Piše: Muradija Kahrović Jarebičanin
Dragi prijatelji,
žalosno ali istinito –stara kuća Elmazbegovića u ul. Oslobođenja 26 je srušena!!!
Rušenje ove kuće je ogledalo stanja u našem gradu – NEpoštovanja i NEočuvanja tradicionalne kulture dok je potpuno ne uništimo.
Osetila sam obavezu da i ja napišem koju reč o toj kući. Inače tema moje magistarske teze bila je “Stare gradske kuće orijentalne arhitekture u Novom Pazaru” pa sam tada pored ostalih detaljno obradila i kuću Elmazbegovića-arhitekturu, unutrašnji prostor i način korišćenja.
Ova kuća se svrstava u najstarije kuće u Novom Pazaru. Po priči članova porodice Elmazbegović kuća je građena u XVIII veku i to na vrlo zanimljiv način. Naime, poznati doktor Šejh (zapamćen po derviškoj tituli) iz Turske, na prolazu za Hercegovinu radi lečenja sina Alipaše Stočića, prolazeći kroz Novi Pazar oduševio se ovim gradom. Posle uspešnog izlečenja, Alipaša je doktoru, u znak zahvalnosti, a po doktorovoj želji, izgradio kuću u Novom Pazaru. Kasnije je tu kuću od doktora kupio Ćorović Elmaz-beg, čiji su članovi porodice, sada Elmazbegovići, i dalje vlasnici kuće.
U prizemnom delu ove kuće bio je hajat odnosno ulazni hol ”na lakat” sa dva ulaza, glavni i sporedni, koji je vodio ka nužniku. Desno i levo su bile dve sobe a u čelu hajata soba za poslugu, magaza i kuhinja odnosno mutvak sa ognjištem.
Na spratu je bila divanhana sa ”ćoškom” isturenim na bočnoj strani. Dve manje sobe su bile spavaće, jedna veća za dnevni boravak porodice, a druga je bila namenjena za goste. Sobu za goste, pored uobičajenog, tradicionalnog drvenog nameštaja najviše je krasio drveni plafon jedinstven i najviše cenjen po svojoj strukturi i rasporedu daščica i drvenih venaca, zbog čega je podsećao na tradicionalno slatko jelo po kome je i dobio naziv baklava . Ovaj plafon baklava bio je originalan i najlepši deo u ovoj kući.
Osim toga, ove dve veće sobe su bile isturene na prednjoj fasadi i poduprte stubovima. Ovaj detalj je kuću činio još interesantnijom i originalnijom.
Vrednost i zanimljivost ove kuće primetili su i arhitekte medju kojima i Jovan Krunić koji smatra da ova kuća predstavlja i jedno umetničko delo. To umetničko delo od arhitekture trebalo je zaštititi od daljeg propadanja, a time omogućiti drugim zainteresovanim posetiocima ovog grada da upoznaju ovakvu arhitekturu i način korišćenja prostorija.
Nažalost, mi ne znamo da očuvamo već samo da rušimo…
Pored teksta priložiću vam plan i detalje iz unutrašnjosti ove kuće kao i fotografiju najlepšeg plafona baklava.
Pa pisao sam i pre i sada.Porastao sam u gradu.Secam se manjih vecih kuca radjenih od cerpica.Okrecene krecom u belo.Eh sada bit ce dobro i ako nam STARI grad ostane u starom ruhu.Treba pomenuti i staru kafanu GRANATA koju zapalise radi sitnih interesa.Ko je tome trebao stati na put.Pa GRADSKA vlast.I prikupljanjem priloga radi otkupa pa koliko traje.Pozvati ljude DONATORSKIM vecerama ruckovima.Znate KUCA je imala znacaj u gradu radi prenosenja mladjim generacijama.Ovako sta im preneti.BETON.