Nema tog optimiste koji je mogao i da pomisli, posle burnog prvog poluvremena, kako će biti svedok četiri gola u drugom i velike i zaslužne pobede Novog Pazara nad Vojvodinom. Jedino je postojala bojazan da bi obilata upotreba pirotehnike u desetom minutu mogla negativno da utiče na igrače oba tima. Bilo bi razumljivo da je došlo do usporavanja ritma utakmice, koja je do 13. minuta i odluke internacionalca Srđana Jovanovića da igrače pošalje u svlačionicu, bila na izrazito visokom nivou. Suprotno očekivanjima to se nije desilo, iako je pauza potrajala 54 minuta!
Sadržaj igre kakav su priredila oba rivala bio je takav da je zaslužio da se samo o njemu i naširoko govori, a neće zbog svega što se dešavalo na tribinama. Umesto da od velike igre i pobede klub profitira u svakom smislu, može se desiti da ne izvuče nikakvu drugu korist osim one izražene kroz bodove. Oni (bodovi) i dalje će morati da se osvajaju, a da li će i koliko moći da ih se ubere u atmosferi ako fudbal i dalje bude u drugom planu, e, to je pitanje na koje se odgovor nažalost i ne nazire.
Retko ko se ponadao posle vanrednog i produženog predaha da će u drugom poluvremenu gledati još rastrčaniji i razigraniji Novi Pazar. Za takvu igru igrači i nadasve trener Siniša Dobrašinović zaslužuju samo pohvale. To se posebno odnosi na deo utakmice od 56. minuta i retko lepog debitantskog gola Rafaela da Silve Flora. Prva dva pogotka plavo–belih stigla su sa iste pozicije, gotovo da se jedino razlikuju u metrima s kojih su postignuti, još su obe lopte ušle u isti bliži ćošak gola Carevića.
(Zurnal)
