Srbiju je zahvatio treći talas virusa korona, pa se u narednim danima očekuje rast broja obolelih od kovida 19. Najviše zaraženih je u Beogradu. U razgovoru za „Politiku” primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže da će se porast broja obolelih u prestonici videti tokom ove nedelje i da će ukupan broj zaraženih u celoj Srbiji sigurno biti trocifren. „Mislim da će biti oko 200, možda nekim danima i pređe taj broj. Pratićemo situaciju i gledaćemo da virus što je moguće više usporimo”, naglasio je dr Kon.
Da li je moguće predvideti koliko će trajati ovaj treći talas i da li će biti opasniji od prva dva?
Jedan deo građana Srbije je već preležalo kovid i određeni imunitet već postoji. Procenjujemo da on iznosi između 15 i 20 odsto. Ali, to bi trebalo izmeriti. Zahvaljujući tome situacija je povoljnija nego onda kada je sve počelo. Imamo sada i mnogo više svesti među ljudima, pa se prenošenje virusa usporava, ali je to, ipak, nedovoljno da se zaustavi porast broja obolelih. Problem je što ima dosta kršenja mera.
Koliko je ozbiljno to što nekim danima ima mnogo novozaraženih u odnosu na broj testiranih?
Došlo je do povećanja aktivnosti virusa u Beogradu. Tu nema dileme. Pratićemo situaciju i videćemo šta će se dešavati tokom ove nedelje. Vikendom i kod nas, ali i u celoj Evropi ima manje prijava ljudi da su bolesni i manje se uzimaju brisevi, pa rezultati koje imamo nedeljom ili ponedeljkom pokazuju nešto manje zaraženih. Dobar pokazatelj obolevanja su i škole. Imali smo protekle nedelje virus u 25 škola, od čega se u 21 prvi put pojavio kovid 19. Ali, to su sve sporadični slučajevi i dokaz da je virus mnogo više u cirkulaciji nego što vidimo. On je otkriven kod te dece samo zato što su išla u školu, pa su pregledana i testirana. Uglavnom je reč o obolevanju sa blagim simptomima, a najveći broj njih nema nikakve simptome. Najviše dece se zarazilo kod kuće usled kontakta sa bolesnim roditeljima i drugim članovima porodice.
Da li je tačno da će se škole zatvarati kada se u Srbiji na dnevnom nivou pojavi 500 zaraženih od korone?
Sistem nadzora nije napravljen da bi se škole zatvarale, već da neprekidno budu otvorene. On je osmišljen tako da funkcioniše u bilo kojim uslovima. Pravilo je da ako se pojave u istoj grupi dva slučaja obolevanja od kovida koja su povezana, onda cela grupa prelazi na onlajn nastavu. Ako se kod polovine đaka u školi javi infekcija – cela škola prelazi na onlajn rad. Nije nemoguće da odu sve škole na onlajn nastavu ako dođe do nekog masovnog pogoršanja situacije. To nema veze sa brojem od 500.
Mislite li da je sistem nadzora i praćenja kontakata usavršen, jer znamo da je bilo dosta diskusija u javnosti o tome da se to ne radi dobro?
Postoji zabluda da se prestalo sa praćenjem kontakata. To nije tačno. Sve vreme se oni prate. Ali, imamo slučajeve gde nisu svi kontakti zaraženih prijavljivani. Naš zavod je u proteklom periodu uspevao da obuhvati oko 80 odsto kontakata obolelih, dok oko 20 odsto osoba nije bilo dostupno, nije se moglo doći do njih. Istovremeno su oni prijavljivani sanitarnoj inspekciji, koja je izdavala rešenja o zdravstvenom nadzoru za te kontakte. Time nije zabranjeno kretanje tim ljudima, već im je saopšteno da imaju obavezu javljanja u slučaju pojave tegoba. To i dalje funkcioniše tako.
Procena koja je proizašla iz te statistike pokazala je da je bilo više umrlih nego što je u tom trenutku registrovano. Samo sam rekao da je broj takozvanog viška smrtnosti veći. To je značilo da je potrebna temeljna revizija. Što se tiče sadašnjih podataka, to su jedini koje mi imamo. Na dnevnom nivou komuniciramo sa svim domovima zdravlja i ti podaci se uklapaju sa onim što se objavljuje. Mi nemamo pristup informatičkim sistemima, jedino informatičari mogu da uđu u tu takozvanu bazu.
Niste saglasni sa mišljenjem pojedinih stručnjaka da epidemiolozi prijavljuju tačne podatke, ali da ih neko ko ima pristup bazi smanjuje i da se to onda saopštava javnosti?
To je potpuno napamet rečeno.
Ali, u jednom intervjuu za naš list rekli ste da niste zadovoljni kako to funkcioniše u praksi kao i radom inspekcija?
Kontrolu moramo da poboljšamo, ali ne u smislu kažnjavanja, već da se poštuje mera izolacije. Verujem da će se naći način za to.
Kada već pominjete kontrolu, izjavili ste da ste nezadovoljni zato što građani ne nose u većoj meri maske na otvorenom prostoru. Planirate li da predložite Kriznom štabu da to bude obavezna mera?
O tome se već govorilo na sastanku štaba. Mislim da oko toga ne postoji jedinstveno gledište članova. Ali, bilo je reči da to treba da bude preporuka i za sada je ta mera na tom nivou.
Kakav je vaš stav o tome da kafiće treba zatvarati ako se drastično pogorša epidemiološka situacija?
Zabrana njihovog rada posle 23 sata je vrlo jasna. Da li će biti još većeg skraćivanja njihovog radnog vremena zavisi od daljeg razvoja situacije. Ne mogu da govorim u ime Kriznog štaba koje bi još mere mogle da se uvedu, ali verujem da će o tome biti reči. Moj stav je da je neophodno što manje biti na mestima gde je moguće prenošenje virusa, a to su kafići u zatvorenom prostoru. U kafiću ili restoranu treba stalno nositi masku. Dokazano je da je povećan rizik od obolevanja od korone u momentu kada osoba konzumira, na primer, hranu.
U nekim firmama došlo je do širenja virusa među zaposlenima. Hoće li se zatvarati kompanije u kojima je u zatvorenom prostoru skoncentrisan veći broj zaposlenih?
Postoje jasna uputstva za ponašanje u kolektivima. Sve se svodi na korišćenje zaštitne opreme, održavanje distance ili pravljenje barijera od pleksiglasa. Veoma je važno da se vodi računa i dok se ti ljudi autobusima voze na posao. Moraju da nose zaštitnu masku i da sede razređeno u prevoznom sredstvu. Inženjeri zaštite na radu su odgovorne osobe u svakoj firmi za poštovanje mera, a ako su manja preduzeća onda je to vlasnik.
Ljude zanima i hoće li ove godine moći da organizuju proslave slava sa većim brojem gostiju?
To treba svesti na najuži krug ljudi. To je preporuka. I dalje je na snazi zabrana okupljanja više od 30 osoba u jednom trenutku. Ali, treba smanjiti okupljanja na što je moguće manju meru adekvatno situaciji u kojoj se nalazimo.
Da li je tačno da je nošenje maski i poštovanje preventivnih mera umanjilo pojavu akutnih respiratornih infekcija i među decom i među odraslima?
Više nego dvostruko beležimo manji broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija u odnosu na isti period prošle godine (drugoj nedelji oktobra). Tada smo imali više od 15.300 obolelih, a sada 7.032. Siguran sam da će mere dovesti i do usporavanja gripa kada se bude pojavio.
