Šehid
Bijeli se plahta preko bijela lica
Ko no behar u proljeće rano
Miriše cvatom i umilno opija
Nur dženetlije ispod ćefina.
Potok suza klizi im niz bradu
Starom i mladom u redu bez kraja
Svaki smjerno čeka i od želje gori
da poljubi lice šehida što spava.
Brat do brata u safu sad stoji
Šehadet se na usnama roji
Na dženazi dostojno su stali
Iskrenoga Bogu predali.
Tekbiri dženazom se ore
Zatresle se zelene gore
Besom su se čvrstom zarekli,
Pred Bogom na koljena klekli,
Svi do jednog zaboravit neće
dok se zemlja oko sunca kreće.
Sloboda, tako ti je ime
Hrabrost, to ti je prezime
Nek se čuje i neka se znade
Prvi šehid za pravdu pade.
Metak olovni prođe mu kroz grudi
Pogodi ga, ali ga ne ubi
Sad on živi u svakom od nas
Jasno zbori na sav glas.
Glasan ezan sa minara se čuje
Ahiret ga spremno dočekuje
Mošusom mezarje odiše
Duša bolno uzdiše
Srce stegne, srce razveseli
Šehid si sokole bijeli.
Amela Lukač Zoranić
