Visoki savet sudstva (VSS) imenovao je krajem prošle godine tačno 2.000 sudija porotnika, a početkom februara objavio je konkurs za još 218 upražnjenih porotničkih mesta.
Višim sudovima u Vranju, Jagodini, Leskovcu, Negotinu, Novom Pazaru, Pančevu, Prokuplju, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Užicu, Čačku i Šapcu nedostaje ukupno 62 porotnika, a u četiri privredna suda devet. U 25 osnovnih sudova ostalo je nepopunjeno 147 porotničkih mesta, od čega je najveći broj u Kruševcu, čak 24, a zatim u Loznici i Negotinu – po 16.
Dodatni konkurs raspisan je 4. februara i kandidati se mogu prijaviti u roku od 15 dana. Rok za podnošenje prijava ističe sutra, saopšteno je na sajtu VSS-a. Imenuju se na mandat od pet godina.
Veliki broj porotnika neophodan je zbog poštovanja ustavnog načela zbornosti suđenja, jer se u velikom broju postupaka sudsko veće sastoji od tri ili pet članova. U većima trojice samo je jedan sudija profesionalac, a dva su porotnika. U većima petorice su dvoje sudija i tri porotnika.
Najveći broj njih dolazi iz redova nezaposlenih i penzionera, ali ne mogu da budu stariji od 70 godina. Iako su porotnici pravni laici i predstavnici naroda, oni isto kao i sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka, a prilikom imenovanja ocenjuje se njihova dostojnost. Blagu prednost imaju kandidati koji su pedagozi i prosvetni radnici, jer se smatra poželjnim da oni budu članovi veća u porodičnim sporovima i krivičnim postupcima kada su optuženi maloletnici.
Za svaki započeti sat suđenja porotnici su plaćeni 360 dinara, a broj njihovih sati zavisi i od rasporeda sudija i od toga da li su ročišta odložena ili održana. Tako mnogi ne uspevaju da zarade više od nekoliko hiljada dinara mesečno, ali i to im dobro dođe ako nisu zaposleni ili imaju minimalne penzije. Mnogima je motiv da steknu iskustvo i da vide i čuju šta se dešava u sudovima.
Smatra se da porotnici kao laici unose u sudnice duh i gledišta običnog naroda, iako bi trebalo da budu i „glas naroda”. Oni, međutim, najčešće nemaju stručna znanja, pa ne mogu kao profesionalne sudije da odrede da li je u konkretnom slučaju reč o ubistvu iz nehata ili sa umišljajem.
„Posebna mana porotnika je u tome što su podložni spoljnim pritiscima i uticajima štampe i javnog mnjenja. Naročito im je zamerano da su daleko skloniji izricanju oslobađajućih presuda nego što su to profesionalne sudije”, navodi profesor pravne istorije dr Marko Pavlović u naučnom radu „Sudije porotnici i vladavina prava”.
Ima i potpuno suprotnih mišljenja – da bi kod nas suđenja poput onih u Americi, gde porota odlučuje o krivici, dovela do mnogo većeg broja osuđujućih presuda upravo zato što mediji vode „svoje istrage” i često ubeđuju javno mnjenje u krivicu, pre nego što se dokazi uopšte izvedu pred sudom.
Profesor Pavlović naveo je vrlo zanimljiv slučaj „Nanavati”, koji je u Indiji svojevremeno doveo do ukidanja porotnog suđenja. Nanavati je bio komandant indijske mornarice koji je ubio ljubavnika svoje žene.
„Porota je donela odluku da Nanavati nije kriv i to prema članu indijskog kaznenog zakonika koji se primenjivao za slučajeve kada se nehatno ubistvo ne smatra ubistvom. Ipak, Viši sud u Bombaju, koji je sastavljen samo od profesionalnih sudija, osudio je Nanavatija na doživotni zatvor. Zaključeno je da je odluka porote bila doneta pod uticajem medija koji su bili na Nanavatijevoj strani i to je bio poslednji slučaj porotnog suđenja u Indiji”, zapisao je Pavlović.
Navodi i slučaj Mikela Otegija koji je „šokirao Španiju”. Otegi je bio baskijski nacionalista kome je suđeno za ubistvo dva policajca. Uprkos dokazima o umišljajnom ubistvu, porota je donela oslobađajuću presudu – u strahu da će biti izloženi osveti ako bi Otegija proglasili krivim. Ipak, ponovljeno suđenje završilo se osuđujućom presudom, ali je ovaj slučaj pokrenuo pitanje zastrašivanja porotnika i ukidanja porotnog suđenja u Baskiji.
U Srbiji porota ne odlučuje o krivici, a nije zabeležen slučaj da su se porotnici suprotstavili mišljenju sudija profesionalaca.
