Piše: Edis Pačariz
Želim svima muslimanske vjere
Da ih Allah od grijeha opere
Da se vrate Časnome Kur'anu
Da vide haira ovom Ramazanu
Da u susret njemu pjevaju ilahije
A tokom njega klanjaju teravije
Da podijele što više sadake
Da odvoje zekat od svoje nafake
Da unesu u život sreće i smijeha
Da u Ramazanu okane se grijeha
Da oproste svakom ko im pravi štetu
Pa da se zbog toga raduju Džennetu
Da pruže onom ko zaista nema
Da im to bude spas od Džehennema
Da halale onom ko im ima duga
Da im dođe sreća a ode im tuga
Da ugoste braću i sestre na iftare
Da obraduju djecu a i one stare
Da provedu u ibadetu tridesetak dana
Da bolji izađu nakon Ramazana
Da svakom insanu dadnemo priliku
Da uzvratimo dobrim čak i nevjerniku
Sadaka je braco i osmjeh na licu
Sadaka je isto hedijat piticu
I onog momenta kad se usta osuše
Osjetićeš smiraj i ljepotu duše
Kad zauči akšam i iftarske cari
Tada insan misli samo da iftari
E tek kad iftari milina je prava
Zuri na teraviju i kad mu se spava
Ali tek je merak kad stigne u džamiju
I kad hodža klanja polako teraviju
A ne na brzinu dvadeset rekata
I da jedva čeka da dohvati vrata
No da ući jasno da mu se ne kunja
Nikako da hita da se usapunja
A posle teravije na po limunadu
Sa lijepim drustvom prošetat po gradu
A onda kod kuće moliti se Bogu
A naše hanume pitu peći mogu
I još dosta stvari činit do sehura
Na Božjeme putu neka se dežura
Svima vama ljudi svako dobro želim
Da se i ja s vama za Bajram veselim
Ko god hoće da posti,Allah nek mu oprosti
Ko postit ne mogne,Allah nek mu pomogne.
