Predsjednik Stranke pravde i pomirenja akademik Muamer Zukorlić kazao neće podržati Zakon o istopolnim zajednicama ukoliko na bilo koji način ima implikaciju ugrožavanja porodičnih vrijednosti i Božijih principa.
– Uspješno ili pravo zakonodavstvo je samo ono koje se bazira na tradiciji i na tradicionalnim duhovnim i etičkim vrijednostima jednog naroda. Mislim da Srbija ako dozvoli nešto da joj se nametne što nije bazirano na sopstvenim tradicijama to je sunovrat. Bilo šta da je u pitanju mi moramo da pronađemo način da imamo zakonodavstvo bar u onim krupnim stvarima, tu ne smijemo da iskočimo. Ukoliko pristanemo na zakonodavstvo i budemo ruke koje se dižu zato što neko nešto od nas traži, kraj, to je kraj priče. To nisu zakoni to su nametnute stvari, to su nametnuti okviri koji neće voditi dobru. Ovdje se često sve što hoće da nametnu neki ideološki faktori u našoj zemlji, često se kriju iza Evropske unije. Nije to baš tako. Evropska unija je nastala na principu multikulturalnosti, na principu pomirenja. Nema pomirenja istosti, postoji pomirenje različitosti. Šta to znači? To znači da Evropska unija ima smisla i ostaće dosljedna toj svojoj ideji samo ako bude spremna da prihvati narode i nacije sa sve njihovim duhovno-etičkim različitostima. Nametati jedan obrazac ultra materijalističkog, bezbožničkog svetonadzora je urušavanje tih principa Evropske unije, ali to je na kraju manje bitno. Ono što nama ovdje treba da bude bitno jeste da mi ne možemo praviti kompromise sa našim etičkim i kulturološkim tradicionalnim principima i sve ono što na bilo koji način eksplicitno i implicitno ima mogućnost da ugrozi porodicu i porodične vrijednosti ja sam protiv i biću protiv, tu nemam nikakvu dilemu. Istina ne mogu precizno da se sada izjašnjavam dok ne dobijemo tekst Zakona, ali sve što bude imalo na bilo koji način implikaciju ugrožavanja porodičnih vrijednosti mi ćemo biti odlučno protiv. Ethos islama i hrišćanstva je isti, etički sistem je isti, principi su zato principi jer se ne mijenjaju. Ne može da nešto bude kvalificirano kao loše, kao prljavo, kao nemoralno 5000 godina, i da se sad mi sjednemo i dogovorimo se da to nije više nemoralno. To ne može tako… ili može, ali tada to ne može biti prihvaćeno kao moralno. To se može isforsirati silom, domonacijom neke civilazacije, neke moći, neke medijske prisutpnosti, ali ne može to zaživjeti kao moralna kategorija. Principe samo uređuje Bog. Zato su oni neprikosnoveni. Zašto u ljudskom zakonodavstvu ima toliko promjena, pa zato što svaki čovjek kada bude u prilici uređivanja zakona on bar malo sebe ugradi u to. To je priroda čovjeka, njegova sebičnost. Zato Bog uređuje prinicipe. Mi može da uređujemo zakonodavstvo operativno shodno vremenu i prostoru, ali ona mora biti ustrojeno principima, to jedno tako ima smisla, bez toga dolazi kolaps, dolazi propast. Ja u tome da učestvujem neću. Da li ću imati dovoljno ruku da preglasam to ili ne, ne znam iako sam pozvao narodne poslanike da u tom pitanju i sličnim pitanjima ne budemo partijski određeni, već da budemo etički-idejno određeni. Ono što je sigurno da ću se pred cijelom javnošću Srbije opravdati argumentacijom, da ću im kazati istinu, pa neka javnost izvoli neki sudi.
Upitan za komentar slučaja glumice Danijele Štajnfeld koja je za silovanje optužila Branislava Lečića, akademik Zukorlić kazao da se radi o veoma delikatnoj i osjetljivoj temi. Istakao da se slučaju ne smije pristupiti navijački i pogotovo ne donositi presude unaprijed.
– U igri su i na sceni dva dostojanstva ljudska. Dostojanstvo potencijalne žrtve, ali i dostojanstvo onoga ko je optužen za silovanje. To moramo imati u vidu i da svako brzopleto i površno uzimanje stava, davanje osude, presude bez uvida u činjenice, a jako ih je teško imati nakon toliko vremena je zapravo neodgovoran odnos prema jednom od dva dostojanstva ljudska. Kada čujete izjavu žrtve ili one koja tvrdi da je žrtva, vi prosto osjetite etički instikt da osudite i presudite i zamislite bilo koga iz svog ženskog okruženja porodničkog, prosto gubite pamet i bilo kakav osjećaj tolerancije. To nije pravi način razmišljanja. Sa druge strane, nekada pomislite opet da ste vi ili neko drugi možda optuženi za ono što niste pogotovo za ovako gnusno djelo. Onda se sada zamislite i pitate šta ako nije tačno? Upravo između te dvije krajnosti treba tražiti donekle ispravan stav, a on mora biti rezervisan i on prije svega mora biti motivisan istinom. Ukoliko stvarno želimo istinu onda ćemo biti uzdržani dok ne dođemo do određenih dokaza, pokazatelja ili nečega što bi moglo da nam olakša da skrenemo na jednu ili drugu stranu. Naravno, ukoliko poznajete jedno od dvoje ljudi onda opet imate i taj subjektivno osjećaj. Ja se sada sa jedne strane ne slažem za rigidnim stavovima ljudi koji optužuju ili brane, a sa druge strane ih objektivno i razumijem. Ako poznajete jedno od dvoje ljudi onda imate mišljenje o tome, obično pozitivno, a sada prosto prihvatate optužbu ili odbranu jedne strane. Tako da je pitanje veoma delikatno i ono što bih ja sugerisao sa tačke mog duhovnog i etičkog gledišta, tu se mora biti veoma oprezno i uzdržano. Dakle, istina bi trebala da bude cilj i neka ide to putem tužilaštva i pravosuđa iako se slažem da je to sada veoma teško dokazati nakon toliko vremena. Sa druge strane, ono što bi meni bila važnija tema jeste zašto mi dolazimo u posljednje vrijeme do ovih tema? Naravno nije teško zaključiti da se one ipak namjerno aktiviraju. Sada da li u njima ima istine ili ne, to je druga tema. A druga tema je i da se one namjerno i namjenski aktiviraju. Međutim ono što je za mene opet kao lice koje polazi u svojim razmišljanjima i zaključcima duhovno etičkog stanovišta jeste da ambijent u kome smo mi dopustili da se sve ovo dogodi ili eventualno može desiti ili može namjestiti. To bi za mene trebalo da bude jedna kulturno-civilizacijska tema i na medijima. Ako je u igri uništenje Lečića onda bi to moglo biti profesionalno nego političko, jer on više nije toliko na političkoj sceni i ozbiljan akter da bi on sada mogao biti meta politička. Meni je to više nešto što bi njega moglo uništiti ukoliko se bilo šta pokaže ili dokaže od toga jeste da bi on imao katastrofalne posljedice u profesionalnom i porodičnom smislu koji bi tu mrlju nosio. Zato je skoro jednako važno čak i u tradicionalnim pravosudnim svetonadzorima, duhovnim i mala je razlika između da kažemo grijeha ovog čina i potvore nevine osobe za taj čin. Tu je veoma mala razlika u težini grijeha jednako ili približno ukoliko nevinu osobu optužite da je učinila nešto tako. Grijesi su jako teški i zato bi ja pozvao javnost da se bude jako oprezno. Ne možemo ovdje nastupati navijački i pogotovo ne donositi presude unaprijed. Mislim da to ne smije da bude. Ali ono na šta bih ja pozvao cjelokupno društvo kao i faktore i aktere koji utiču na javnost i koji mogu uticati odgojno i na svijest, jeste da bi morali da otvorimo ove teme u kakvom mi društvu živimo, kakvi su to naši odnosi. Na primjer, ja ću vam reći jer su moje osnovne studije bazirane na filozofiji šerijatskog prava i imam kvalifikaciju da bi u nekom islamskom pravosudnom sistemu mogao biti šerijatski sudija. Kada bi nešto tako došlo kod mene, kako bih ja tretirao. Zašto je u islamu strogo zabranjeno osamljivanje muške i ženske osobe koje nisu u srodstvu? To je jako važno pitanje. Zašto? Zato što u usamljenosti, da se ono dvoje nisu osamljivali i da nisu bili u nekom zatvorenom prostoru, onda ne bi postojalo mogućnosti niti da se učini niti da se optuži a da nije učinjeno. Dakle, ovo govorim prosto kao jedan krik upozorenja da mi moramo otvoriti teme o našim cjelokupnim etičko duhovnim odnosima među ljudima jer smo dobili jednu razularenost u pogledu tog biznisa, želje da se postane slavan i gdje se više ništa ne bira i ne biraju se sredstva i na sve se pristaje a potom se kasnijekada dođe do nekih potražnjenja, onda se lista propusta i grijeha povećava“.
Akademik Zukorlić se osvrnuo borbu protiv organizovanog kriminala, kazavši da je potrebna potpuna odlučnost i borba koja se ne smije zaustaviti na pola puta.
– Ono što je problem velikog kriminala u Novom Pazaru, pogotovo trgovine droge i tu je moj najžučniji dio moje borbe, jer nije moj posao da se ja borim protiv kriminala isključivo da to bude jedini moj posao. Moj posao jeste da govorim o tome, a postoje nadležni državni organi. Ja sam tu da ukazujem kao izabrani predstavnik naroda. O nekim segmentima kriminala mogu da govorim profesionalno, ali o drogi ne govorim profesionalno, govorim žučno, pokrene mi se emocija, ne mogu da ostanem miran, jer samo kad zamislim kakvi su to monstrumi neljudske vrste koji će otrovati nečije dijete da bi on imao novca da uživa, da bi on imao bazene i da bi mogao svoje hedonističke porive da ispunjava. Dakle, po pitanju droge gubim kompas, orijentaciju i tu neću da stanem bez obzira na sve njihove prijetnje, ne znam kakve pokušaje da na to utiču, ali nažalost, mi tamo imamo takvu vrstu kriminala veoma dominantnu i ono što ćete zapaziti kod tih ozbiljnijih i većih narko-dilera ili bosova, kako oni sebe vole da nazivaju, a kakvi grdni bosovi, dakle tu je uglavnom pokriće kroz neke firme, ili se bave, navodno, proizvodnjom namještaja ili imaju velike kamione i tu ljulja droga, ili cigarete ili imaju pokrića neke druge fabrike, i onda kroz te fabrike uništavaju i privredu, jer njima je to nešto što postoji samo kao maska za njihove biznise i to je veoma lako otkriti, ali, znate, nema organizovanog kriminala bez neke sprege sa državnim organima, evo vidite sad i ovi što se otkrivaju glavni fokus nije na nekog, okej, Belivuk je Belivuk, pazite, vi ćete vazda imati nekog Belivuka, nekog zloglasnog kriminalca, ali da li bi on išta od toga mogao da nije imao partnere u državnom aparatu, policijskom, tužilačkom, pravosudnom? To je suština problema i nama treba potpuna odlučnost, ne selektivna i ona mora biti dovedena do kraja. Mi ne smijemo samo na pola Šumadije ili na pola autoputa, već moramo ići do kraja, moramo doći do svakog pedlja ove zemlje, do same granice i ne smijemo imati svoje i tuđe kriminalce, dodaje akademik Zukorlić.
– U Novom Pazaru je poznato da kriminalci imaju svoje sudije, advokate, tužioce. Da se kriminalci obraćaju sudijama. Čak sam jednom prilikom, možda baš za ovim stolom izjavio da u Novom Pazaru će kriminalci prije da vas zaposle u pravosuđu i tužilaštvu, nego, recimo, ja kao narodni poslanik ili neki drugi narodni poslanik ili ministar sa tog prostora. To je ono što je strašno i pred čim ne smijemo zaćutati. Naravno da se kriminalci uznemire kada čuju ovu priču, jer većinu ljudi iz javnog života, pa i političara sa tog prostora oni su zaćutali svojom bahatošću, dominacijom, tako da se ne smije zaćutati i jako je važno što i vi sa televizije dopuštate i otvarate ove teme. Istina, treba im dati pravi smisao i prosto vratiti kriminalce ispod šahti”, kazao je akademik Zukorlić.
Podsjetio i na slučaj otmice direktora škole u Sjenici, uz osvrt na sastanak Savjeta za bezbjednost.
“Predsjednik opštine saziva Savjet bezbjednosti na nivou opštine da ispitaju situaciju, jer se desila strašna stvar, kidnapovan je čovjek, kidnapovan je direktor škole, kakva je to poruka društvu, kakva je to poruka djeci čovječe u školi i svakom čovjeku? Tamo komandir policije kaže: “Ma ljudi nemojte praviti dramu, situacija je normalna u Sjenici”. Zamislite, ako je komandiru policije situacija normalna, a čovjek je kidnapovan. Tužiteljica ili pomoćnik tužioca ne znam ko je bio prisutan, kaže: “Ma nemojte ljudi od toga praviti dramu, oni su se družili pa se malo posvađali”. Zamislite vi kakva je to grozota u percepciji ljudi koji treba da zaštite građane. Zašto? Pa zato što su većina tih ljudi na nekim interesnim spiskovima kriminalaca. Dakle, to mora da se demontira! Ovdje mi ne možemo sad hajde smiri jednog, smiri dvojicu. To mora iz temelja da se demontira, da se prečešlja. Znate šta je najgore? Kada mi govorimo ovako ubjedljivo, sa argumentima, čitljivo, onda se kaže svi su u policiji, tužilaštvu, pravosuđu takvi. Ne, nisu! Čak je manjina onih koji su prljavi, ali je problem što je ta manjina opasnija od većine. To vam je kao u bolesti, vi bolest ne možete da mjerite na kilo. Dovoljno je da se bolest pojavi i ugrozi cijelo tijelo a vi ga ne vidite koliko je sićušan. E tako vam je i sa korumpiranim policajcima, odnosno tužiocima i sudijama. I tu mi moramo napraviti jedan savez, čak sam ja i u prošlom i sada u ovom mandatu ponovio ovaj zahtjev u Skupštini i volio bih kad bi bilo sluha na nivou vrha države za to, da se formira jedan, ja sam kolokvijalno ga nazvao Nacionalni savjet za borbu protiv nasilja”, završava akademik Zukorlić.
Izvor: SANA
