti nije dedo iz Bosne
“OH TA LJUBIM TE…”
…Tako Mi Pravde
Visnjega Boga
Tako Mi Srpskog
Imena Moga…
Protiv Islama,
To Nista Nije,Sin Otadzbinu,
Ljubiti Smije.
AVDO KARABRGOVIC
“OH TA LJUBIM TE…”
…Tako Mi Pravde
Visnjega Boga
Tako Mi Bosnjackog
Imena Moga
Zasto da se krije
,Sin Otadzbinu,
Ljubiti Smije.
AVDO KARABRGOVIC
СРПСКИ ЈЕЗИК
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како с` у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
те нас диже у небеса.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Ране вида, л`јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас старци њим соколе.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како с` у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.
СРПСКИ језик, рајски језик. –
За то велим, што да кријем:
Сваки онај Богу гр`јеши,
Ко га зове земљскијем.
Аливерић Тузлак
(1898)
ISTINU NA VIDELO! BRAĆA ZAUVEK !
Bosanski jezik !
Bosanski jezik , bosnjacki jezik , –
Ne što njime zbori raja ,
Već za to , što u sebi
Sve miline zvuka spaja .
Bosanski jezik , bosnjacki jezik , –
Znaš kako s ` u duši hori ,
Kad nam majka , kad nam sestra ,
Kad nam ljuba njime zbori .
Bosanski jezik ,bosnjacki jezik , –
Znaš kako nas on potresa ,
Kad nam bosnjacki homer njime pjeva ,
te nas diže u nebesa .
Bosanki jezik ,bosnjacki jezik , –
Rane vida , l ` ječi bole ,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas ilahije njim sokole .
Bosanki jezik , bosnjacki jezik , –
Znaš kako s ` u duši hori ,
Kad nam majka , kad nam sestra ,
Kad nam ljuba njime zbori .
Bosanski jezik , bosnjacki jezik . –
Za to velim , što da krijem :
Svaki onaj Bogu gr ` ješi ,
Ko ga zove drugacije .
Aliverić Tuzlak
http://www.youtube.com/watch?v=Yx8eX4cHQfg
iLiri – Bosnjani – Bosnjaci ! ! !
USTAJTE BRAĆO!
Ustajte, braćo, na noge lahke,
jer ropstvu zadnji došo je čas!
Ustajte, braćo, branite pravo,
u ljutoj borbi SRBU je spas!
Čujete l’ zveku handžara zlatnog,
sa zvekom kako poziva nas.
Ustajte, braćo, na borbu svetu,
u borbi znajte SRBU je spas!
Jeno nas zove jatagan ljuti,
on nam je osto amanet svet,
slušajmo, braćo, amanet djeda,
jera nas može nekada klet.
Ustajmo, braćo, branimo svoje,
ne dajmo da nas dušmanin tre!
Nek handžar zveči, nek puška ječi,
neka nam dušman od straha mre!
Teška je muka robovat, braćo,
na licu ropski nositi sram.
Ustajmo, braćo, na borbu svetu,
Dušanov treba ponovit hram.
O, SRBE, brate, pruži mi ruku,
priznaj mi, dragi, da sam ti brat!
Zajedno ko dva hajdemo lava
prot’ crnog vraga voditi rat!
Ustajmo, braćo, ne ža'lmo krvi,
spasimo rod nam i mili dom,
Ustajmo, braćo, prot’ crnog vraga,
sa silom našom i snagom svom!
Čujete l’ kako djeca nam pište,
kako ih pati nevolja, glad?
Vidite l’ kako narod nam plače,
kako ga taru zulum i jad?
Spasite djecu, spasite narod,
daće vam pomoć i dragi Bog!
Jer Allah dragi uvijek čuva,
i štiti roba pravoga svog!
Omer-beg Sulejmanpasic Skopljak
TAKO JE !
Orginalna verzija!
Ustajte Bonjaci !
Ustajte, braco, na noge lahke,
jer ropstvu zadnji došo je čas!
Ustajte, braco, branite pravo,
u ljutoj borbi bosnjaku je spas!
Čujete l’ zveku handžara zlatnog,
sa zvekom kako poziva nas.
Ustajte, bosnjaci, na borbu svetu,
u borbi znajte bosnjaku je spas!
Jeno nas zove jatagan ljuti,
on nam je osto amanet svet,
slušajmo, braco, amanet djeda,
jera nas može nekada klet.
Ustajmo, braco, branimo svoje,
ne dajmo da nas dušmanin tre!
Nek handžar zveči, nek puška ječi,
neka nam dušman od straha mre!
Teška je muka robovat, braco
na licu ropski nositi sram.
Ustajmo, braco na borbu svetu,
jer za slobodu valja i mrjet.
O, BOSNJACE,brate,pruzi mi ruku,
priznaj mi, dragi, da sam ti brat!
Zajedno ko dva hajdemo lava
prot’ crnog vraga voditi rat!
Ustajmo, braćo, ne ža'lmo krvi,
spasimo rod nam i mili dom,
Ustajmo, braćo, prot’ crnog vraga,
sa silom našom i snagom svom!
Čujete l’ kako djeca nam pište,
kako ih pati nevolja, glad?
Vidite l’ kako narod nam plače,
kako ga taru zulum i jad?
Spasite djecu, spasite narod,
daće vam pomoć i dragi Allah!
Jer Allah dragi uvijek čuva,
i štiti roba pravoga svog!
Omer-beg Sulejmanpasic Skopljak
Ovo je original,,,o Boze. Srpska laz kako rece Dobrica,,al nije racuno s internetom,,,zezno se tu previse
jeste li se ikad zapitali zbog cega su srbi, (ako su po vama dosljaci) preuzeli bosnjacki jezik i cak preuzeli bosnjacka imena i prezimena do dan danas?
Nece oni postaviti sebi to pitanje, jer logicno, odgovor razbija svu iluziju i laz u vezi njihovog postanka
niko se ovde ne bavi logikom, jos kad bi im rekao da rusi izgovovaraju naziv svoje zemlje “rasija”, niko ne bi prepoznao povezanost sa nasom srpskom drzavom raskom (raszia).
To je ilirizam, jer Rusi(Rasi), bili su najpre Arsi, kao sto je i Ras bio Arsa(ne znam da nije onaj general Jovanovic?),
Ufff. Mučni utisak zadobih gledajući Ćirilicu Milomira Marića, u kojoj je budibog snama, pored cenjenog profesora Jovana Marića, gost bi ludača, profuknjača i rospija, što je i sud potvrdio izvesna Nikolić Maja, a pored nje nekakva popišulja novinarska iz Kurira. I kako da shvatimo ozbiljno ovo trkeljisanje i lupetanje nazovi historikusa, kad je u Srbiji preče mišljenje i stav naprijed navedenih mediokriteta nego cenjenih i umnih ljudi. Gdje svrstati ove brbljivce, u koje od ove dvije kategorije?
Turci su gospoda narod,vladali su 500 godina pa nisu ni jednu crkvu ni manastir srusili vec su pomagali u njihovoj gradnji.kad su se podigli petrova crkva,djurdjevi stupovi vec za vreme turaka.a sto su turci napustili balkan srbi su samo u beograd porusili preko 250 dzamija.pa srbi su najgora nacija na cijelom svijetu,ali cast izuzecima
zna li neko da objasni slicnost bosnjackog i ruskog jezika?
Arsa ,Ilisrska tvrdzava !
http://www.youtube.com/watch?v=ZOiBum5x8iM
Ilirska tvrdjava Arsa !
://www.youtube.com/watch?v=ZOiBum5x8iM
RE,Dejan Todorovic sto bi vam smetali oni koji su vam pruzili gostoprimstvo!?
Pa ste im onda u znak zahvalnosti ,otimali jezik, pismo,teritoriju i izvrsili 11 Genocida nad njima !
Pominjes manastire i Petrovu crkvu , kao prvo Petrova crkva je vlaska crkva sagradili je Bugari nad grobnicom ILIRSKOG KNEZA , malo dogradzeno i pretvoreno u crkvu !
Ime je dobila po prvom apostolu Petru za kojeg Vatikan smatra da je prvi PAPA i tu se ne poklapa sa tvojom tvrdnjom da je vasa kultura najstarija pa i crkve jer ima dokaza da je sagradzena na grobnici kako reko ILIRSKOG KNEZA ta ” vasa” najstarija bogomolja ,Petrova crkva
Na njenom mestu je u V veku p.n.e. sahranjen ilirski knez i prilikom arheoloških istraživanja sprovedenih 1957.godine na tom prostoru je otkriven veći broj grčkih vaza, srebrnog posuđa, zlatnog nakita, bronzanih predmeta, staklenih i ćilibarskih predmeta i ukrasa koji su od izuzetne naučne vrednosti.
U VII veku je nad nekadašnjim kneževskim grobom-Grobnicom podignut ranohrišćanski objekat koji je u IX ili X veku, moguće za vreme Časlava, pretvoren u crkvu koja je kasnijim doradama dobila današnji izgled.
Samo da dodam nesto slicno: 🙂
Malo si se zeznuo oko Crkve svetog Petra i Pavla (Petrova crkva). Nju su sagradili Bugari (Car Samuilo) i posle protesta Bugarske drzave od prije 8 godina, vise ne smijete da govorite o Petrovoj crkvi kao naaaaajstaaarijoj srpskoj crkvi. Ako meni ne verujes skokni do Sofije. A inace ta Crkva je sagradjena na tumulusu ( grobu) ilirskog kneza koji je vladao ovim krajem (i ako mi ni ovo ne vjerujes otidji na zvanican sajt Opstine Raska gdje su to detaljno opisali). Pazar je bio dio ilirske zemlje koju su naseljavali Autarijati i Dardani. Granica ove dvije teritorije je bila kod KRUSKE a stariji Sjenicani dobro znaju sta je taj pojam. Uostalom otkud tolika vremenska razlika izmedju Petrove crkve (9-i vijek) i Sopocana ili Djurdjevih stupova (13-14 i vijek) ? Zasto posrbljeni krscani nisu 4-5 vijekova nista gradili u u okolini Pazara? Zar him je bila dovoljna samo jedna omanja rano-vizantijska crkva? Zato sto ih je bilo veoma malo u odnosu na okolne Bogumile ( Gnostike ). Kome je to Nemanja 1192-e na dezevskom saboru prijetio da ce odsjeci ruku i jezik ko progovori i jednu “babunsku” (bogumilsku) rijec? Srbima nije sigurno! Sto se tice usporedbe Islama, Bogumila i Krscanstva logika ti nije losa samo je problem sto je postavljena na pogresnim osnovama. Danasnje krscanstvo nije ono sto je proklamovao boziji poslanik Isus Hrist (Isa a.s.) vec krscanstvo koje je 325-e godine, tj. 300 godina poslije Isusove objave “dogovoreno” na nikejskom Saboru 325-e g. nove ere. Istocno-rimski car Konstantin okupio lojalne popove, prikupili 30-jevandjelja i od njih priznali 4. Ko nije htio da prihvati odluke sabora prijeceno mu je smrcu! Otuda proganjanje Arijanaca. Za razliku od sadasnjeg krscanstva, Islam je preko Muhameda a.s. objavljen ljudima samo i jedino u Jednoj knjizi! Kuran-i-kerimu! Od objave pa do danas i sudnjeg dana on se prenosi usmenim putem i istog je sadrzaja kao i prilikom objave. Nije nastao ili prepravljan voljom nijednog Cara, Sejha ili imama. I da bi se sprijecilo krivotvorenje i razlicito tumacenje, molitve se izgovaraju samo na arapskom jeziku. Da se nebi slucajno desilo da Englezi ili neki drugi “stancaju” svoju verziju. Srdacan i dobronamjeran pozdrav za tebe Dejane i poslusaj Nerminov savjet!
Srbe su okupatori… Turci su doveli srbe na Balkan da kuju njihove konje dok Turci kuju njihove zene… to su kopile. Srbe nemaju porijeklo. Sve je to laz…. frustriraj narod…. lopovi… lazovi… i Genocidasi
A ti, koji si ti?
Sram te bilo,nevaspitani covece…
Nemanja ,neznam dali si imao priliku pre nekoliko godina gledati javnu debatu o Istoriji vasi Istoricari i studenati su bili prisutni na RTS
Emisija je bila na RTS i javno su priznali da je Istorija lazna na zeprapescenje prisutnih studenata ,koji su bili zbunjeni i trazili da se pise nova ,osgovor je bijo da se nova istorija nemoze pisat !!!
Nazalost nisam snimao emisiju a vjerovatno postoji u arhivi RTS-a trazi reprizu i pogledajte,ako koza laze rog nelaze !!!
Sandzak NE pise vec DOKUMENTUJE svoju istoriju !!
Nazalost, predugo smo bili Zrtve svakojakih piskarala koji su pisali I pokusavali nas ubijediti u ispravnost njihove verzije nase istorije!
Dosla vrijeme pa se pogledalo, Bogu Hvala
Srbima ne odgovara cinjenica koja je istorijski tacna-Da su Iliri prihvatanjem bogumilstva kao izvorne vjere
u stvari sacuvali orginalnu vjeru,naravno da to nije odgovaralo crkvi jer crkva zeli MOC i sva tragedija je u stvari upravo tu u zelji za uticajem.Religija orginalna ma sa koje strane dolazila ne forsira moc,vec ukazuje na bogobojaznost naravno crkva se sa tim nikad nije pomirila.Ortodoksnim Vizantijcima odgovara jedna barijera od Rima catolicanstva i ubazuju Stefana Nemanju. .neimala ga majka
Tacno se moze videti i danas gde nosi rim gde vizantija orginal ostaje po sredini i to su cinjenice. Zelja za uticajem i sirenjem vjere macem je bila jaca.Dolaskom Islama na ovim prostorima nije se nista bitno izmenilo islam je samo potvrdio ono na cemu su bili bogumili.o ovim stvarima oni nikad nece govoriti zasto zato sto je falcifikat zeli negirati orginal.Sve je tu jasno ali oni to nemogu shvatiti. … Treba ih razumeti nisu oni krivi vec crkva koja im je to servirala
Procitaj nesto o manihejstvu, neobrazovani covece!
Blabla: Slovenci,Hrvati,Crnogorci,Albanci i sad ce Sandzaklije…. Bye Bye
Hahah jesu glupi pa mi imamo svoju istoriju, jeste je pokusali izbrisati ali niste uspeli, nego vama fali 500 god. u istoriji
Sada se kros internet opet siri istina, mozete samo gledati sta se desava, ziveo nas Acif efendija i Muftija Zukorlic….