“ Vladana Moićević je godinama radila kao medicinska sestra u Službi hitne pomoći u pribojskom Domu zdravlja, a onda odlučila da posao potraži u Nemačkoj.
Želela je promenu, a i izvesniju budućnost za svoju porodicu.
– Odluku nisam donela naprasno, krenula sam neobavezno da učim jezik i čekala da se ukaže prilika za posao, što se ubrzo i desilo. Prijatelji me nisu ozbiljno shvatali, u šali su govorili: „Eto je za 15 dana.“ Čim sam dobila vizu, otišla sam, a prvi put došla kući tek za devet meseci – ispričala je ona za “Danas”.
Odlazak u Nemačku ona nije doživela preozbiljno, nije previše očekivala, shvatila je novi početak kao neku vrstu zabave, kao malu ekskurziju. Tako je sebi promenu i odlazak učinila lakšim. Prihvatala je poslove koji joj se nude i borila se za svoje mesto.
Sigurno da nije bilo uvek lako, ali vremenom se pred vama otvaraju razne mogućnosti i pogodnosti. Menjala sam i gradove i poslove, radila sam i u domu za stare i na klinici. Moj posao je u Nemačkoj takav da je velika mogućnost napredovanja. Poslodavci su voljni da plate svako usavršavanje, a ono što smo moje kolege i ja u Srbiji radili sami tamo je podeljeno na više radnih mesta, na kojima je angažovano više ljudi; tačno se zna ko je za šta zadužen – tvrdi Vladana Moićević.
Vladana je trenutno angažovana u poslovima kućne nege i jako je zadovoljna tim poslom. Za sada ne planira da se vraća u Srbiju. Kaže da se brzo i lako u potpunosti navikla na nemački sistem rada i način života. Osim porodice ipak joj ponekad nedostaju i prijatelji.
– Tamo ima puno „naših“ ljudi, tako da često ni nemam osećaj da sam u Nemačkoj. Nisam nešto preterano nostalgična za prošlošću i životom u Srbiji, a lepe uspomene mi pomažu da održim trenutni osećaj vlastite vrednosti i identiteta. Možda bih se vratila ako bi se značajno popravile društvene i ekonomske prilike u Srbiji, kao i kad bi se otvorila mogućnost za dobar i siguran posao, ali koliko vidim od toga u skorijoj budućnosti nema ništa. Iz ove perspektive mi je jedino žao što nisam otišla kada sam imala 20 godina – priča Vladana za “Danas”.
