Mesud Mašović majstor je sjeničke pite I mantija. Čitavo šetalište miriše, a on poručuje, Niko nema ruke kao ja.
U vrijeme turizma, različitih ponuda, u Sjenici atrakcija sjeničke mantije I pite. Radi ih majstor, nadaleko poznat. Zanat naučio u Hrvatskoj, radio u Sarajevu I dan danas ga zovu, ali neće iz Sjenice. I u Francuskoj u jednoj prekari rado bi ga zadržali da je znao jezik. I to mu nije bitno. Od svog rada napravio je četiri kuće, a u Sarajevu od svojih ruku tri sprata od jedne plate
–Sjeničku pitu ovi koji rade prošli su kod mene obuku. Ja nisam to krio. Svi oni mogu da rade ali nemaju moje ruke da rade. Ovdje imam tri kuće I jednu na selu, to je četiri I 20 hektara zemlje, kaže Mesud Meša Mašović
I sve se sprema ranije, da odstoji, jer za sve treba vremena. Samo, za majstora kakav je Meša to ide lagano, od ruke.
–Sad ću da otkinem mantiju I napravim sjeničku mantiju. Tijesto se stavi na četiri prsta, otkine mantija, zategnu krajevi I lagano presavije iznutra. Danas zakuham, tijesto prenoći, lijepo se odmori, sutra radim. Ne može na brzinu. I moja žena je tako radila nekad. Zakuha sad I kaže neće da mi se razvlači jufka. Pa ne može kad si je sad zakuhala I sad da je razvučeš.
Za Mešu nikakav problem da radi I zatvorenih očiju
–Da je razvijem a da je pravim to je drugo. Niko na svijetu ne može pitu da radi ko što ja radim
I zamirisala Mešina pita šetalištem u Sjenici. Kakvu god hoćete I poželite, svaka miriše I ukusna. I turisti koji su se slučajno zatekli, probali, I opet se vraćali. Priča o majstoru iz Sjenice čije su pite obišle svijet uskoro u emisiji Naš lijepi Sandžak
