Novopazarka traži posao godinama, kucala na brojna vrata

0
1644

Pravnica Amina Brunčević (35) iz Novog Pazara, koja ima cerebralnu paralizu, već osam i po godina bezuspešno pokušava da nađe posao.

Amina je pravni fakultet završila na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), a stručnu praksu obavila u Višem sudu u ovom gradu.

Ona za portal Free media tvrdi da je pokucala na vrata svih ustanova i institucija u Novom Pazaru, ali da su je svi odbili, uz obrazloženje da im je lakše da plaćaju penale, nego da zaposle osobu sa invaliditetom.

„Razlog što žurim da nađem posao je taj što je moja bolest veoma neizvesna. Danas se krećem, a sutra već neću moći, jer ova bolest nosi sa sobom negativan faktor iznenađenja. Ne bih volela da dođem do nekog teškog stanja i da kažem- gde sam bila, nigde, šta sam radila- ništa“, priča naša sagovornica.

Amina kaže da se prvo obratila gradonačelniku 2017. godine, nakon toga brojnim državnim institucijama i advokatima.

„Svuda sam naišla na neku pozitivnu diskriminaciju, uz obrazloženje da zvog hodanja uz pomoć štaka ne mogu da uradim poslove kao što bi ih inače uradio neko drugi. Međutim, ja mogu sasvim normalno da se popnem i spustim niz stepenice. Ono što sam videla, obavljajući stručnu praksu, je nedostatak empatije i ljudskosti, a ja samo želim da radim, da budem društveno korisna sebi i svojoj porodici“, objašnjava Amina za Free media.

Dodaje da je od 2017. do 2021. godine radila na projektima Centra za socijalni rad u trajanju od četiri meseca, ali njoj treba stalan posao, jer se za to školovala i da je trenutno izdržavaju roditelji koji su penzioneri.

Kako kaže, prima kućnu negu od 12.000 dinara, koja ne može da pokrije njene osnovne potrebe.

„Što se advokata tiče, stariji nemaju potrebu za saradnikom, a mlađi po zakonu ne mogu da prime nikoga dok im ne prođe tri godine rada, a novim zakonom će biti i pet godina. Ima i toga da neko čuva mestu za svog rođaka ili poznanika“, iskrena je Amina.

U Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje pokušali su da joj nađu posao u brojnim firmama, pozivajući se na zakon iz 2009. godine, prema kome je na 20 zaposlenih poslodavac dužan da zaposli i jednu osobu sa invaliditetom. Međutim, firme se pre odlučuju da plaćaju kazne za nepoštovanje tog zakona, nego da zaposle ovu mladu Novopazarku.

„Čitajući taj zakon, ljudi pomisle da su osobe sa invaliditetom prioritet u svakom smislu, a ja sam čula komentar u jednoj firmi: ‘Šta ako je zaposlim, a ona mi se ne svidi, meni je greh da je otpustim’. Ne razumem kakve veze to ima jedno sa drugim?! Tvoje je da mi daš priliku, moje je da se potrudim i ako ne ispunjavam sve, onda me slobodno otpusti“, ističe naša sagovornica.

Amina dobro govori brojne strane jezike, želja joj je da studira turski ako se ikada otvori katedra na DUNP.

Voli da čita, jer joj knjige pružaju mogućnost da se opusti i u mislima putuje u zemlje koje, na žalost, za sada, nema uslova da poseti. Letos je poklonila preko 100 knjiga koje je pročitala Narodnoj biblioteci „Dositej Obradović“.

Izvor: Free media


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.