Hadžibulić: Obraz je najvažniji, na detektor laži pozivam sve koji misle da Pazar vole više od mene

Sead ostavio trag u šest superligaških klubova, ali tokom bogate karijere nije priznavao autoritete.

Sead Hadžibulić (37), u decembru prošle godine, objavio je da je završio karijeru tokom koje je promenio šest superligaških klubova – Novi Pazar, Javor, Hajduk (Kula), Radnički (Niš), Jagodina i OFK Beograd.

Proputovao je planetu od Rumunije, Albanije, Malte, Slovenije, Crne Gore, BiH do Singapura, Vijetnama, Malezije i Indije. Za fudbalera koga će svi pamtiti po dugom jeziku i po tome da je retko kada bio zadovoljan drugima, pa i sobom, jedni bi rekli buntovnik s razlogom, drugi da je kao bundžija i rođen.

Nikada nije krio ogromno razočaranje u ljude iz fudbala, a autoritete skoro i da nije priznavao. Najviše mu je smetalo što su mahom dolazili i dolaze iz grana koje nemaju dodirnih tačaka sa fudbalom.

– Pokušavam da mislim i sam dolazim do zaključaka. Tokom pauze, pridržavao sam se svih upustava, pa je vremena za razmišljanje bilo i previše. Ja sam iz grupe ljudi koji se bolje u životu snalaze bez interneta, a ne bih imao ništa protiv da nam glavni vid komunikacije opet budu fiksni telefon i pismo – kaže Hadžibulić.

Kada je početkom godine preuzeo funkciju sportskog direktora Jošanice činilo se da je pronašao mir, zatišje koje je trajalo tek nekoliko dana po ko zna koji put zamenila je bura.

– Obraz je najvažniji. Ne mogu da radim neki posao tako što ću samo da obećavam, a to ne ispunjavam. Ne želim da samo mojim imenom privlačim igrače, a da im zauzvrat ne nudim ništa, jer nisam taj kod koga su pare. Kao igrač lako sam prepoznavao one koji me kljukaju lažnim nadama, bilo bi nekorektno da to sada radim sa klincima. Na taj način brzo bih prosuo sve što sam postigao kao igrač. Radiću samo sa istomišljenicima i ljudima iz fudbala ili neću raditi. Volim Jošanicu i vreme je da u gradu konačno shvate da bez jake Jošanice nema ni snažnog Novog Pazara.

Ni u mlađim kategorijama Novog Pazara nije se zadržao duže, tek desetak dana.

– Najveći poraz je ogrešiti se o dete, još ako je talentovano. U sistemu kako je postavljen to se lako može dogoditi, a oduzet ćeš mu godine kad treba da se fudbalski formira. Došao sam na poziv Seada Kolašinca i još brže otišao. Moj stav je bio i ostao da budućnost Pazara ne treba da plaća članarinu, a ako tako mora, taj posao ne treba da radi trener, valjda postoje ljudi u kancelarijama koji o tome treba da vode računa.

Sead Hadžibulić je nosio dres drugoligaškog i superligaškog Novog Pazara, utisak je da je u njemu ostavio najmanji trag.

– Mnogo sam dao klubu dok je bio u Drugoj ligi, to je i jedini period kad je imao dušu i srce. Superligaške uprave, a ni kasnije, nisu bile ništa bolje, to-talno su me razočarale. Kada sam dolazio 2012. godine znam da nisu voleli da me vide. Krivica je moja, od deset drugih i boljih opcija izabrao sam Novi Pazar, a znao sam da je to mač sa 20 oštrica. I pre Pazara, znao sam šta je elita, dok u matičnom klubu to nisu znali. Mnogo volim Novi Pazar i da nisam bio igrač, bio bih veliki navijač. Na detektor laži pozivam sve koji misle da Pazar vole više od mene, znam da ih je malo ili ih nema.

U ostalih pet superligaša situacija je bila drugačija ili je to samo privid.

– U svakom klubu sam imao status kao da sam iz Ivanjice, Niša, Kule, Jagodine, Beograda. Svuda je bilo bolje nego u Pazaru, a u svakoj od tih sredina bio sam što u originalu jesam. Nikada nisam menjao akcenat i prevrtao jezikom, govorio sam kako to radim u mom gradu, zato su me i poštovali. U Kuli su mi skandirali, starije Nišlije su iskreno cenile moje požrtvovanje, u Ivanjici sam sjajno prošao, dok sam se u Jagodini i Beogradu zadržao kratko. Nigde nisam imao problem koji bi se ticao nacionalne osnove – jasan je Hadžibulić.