Narodna poslanica SPP-a dr. Misala Pramenković je danas u obraćanju u Skupštini R. Srbije istakla važnost o zakonima o kojima se govorilo ovih dana, počevši od srednjeg obrazovanja pa do rodne ravnopravnosti.
„Zakon o srednjem obrazovanju je jako značajan i kao što vidimo tretira bitna pitanja. Jedno od važnih pitanja jeste pitanje državne mature koje se ovim zakonom tretira i u narednim vremenskom periodu ovo će se implementirati u praksi svakako. Ono što bih pohvalila kod ovog zakona jeste svakako i pitanje modernizacije odnosno digitalizacije kroz sport a ovo je srednja škola kako je i ministar u svojoj diskusiji najavio što će u mnogome olakšati sam pristup informacijama i svemu ostalom što je potrebno kako srednjoškolcima tako i njihovim roditeljima i ostalima koji sudjeluju u procesu obrazovanja“.
Pitanje zaštite kulturnog nasleđa u ovom slučaju Sremskih Karlovaca ali i svih naroda koji žive na teritoriji R. Srbije, je jedno od važnih pitanja. Zato kroz određenu zakonsku regulativu samo se može sačuvati i unaprediti kulturno nasleđe a koje je jako važno za budućnost generacija koje dolaze.
Izmjene i dopuna zakona o zabrani diskriminacija a potpuno novi zakon jeste zakon o rodnoj ravnopravnosti i ovo su dva zakona koja su izazvala dosta pažnje, dodaje dr. Pramenković.
„Činjenica je da se na ovim zakonima, posebno na zakonu o rodnoj ravnopravnosti dugo radilo i to govori o kompleksnosti same materije i kako smo i istakli da se ne može jednostrano i brzopleto prići određenim pitanjima. Dakle, zabrana diskriminacije je nešto što bi trebala biti tekovina savremenih društava i država, ukoliko žele da se osiguraju prava građana. Diskriminacija po bilo kom osnovu je nešto što je nedopustivo, da li po nacionalnoj, vjerskoj osnovi, spolna diskriminacija kao i po starosnoj dobi i po bilo kom drugom osnovu je zaista nedospustiva. Kada je u pitanju zakon o rodnoj ravnopravnosti lider naše stranke akademik Zukorlić je u uvodnom predavanju istakao šta su zapravo naše zamjerke i negdje da kažemo obazrivost i opreznost po pitanju ovog nacrta zakona. U mnogome je on ukazao na sve manjkavosti za koje mi smatramo da bi se trebalo doraditi i možda još jednom razmisliti. Zapravo, mi kada kažemo zakon o rodnoj ravnopravnosti obično se misli na zakon koji tretira samo neka ženska prava a zapravo nije tako”.
Ravnopravnost podrazumjeva ravnopravnost kako žena tako i muškaraca na svim životnim poljima, naglašava dr. Pramenković.
„U praksi su prava žena vrlo često bila kršena i sa tog aspekta se verovatno uvjek aludira na onaj spol koji je više ugrožen u jednom momentu a to su svakako bile žene. Pravima žena i garantiranju ženskih prava u pogledu kako privatne tako i javne sfere, treba biti apsolutno nepristrasan, i dati podršku ovakvoj vrsti ravnopravnosti u čemu smo mi svakako jasni. Ono što smo istakli a što jeste naša opreznost u pogledu ovog zakona jeste upravo pokušaj da se na neki način promjeni etički, kulturološki a negdje i religijski kodeks i obrazac, a činjenica je da narodi koji žive na prostoru R. Srbije a to je jako važan segment njihovog života. Dakle, jesmo za evropski put i za ono što nudi EU, ali kroz bogatstvo različitosti, u pogledu ekonomskih pitanja i razvoja da imamo zajednički pristup i politiku u okviru EU. Sa druge strane, da se autentičnost naroda unutar te unije sačuva i to je nešto što je jako značajno. Pitanje jezičkog značenja riječi spol i rod čini mi se da u javnosti nije dovoljno diferenciran odnosno ragraničena jer mi kada govorimo o rodnim odrednicama kažemo da je to nešto što se tako u društvu percipira a opet sa druge strane kada god se diskriminacija dešava prava žena i ostvarivanja prava žena, diskriminacija se uvijek dešava po osnovu onoga što je ona žena pa svejedno da li je majka ili nešto drugo. Tako da bi tu trebala biti jasnija diferencijacija. U svakom slučaju smatramo da se ovim stvarima jako osjetljivo prići i ponuditi se model“.
(SANA)
