Da se nisam razbolela od korona virusa, ne bih znala koliko je teška i žalosna situacija u bolnici i gradu – počinje svoju priču, za Danas, Ruža Kaličanin Milanović, pedijatar, kardiolog u novopazarskoj Opštoj bolnici.
U junskoj golgoti epidemije, delila je sudbinu svih inficiranih, šetnji od odjeljenja do odjeljenja, višesatnih čekanja za medicinsko zbrinjavanje i čekanja danima da se testiraju kontakti.
Dok se u krugu bolnice događao haos na neodvojenim “prljavim“ i “čistim“ putevima, oboljeli i njihova rodbina čekali u dugim redovima ispred Grudnog i Infektivnog odjeljenja i Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ), terapija primala u hodnicima i na stolicama, bolesni ležali na travi, ali i na podovima, rukovodstvo Opšte bolnice i direktor ZZJZ, preko medija, “poručivali“ su da je “epidemiološka situacija pod kontrolom“ i da su svi kontakti testirani. Svaka drugačija tvrdnja okarakterisana je kao nedobronamerna, usmerena ka širenju panike među građanima, ali i ispolitizovana.
Doktorka Kaličanin Milanović se razboljela 17. juna. Kaže da je na Grudnom odeljenju prolazila ličnu dramu. Dva puta je čekala po tri i po sata.
Na tom odjeljenju je provela samo jedan dan, a drugog je hitno otpuštena. Ljekari iz Kragujevca, koji su prvi stigli u Novi Pazar da pomognu, proglasili su je lakšim bolesnikom. Bilo je premišljanja da je prebace u kovid bolnicu, ali je, ipak, otpuštena.
“Ujutru mi je uključen hidroksihlorokin. Date su mi tablete izbrojane za narednih šest dana i otpuštena sam na kućno lečenje. Toliko sam bila lak bolesnik da sam jedva iznijela svoje stvari do taksija”, priča ova ljekarka, u čijoj bližoj i široj porodici je oboljelo još pet članova.
Među članovima porodice, životno ugrožen bio je njen suprug, za čije smeštanje na Infektivnom odeljenju joj je trebalo tri sata.
On je posle dva dana provedena na tom odjeljenju, transportovan na dalje liječenje u bolnicu Bežanijska kosa. I tu je doživela novo neprijatno iznenađenje. U hodniku Infektivnog odjeljenja videla je kako ženi, koja teško diše, uključuju vensku terapiju na stolici.
Kaličanin Milanović je u svojoj zdravstvenoj ustanovi imala još “iznenađenja”. Priča da je za testiranje trebalo puno umijeća.
Pacijenti čekaju ispred ZZJZ, a onda ih pošalju na Grudno odeljenje, tamo se donese “nekoliko testova i nastane grabež. Ko dođe do testa, dođe. Ko ne dođe čeka novu turu i “opet grabež”.
“Direktor ZZJZ doktor Spahić bio mi je zakazao testiranje za subotu ujutru. Odem sa porodicom, a dočeka me sestra. Pita me gde radim i kako ne znam da se takvi testovi ne rade subotom”, prepričava još jedan „doživljaj“ ova lekarka, koja je, kada je primljena na Grudno odjeljenje, u kontakte prijavila i svoju kćerku. Ona je iz ZZJZ na testiranje pozvana poslije 14 dana.
Kada je buknula epidemija saopštavano je da ima dovoljno zaštitne opreme, samo treba da se trebuje. Priča doktorke Ruže Kaličanin Milanović je drugačija.
Na njenom Dječijem odjeljenju mjesecima su upotrebljavali šest skafandera, koji su na pranje slati u vešeraj, iako su iz te službe upozoreni da skafanderi ne mogu da se peru, jer posle toga nisu za upotrebu. Realnost je nalagala drugačije.
Kad su na dalje liječenje u KC Kragujevac uputili dete pozitivno na koronu i majku, jedva su za sestru pronašli skafander za jednokratnu upotrebu. Svi ostali su bili pocijepani. Ljekarski mantili za jednokratnu upotrebu su potapani u rastvor hlora, sušeni i vraćani ljekarima da ih koriste.
“Dok sam sve ovo prolazila, pitala sam se šta li prolazi običan građanin ili onaj seljak iz udaljenog sela”, zaključuje svoju priču ova ljekarka, koja se na posao vratila posle mesec dana. Pozvana je da radi posle prvog negativnog testa, iako još nije bila dovoljno oporavljena.
Za vrijeme junske epidemije, Opšta bolnica je bila u totalnom neredu i rasulu. Kaličanin Milanović ocjenjuje da najveću odgovornost ima uprava bolnice “koja se ponašala kao da se ništa ne događa, kao da se sve događa u negde tamo, u drugoj državi ili gradu”.
Time je objasnila i svoju odluku da se nađe među 37 specijalista i subspecijalista Opšte bolnice, koji su uputili pismo i peticiju državnom vrhu Srbije.
Od državnih zvaničnika se zahtjeva smjena v.d. direktora Meha Mahmutovića i njegovih najbližih saradnika i dovođenje čovjeka koji će bolnicu da postavi na zdrave noge.
Ljekari su, prije nekoliko dana, uputili novo pismo predsjedniku, premijerki i ministru zdravlja Srbije – Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i Zlatiboru Lončaru.
Zahtijevaju da ih neko primi i sasluša, slažu se da bude uvedena i prinudna uprava, a ako ih ne prime razmišljaju o radikalizaciji svojih protesta “kojima brane svoju i čast svoje profesije”.
Izvor: Danas.rs
