Usvojen generalni projekat za brzu saobraćajnicu od Kraljeva do Novog Pazara

10
4682
Foto: Ilustracija

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je ”državna Reviziona komisija usvojila Generalni projekat brze saobraćajnice od Kraljeva do Novog Pazara što je prvi korak ka izgradnji ovog puta”.

Vesić je pojasnio da posle usvajanja Generalnog projekta sledi izrada idejnog projekta i projekta za građevinsku dozvolu za šta Putevi Srbije imaju izabranog projektanta i da bi, ukoliko bude bilo novca, ovaj put mogao da se gradi 2024. godine.

– Trasa budućeg koridora ide od auto-puta Miloš Veliki odnono petlje Preljina, petlje Adrani, na teritoriji grada Kraljeva, zatim preko Drakčića, dolinom Vrdilske reke, preko Konareva, Mataruške banje, Bogutovačke banje, Maglič grada, potom dolinom Ibra sve do Ušća, zatim dolinom reke Raduše do Biljanovca, preko Brvenika do Raške a zatim dolinom reke Raška do planirane obilaznice oko Novog Pazara – objasnio je ministar Vesić.

Vesić je objasnio da će ”brza saobraćajnica Kraljevo – Novi Pazar biti dužine 83.4 km”. ”Na trasi je predviđeno 13 denivelisanih raskrsnica i 2 površinske (kružne) raskrsnice, 2 odmorišta i jedno dvostrano parkiralište. Biće izgrađeno 202 mosta odnosno 101 most po smeru ukupne dužine 37,12 kilometara”, izjavio je ministar Vesić i dodao da je procenjena vrednost izgradnje ”18 miliona po kilometru ali da će konačna cena biti utvrđena na tenderu”.

Vesić je rekao da će se posle izgradnje brze saobraćajnice od Novog Pazara do Beograda putovati za manje od 2.5 sata i da će ovaj put obezbediti razvoj i investicije za Novi Pazar, Rašku i Kraljevo.

– Put će imati poseban značaj očuvanje našeg nacionalnog identiteta jer će omogućiti razvoj ovog kraja u kome se nalaze brojni srednjevekovni spomenici i manastiri. Put će prolaziti kroz srpsku Dolinu kraljeva u kojoj se nalaze dve banje – Mataruška i Bogutovačka. Tu je manastir Gradac koji je 1276. godine sagradila srpska kraljica Jelena Anžujske, majka dvojice srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, koja je tu sahranjena 38 godina kasnije. Tu je i manastir Žiča, majka svih srpskih crkava, u kome je 1217. godine krunisan prvi srpski kralj Stefan Prvovenčani kao i drevni grad Maglič izgrađen 1240. godine da brani manastire Žiču i Studenicu koja je građena u poslednjoj četvrtini 12. veka. Na desetak kilometara od Studenice nalazi se isposnica Svetog Save. Tu su i Petrova crkva koja potiče iz četvrtog veka i Deževa, mesto rođenja Rastka Nemanjića. Na padinama Kopaonika nalazi se srednjovekovni grad Brvenik pored koga su manastiri Stara i Nova Pavlica. Tu je i dragulj srpske umetnosti i istorije Đurđevi stubovi kao i manastir Sopoćani. Na kraju, trinaest kilometara od Novog Pazara nalazi se jedan od ratnih prestonica Nemanjića srednjevekovni grad Jeleč i manastir Crna reka – rekao je ministar Vesić.

Kurir.rs


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

10 KOMENTARI

  1. Vesic kaze : Ako bude para.
    Znaci nista od toga.
    Vucic je 2020 rekao da ce autoput do Sjenice biti gotov 2022.
    Sad je 2023 i nije ni pocet.

  2. Ovaj vesić kao da je na popravnim ispitu iz istorije…
    Kakve veze ima brza saobraćajnica sa popovima i lopovima…
    Ali stvar je jasna, putna komunikacija koja šiptarima pravi ulaz u evropu se uvija u pravoslavne oblande da bi prosečan srbin mogao to lakše da proguta… Ista stvar se radi sa merošinske strane…
    Što se tiče NP – ništa nemam protiv da autoputem bude povezan sa ostatkom srbije, žao mi je što to nije urađeno još pre trideset godina, kad je i bilo vreme da se to pravi – danas bi živeli u mnogo mnogo boljoj državi…

  3. Do obilaznice oko Novog Pazara. E moj Vesicu , ni drugi krak kod restorana Saz Rasim Ljajic ne moze da napravi 20 godina. A ovaj drugi krak ka izlazu ka Raski cete napraviti mozda za 20 godina.

  4. E moj Bošnjak, trk po terapiju dok ne bude kasno!
    Vesiću, zašto ne pomenu ni jednu islamsku znamenitost bar kad si sa putem došao do Novog Pazara? Srbin sam, ali stvarno degutantno sa tvoje strane i onda očekuješ od tog kraja ne znam ti šta.

  5. Pozdrav
    Odkad vi pravite puteve davi sacuvali identitet?
    Putevi oko Novog Pazara Tutina Sjenice su zapostavljeni zato sto tamo žive ovi drugi tj Mi Bosnjaci.
    Bojim se da je u pitanju pretekst i da se u stvari pravi put ka Mitrovici . Prema Pazaru neznam dali nam treba, odavno smo obrnuti i povezani ka svima drugima samo ne ka srbiji.

  6. Put će imati poseban značaj očuvanje našeg nacionalnog identiteta jer će omogućiti razvoj ovog kraja u kome se nalaze brojni srednjevekovni spomenici i manastiri. – Rekao je Vesic.

    Znaci li to Vesicu, da vam nije tih crkava ne biste ni tu brzu cestu sklepali? I da, sta se desilo sa obecanim autoputem? Ja uopste ne znam zasto Bosnjaci placaju porez, ionako im se nista od toga ne vraca nazad. Diskriminasani su na svakom nivou.

  7. Brate moj, da li si ti malo pratio genetska istrazivanja koja jasno govore da smo svi mi na Balkanu ismesani, kako oni koji su ziveli milenijumima ranije tako i oni od pre nekoliko ili vise vekova (ili stoleca pa sta ti je milije). A Vi braco Bosnjaci cak imate najcesce (ili u proseku) vise slovenske krvi nego mi Srbi. Pa nisu mi valja nemci, francuzi ili englezi blizi od tebe. E moj prijatelju…Satr ce nas razne gluposti.
    Nego ja dodjoh ovde slucajno zbog ove brze saobracajnice do Novog Pazara. Bas se radujem a ti kako hoces.

  8. tu su i Petrova crkva koja potiče iz četvrtog veka — LAZ I LICJEMERSTVO PESNITIH PAGANA SA KARPATA SE NASTAVLJA

    PAGANSKA PESNITA PISANIJA JE SLJEGLA SA KARPATA U SEDMOM VIJEKU , DOK SU TU VEC ZIVJELI AUTOHTONI NARODI , ILIRI ( Albanci), i Bosnjaci

    KRADJA TUDJIH TERITORIJA, HISTORIJE , KULTURE , JEZIKA I ONDA PREVESTI PREKO LOPOVA , LAZOVA i LICJEMERA iz SANU i SPC i proglasiti srbskom koljevkom,

    • Bošnjak gde se uhvati za izumrle Ilire i Albance koji od Austrijanaca dobiše pismo tek početkom 20. veka, kako se ne seti Rimljana i Starih Grka koji su postojali još dok su Albanci po Kavkazu jurili za kozama?

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.