Rudnici predstavljaju najveće rizike po viševekovno zagađenje životne sredine, a lokalno stanovništvo nema velike koristi od njih, iako im se često predstavlja drugačije, ocenjeno je na tribini koju je organizovala Građanska inicijativa “Za zdrav Novi Pazar”.
Učesnici skupa “Cena zlata na Rogozni: Budućnost Novog Pazara pored rudnika“ rekli su da će vazduh u ovom gradu biti zagađen leti i zimi, te da građani Srbije još uvek imaju probleme sa rudnicima koji su otvarani u srednjem veku.
Naučna savetnica Dragana Đorđević kaže da mnoge štetne supstance završavaju na površini tla, a da u mikrobiološkim procesima dolazi do njihovih hemijskih transformacija, da postaju mobilne, odnosno dostupne biljnom i životinjskom svetu.
„Da biste izvukli jedan gram zlata, vi morate čitavu tonu da iznesete, što znači da za jednu tonu zlata vi dobijate milion tona jalovine. Nije teško izračunati koliko tona zlata ima tu i koliko će jalovine ostati nakon završenka eksploatacije. Treba znati da je jalovina na površini tla konstantan rizik, ne samo za zagađanje podzemnih i površinskih voda i zemljišta, nego i zagađanje vazduha, jer se sa vetrom stalno podiže ta prašina“, rekla je ona.
Đorđevićeva smatra da kompanija koja se bavi rudnim iskopavanjem uglavnom drži sve to pod kontrolom, ali kada se jednog dana povuče, ta jalovina ostaje Novom Pazaru, odnosno Srbiji.
Navela je nekoliko primera kada se obrušila jalovina iz rudnika, a sve to kroz vodotokove završilo u više obližnjih zemalja, zbog čega je izumro živi svet u rekama.
„Rogozna je vazdušno udaljena od Novog Pazara oko 10 kilometara, što je veoma blizu, jer se zagađenje vazduhom prenosi desetinama, stotinama, pa i hiljadama kilometara. To što nemate reakcije predstavnika lokalne vlasti je nedostatak znanja i zaostalo poverenje u državu. Mi smo nekada živeli u uređenoj državi, a danas to nije slučaj“, rekla je Đorđevićeva.
Akademik Slobodan Vukosavić kaže da je Evropa danas zabrinuta gde će nabaviti minerale, te ima ideju da dođe u Srbiju i da ovde eksploatiše nikl i kobalt.
„Naravno, to je potrebno prikazati na popularan način, da se narod ne bi bunio, zato što pretvaranje zemlje u sirovinsku bazu ne vodi nigde. To ne donosi ništa dobro. Preko medija se priča o tome kako će se svi ljudi obogatiti, međutim zdrav razum i iskustvo nam govori da to nije tako“, rekao je on.
Ističe da je potrebno samo pogledati šta se dešava u nekim zemljama u svetu koje su se pretvorile u sirovinske baze, da bi shvatili da se tu događa nešto vrlo loše.
„Vi se možete baviti samo rudarenjem, jer više nije moguća poljoprivreda, pogotovo neorganskog poljoprivreda. Niko neće doći da otvori neki istraživački centar u kraju gde puca pogled na deponije. Tako da narod na takvim terenima, u rudarskim kolonijama, u zemljama pretvorenim u sirovinsku bazu, nema nade, gubi volju da artikuliše svoje sopstvene interese i da se za njih bori“, rekao je Vukosavić.
On veruje da savremeni političari ne brinu o društvenom interesu, već o širenju i zadržavanju vlasti, ali i da u saradnji sa multinacionalnim kompanijama sebi obezbede povoljniju situaciju.
Ekološki advokat Sreten Đorđević smatra da rudarenje na Rogozni, ali i u ostatku Srbije, nije političko, već pitanje života, zdravlja i zdrave životne sredine.
„Ako pogledate strateške dokumente Vlade poslednjih godina, onda možete videti planove da se poveća udeo rudarstva. Nažalost, države koje imaju veliki udeo rudarstva u BDP-u, nisu razvijene države sveta, a mi ne treba da dozvolimo da se to desi i kod nas. Rudarstvo nosi sa sobom teške posledice po životnu sredinu, a samim tim po život ljudi“, rekao je on.
Kako kaže, građani treba po svaku cenu da se dignu na noge, ali i da se podigne nivo ekološke svesti građana u Novom Pazaru, te da se politički i vanpartijski uključe svi zajedno u borbu protiv izgradnje rudnika na Rogozni.
„Sve to treba uraditi sada, u fazi geoloških istraživanja, jer će kasnije biti kasno“, zaključio je Đorđević.
Na teritoriji Novog Pazara obavljaju se geološka istraživanja na lokalitetima Leča, Zlatni kamen, Pasji potok i Šanac na Rogozni, za šta odoborenje na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, poseduje privredno društvo “Zlatna reka resources” iz Beograda.
Prema ranijim procenama, Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu, a mediji spekulišu da tu ima plemenitih metala za pola Evrope.
Predstavnici Građanske inicijative “Za zdrav Novi Pazar”, koja postoji već dve godine, ranije su najavili da će “ako treba i životima braniti Rogoznu”, ukoliko se planira formiranje rudnika na ovoj planini.
Izvor: Free Media
