Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić pokrenuo je postupak smjene ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića.
Krivokapić je tokom vanrednog obraćanja rekao da su Leposaviću “progledali kroz prste” kada je u pitanu bio istup u vezi Zakona o amnestiji i okolnosti oko usvajanja tužilačkih zakona.
Kazao je i da je ulje na vatru dolila izjava Leposavića o genocidu u Srebrenici koji je Leposavić relativizovao u Skupštini Crne Gore.
“Najteža odluka koju sam donio u životu. Rukovođen jasnim stavovima iz sporazuma sa liderima pobjedničkih koalicija i stavovima iz ekspozea, do detalja sam upoznat sa dešavanjima i radom ministara. Ovu Vladu ruše svi i pozicija i opozicija i okruženje i centar i niko je ne doživljava kao svoju. To su porođajne muke jer još nijesmo prebolovali dječje bolesti. Dao sam slobodu svakom ministru vjerujući u njegovu biografiju i stručnost. Možda se nikad u istoriji nije desilo ali se mora desiti smjenjivost. Niko nije u poziciji da ostane četiri godine na funkciji”, istakao je Krivokapić.
On je kazao da je je obaveza Leposavića bila da na poslaničko pitanje odgovori u duhu politike ove Vlade, a ne u duhu akademske rasprave.
“U nedjelju sam mu poslao poruku da se sam vadi iz onoga što je zakuvao. Ali je njegova izjava u ponedjeljak bila na istom fonu. Tražio sam mu ostavku jer je najbolje da ličnim činom pokažemo odgovornost, to sam uradio u petak i danas. Pošto je Leposavić ostao pri svome stavu ja sam donio Predlog za razrješenje člana Vlade, u ovom slučaju ministra Leposavića”, rekao je Krivokapić.
On je kazao da je Leposavić čovjek izuzetne inteligencije i znanja, ali je nedopustivo da iznosi svoje privatne stavove.
Ničija biografije ne smije biti opravdanje za bilo kakve aktivnosti. Samo djela svjedoče o nama. Još jednom sam na današnjoj zajedničkoj sjednici postavio pet pitanja – da li ja dobro vodim vladu, da li je vlada 100 odsto orjentisana ka Evropskoj uniji (EU), da li jedan čovjek može biti važniji od vlade i države, da li neko želi da ove što su nam nametnuli ovo što nigdje na svijetu nema za 30 godina, onako kako možemo, ne treba nam ni sudstvo ni tužilaštvo. Ovdje svi pritiskaju vladu, zašto neko ne pritiska sudstvo i tužilaštvo. Zašto neko ne pritiska Skupštinu koja nije donijela brojne zakone, nije omogućila da se razvlasti RTCG koja šalje poruke mržnje. Peto pitanje sam postavio da li ovu smjenu da uradimo mi sami ili neko drugi”, rekao je Krivokapić.
Kazao je i da sve nekako ide prvi put sa ovom Vladom.
“Nemam kameno srce, moje srce je okrenuto ka čovjeku. Tvrdim da je ovo pokušaj rušenja Vlade iznutra. Na tome radi i dio vladajućih partija i DPS zdušno, a još osjećam pipke hobotnice”, kazao je premijer.
Po njegovim riječima, stvaraju se dva bloka – ultrasrpski i patriotsko-komitski.
“Dosta nam je podjela i umjesto da se bavimo budućnošću bavimo se i dalje proslošću. Suzbijete pandemiju, napadaju zbog bezbjednosti, riješimo bezbjednost napadaju nas zbog ministra i to isti koji su problemu doprinijeli. Pozvao je građane da se izjasne o radu Vlade i ako ne budu zadovoljni prvi će otići”, kazao je Krivokapić.
On je poručio da svi kupuju glasove i pozvao da se jednom prestane s tim.
“Crna Gora mora da se promijeni. Zašto je baš napad na ovu Vladu sa svih strana? Niko se ne osvrće na poslaničko pitanje koje naginje fašizmu. Kako može biti premijer koji je glasao za zajedničku državu? Pa pomirili su se Njemci i Francuzi , zašto je problem za koga sam glasao? Nijesam ni sa kim pregovarao niti želim da ovu Vladu krnjim, ali prirodno je razmišljati šta je bolje. U DF i SNP su tokom razgovora to pogrešno shvatili, nemam namjeru da prolazim kroz tu priču”, rekao je Krivokapić.
Po njegovim riječima, upražnjenjo mjesto može biti samo za eksperta ne za političara.
“Ko se mača lati taj od njega strada”, odgovorio je Krivokapić na pitanje ko ruši Vladu.
Izvor: Vijesti
Zločin streljanje zarobljenika od kojih su mnogi prethodnih godina činili zločine nad civilima Podrimja. Zanimljivo je da je do sad najvećii ubica koji je sam priznao da je streljao više stotina ljudi u Srebrenici , DRAŽEN Erdemović koji je pripadnik strane obaveštajne službe i po nacionalnosti uopšte nije Srbin. Čak je i na slobodi.
Проучавајући списак од 7.428 стварних и лажних сребреничких жртава, вјештак за демографију Светлана Радовановић је утврдила да имена више од 1.000 људи са списка жртава из Сребренице, који је направио демографски експерт тужилаштва Хашког трибунала, уопште не постоје у списковима грађана БиХ пописаних 1991. године. У питању су „домаћа“ босанскохерцеговачка имена и презимена.
Како нема података да је међу војницима Насера Орића, било страних држављана, порјеклом из БиХ, који су у Сребреницу дошли као „пси рата“, остаје само једна могућност: тих више од 1.000 наводних жртава су измишљена лица, која никада нису постојала.
У Сребреници је у јулу 1995. извршен злочин над заробљеним муслиманским војницима (ништа бруталнији од злочина које су муслимани од априла 1992. до јула 1995. починили над Србима у Подрињу, убијајући више од 3.200 српских војника и цивила).
Од јула 1995. године до данас траје злочин над истином о ратним догађајима у Сребреници, Подрињу и БиХ.
На основу чињеница до којих су дошли истражитељи Хашког трибунала, судија тог суда Патриша Валд закључила је да је у јулу 1995. године у Сребреници било око 37.000 муслимана. У августу 1995. године активисти Свјетске здравствене организације у Тузли регистровали су 35.632 избјеглице из Сребренице.
Овим пописом није обухваћено око 3.000 мушкараца који су се у вријеме пописа налазили на фронту. Ако се од укупног броја регистрованих становника Сребренице одузме број оних који су избјегли у Тузлу и број војника који су у том тренутку били на фронту добије се податак да је „геноцид у Сребреници“ преживјело више од 38.600 муслимана.
Више него што их је живјело у Сребреници.
Ако се овом броју дода „7.000 до 8.000 жртава геноцида“ добије се број од 46.600 до 47.600 становника Сребренице.
Противно логици, здравом разуму и свим природним законима.
Из ових података се види колико су бројке које муслимани користе у доказивању „геноцида“ непоуздане, колико је у читавом случају манипулација.
Самир Авдић из Братунца, један од сабораца Насера Орића, у свом писаном свједочанству о злочинима које су починили муслимани из Сребренице, тврди да се међу именима наводних жртава геноцида у Сребреници налазе и имена најмање 800, а вјероватно и свих 1.200 Сребреничана, који су убијени у међусобним обрачунима.
У Поточарима су уписана и имена многих муслимана за које Авдић зна да нису страдали у рату. Они живе у иностранству, а њихове породице примају пензију, као породице погинулих бораца.
„Сенад Нукић, син Хасе, живи у САД, чак сам био код њега у посјети. Зијад и Азем Салиховић живе у Данској, с њима сам се чуо преко компјутера, Сенад Ахметовић је са мајком у Њемачкој, чини ми се да је Неџад Мујкић у Норвешкој, имао сам и његов број телефона. Жив је Сенад Ахметовић, син Кирама и многи други„, пише Авдић, који се и сам дуго налазио на списку „жртава српског геноцида“.
У комплексу у Поточарима уписана су и имена дјеце која су у љето 1995. године убијена на фудбалском игралишту у Сребреници, а које су побили муслимани.
Reagujući na izjavu nemačkog ambasadora u Tomasa Šiba da se u Srebrenici desio genocid, ministar odbrane Aleksandar Vulin je naveo da “ne pristaje da ambasador Nemačke govori Srbima šta da misle i rade, a posebno da im govori šta je genocid”.
Odluka Međunarodnog suda pravde u kojoj se usput konstatuje da je u Srebrenici počinjen genocid, donesena je na osnovu presuda Haškog tribunala.
A, te presude Haškog tribunala izrečene su na osnovu svjedočenja svjedoka-saradnika Hrvata Dražena Erdemovića, kriminalca koji je priznao da je ubio najmanje 120 ljudi, kojem je presuđeno da je ubio najmanje 70 ljudi i koji je za te zločine osuđen na samo pet godina zatvora.
I odmah pušten na slobodu. Kao nagradu za lažno svjedočenje.
Lažni svjedok, lažna presuda i lažni genocid.