Leto provodimo radno. Trenutno istrajavamo na tehničkim segmentima: zvuku i svetlu, jer smo dobili novac od Ministarstva kulture Republike Srbije u okviru projekta „Gradovi u fokusu”. Opremamo salu kako bismo spremni na jesen dočekali publiku, kaže za „Politiku” Seadetin Mujezinović, direktor Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru, jedine profesionalne teatarske kuće u ovom podneblju.
Ambiciozni Mujezinović tokom proteklih pet godina koliko je na čelu ove kuće kulture svojim promišljenim konceptom uspeo je ovo pozorište da vine u zavidne „krugove” zahtevne teatarske umetnosti, o čemu svedoče brojne nagrade. Među njima svakako najznačajnija je Sterijina nagrada za najbolju predstavu na prošlogodišnjem 66. Pozorju u Novom Sadu za delo „Ako dugo gledaš u ponor” prema istoimenom romanu Enesa Halilovića u režija Zlatka Paković i produkciji Regionalnog pozorišta Novi Pazar i tamošnjeg Kulturnog centra koji dele istu zgradu.
Regionalno pozorište u Novom Pazaru postoji od 2003. godine i jedno je od najmlađih u zemlji. Glumački ansambl čini sedam maldih glumaca: Lemana Bećirović Binjoš, Rifat Rifatović, Kristina Jevtović, Dušan Živanić, Anđela Marić, Sandra Miljković i Haris Šećerović. Samo pozorište ima svega 14 zaposlenih ljudi.
– Novi Pazar jedan je i od najmlađih gradova u Evropi, više od 50 odsto stanovnika ima do 35 godina. Puno je škola budući da smo jedan od četiri grada koji ima pozitivan priraštaj u našoj zemlji. Mi koji istrajavamo u domenu kulture želimo da naše podneblje ne bude samo poznato po džinsu i mantijama već i po umetničkim dešavanjima. Naše pozorište deli zajednički „krov” s Kulturnim centrom u Pazaru, što nam malo otežava aktivnosti, s obzirom na to da je to jedina sala u ovom gradu podno Golije i Pešterske visoravni – priča naš sagovornik i dodaje:
– Svojoj publici nudimo mnogo sadržaja, pa moramo da usklađujemo termine. Ono što je moja preporuka jeste da istrajavamo na kvalitetu. Smatram da je bolje uraditi dve kvalitetne predstave, nego četiri osrednje. I to je moj stav. U tom smislu se i trudimo da izaberemo dobar tekst, reditelja, umetničku ekipu. Kroz Pazar je tokom poslednjih godina prošlo mnogo vrednih i kvalitetnih ljudi iz pozorišta. Posebno nam je drago što svaki put kada dođe novi reditelj, scenograf, glumac, mi nešto novo zajednički naučimo, usvojimo. I na tom putu želimo da istrajavamo.
Seadetin Mujezinović, sudeći po ličnoj karti pozorišne kuće u Pazaru i te kako zna koji je put do dobrog pozorišnog modela i pored toga što, kako kaže, nije iz sveta teatarske umetnosti.
– Po vokaciji sam menadžer i smatram da ljudi koji vode razne kolektive, institucije, javna preduzeća, moraju da imaju, pre svega, puno energije, znanja, talenta, upornosti, maštovitosti i da vole posao koji rade. Menadžeri koji znaju da vode kolektive, u svetu su najtraženiji za tu vrstu posla. Trudim se i posmatram pozorište kao korektiv društva. Predstave moraju da počivaju na umetničkom kvalitetu, mašti, imaginaciji, igri, a ne da na scenu gledamo kao na biznis. Naše predstave moraju da imaju poruku dobra, da ukazuju i upućuju na lepo i da upozoravaju na razne anomalije u našem društvu. Zato teatar i posmatram kao korektor društva, i potrebu da svaki naš gledalac iznova poželi da ponovo dođe u pozorište. Ne gajimo mi iluziju da možemo preko noći menjati svet, ali možemo menjati sebe i postati bolji ljudi.
Da je pozorište u Novom Pazaru sve popularnije, svedoči publika koja dolazi i iz Raške, Tutina i okolnih mesta. Stevan Bodroža nedavno je ovde režirao predstavu „Na pragu” po tekstu turskog pisca Hasana Erkeka. Predstavu su radili, priča naš sagovornik, u vreme meseca ramazana jer su ljudi postili. Nije se ništa dešavalo u sali, pa su, kaže, imali po ceo dan probe u ovom zdanju iz pedesetih godina prošlog veka, u kojem se dešavaju i verski, politički i drugi sadržaji.
Valja podsetiti i da je pazarska predstava „Lavina”, po mišljenju pozorišnog kritičarskog karavana, 2020. godine uvrštena među pet najboljih u Srbiji.
– Hteli bismo malo i da nasmejemo publiku. U pregovorima smo sa rediteljkom Oliverom Đorđević sa kojom se kanimo da radimo vodvilj „Više od terapije” do kraja godine. Mislim da je mnogo važno da osnažimo pozorište ljudima sa strane. A da dobijamo na značaju govore podaci sa blagajne. Sve više se traži karta više. Naše predstave se prepričavaju na ulici, u parku, trgovima… pa naši sugrađani žele da vide i čuju šta mi to radimo. I to je i te kako dobra preporuka – kaže Seadetin Mujezinović uz napomenu da treba istrajavati na decentralizaciji kulture.
Pozorišta su ta koja pružaju ruku za saradnju, razmenu energije, otuda i potreba da sa svojim predstavama dolaze u veće centre da igraju, što Regionalno pozorište Novog Pazara svakako i čini.
