Ministar turizma i omladine, Husein Memić, sve češće privlači pažnju svojim neprimišljenim odlukama, a sada je došao u fokus sandžačke javnosti po pitanju prioriteta ulaganja iz budžeta njegovog resora. Najnoviji primer je izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banostoru, selu kod Beočina, za šta je izdvojeno 558 miliona dinara, odnosno tačno 4.748.936 evra.
Ovaj projekat otvara pitanje strategije raspodele sredstava i Memićeve uloge u poboljšanju uslova u Sandžaku – regionu iz kojeg dolazi i čije bi potrebe, prirodno, trebalo da razumije bolje od drugih, uzimajući u obzir da u svim sandžackim gradovima zajedno nije uložio u ovih 3 godine više od milion eura.
Banostor, malo selo na Dunavu, dobiće modernu infrastrukturu za prihvat međunarodnih kruzera, dok Sandžak, uprkos očiglednim potrebama za infrastrukturnim razvojem, ostaje u drugom planu, a korita rijeka Raške, Jošanice i Trnavice neće inati ni kolektore za kanalizacionu vodu, već će se zahvaljući politici stranke Rasima Ljajića, kanalizacije i dalje ulivati u pazarske rijeke. Ministarstvo turizma i omladine dosad je u Sandžak uložilo tri puta manje nego što će biti potrošeno u jednom malom selu u Vojvodini. Novi Pazar, Tutin, Sjenica i Priboj dobili su sredstva za nekoliko manjih projekata, poput sanacije Doma kulture ili rekonstrukcije Kule Džephane u Novom Pazaru koja je stopirana, a 300.000€ za igralište za vakuf u Sjenici je njegov partijski kolega Nermin Kamberović nenamjenski potrošio. Ovi projekti nisu ni približno dovoljni da zadovolje ključne potrebe regiona.
Kao ministar iz Sandžaka, Memić ima jedinstvenu priliku da iskoristi svoj položaj kako bi značajno unapredio region koji mu je dao političku podršku. Umesto toga, sredstva se preusmeravaju u projekte poput sela Banostor, čiji će doprinos ekonomiji Srbije i lokalnog stanovništva tek morati da se dokaže. Razvoj turizma u Sandžaku, s druge strane, mogao bi direktno unaprediti životni standard stanovnika, privući investicije i zaustaviti trend iseljavanja.
Dok se Memić ponosi uspehom Srbije u oblasti turizma, postavlja se pitanje koliko je od tog rasta stiglo do Sandžaka. Zašto nisu prioritetniji projekti poput modernizacije saobraćajne infrastrukture, razvoja kulturno-istorijskih znamenitosti ili izgradnje većeg broja objekata koji bi privukli turiste? Da li je razvoj jednog sela u Vojvodini vredniji od potencijala čitavog regiona Sandžaka?
