Autor: dr Ahmedin Garčević, internista-endokrinolog, Opšta bolnica Novi Pazar
Ove godine Ramazan je u periodu godine kada vreme posta traje skoro 16 sati.
Post osoba koje imaju dijabetes, posebno u ovako dugom trajanju, može izazvati manje probleme. Ukoliko planirate da postite tokom meseca Ramazana razgovarajte sa svojim lekarom – endokrinologom, koji će vam dati uputstva kako da na najbolji način upravljate svojim dijabetesom i uspešno provedete post.
Ramazan i post
Ramazan je mesec baziran na lunarnom kalendaru čije trajanje varira između 29 i 30 dana. Osobe koje poste tokom meseca Ramazana odriču se hrane, pića, pušenja ili uzimanja lekova oralnim putem (tablete, kapsule, sirupi) u periodu od svitanja do zalaska sunca. Prema islamskom učenju, post nema nameru da optereti osobu koja ga praktikuje. Ramazanski post je četvrti od pet stubova islama ili islamskih šarta i predstavlja obaveznu dužnost (farz) za odrasle muslimane, osim onih koji pate od bolesti, putuju, ili su stariji, trudni, majke koje doje, imaju dijabetes ili prolaze kroz menstrualni ciklus.
Obolele osobe koje nisu fizički u mogućnosti da poste nisu dužne ispunjavati ovu obavezu, kako je rečeno i u Svetoj Knjizi muslimana – Kur`an: “Ko od vas u tom mesecu bude kod kuće, neka ga u postu provede, a ko se razboli ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti.” (El-Bekare, 185.)
Obolele osobe sa aspekta propisanog posta i odnosa prema njemu, mogu se podeliti u tri grupe:
1. Oni koji bi doveli svoj život u pitanje ako bi postili. Takvima nije dozvoljeno postiti i njima je obaveza da ne poste.
2. Oni koji osećaju veliku poteškoću kada poste, ali im to ne šteti. Takvima je dozvoljeno da ne poste jer potpadaju pod pojam ”obolelih osoba” – onog kojem je dozvoljeno da mrsi. Štaviše, njima je prioritetnije da mrse nego da poste, jer, na taj način koriste dozvoljene olakšice.
3. Osoba koja je obolela, ali ne bi osjećala nikakvu poteškoću ukoliko bi postila, niti bi joj post štetio. Po ispravnijem mišljenju, takvoj osobi obaveza je da posti, jer ostavljanjem posta ništa ne postiže. Kao primer možemo navesti onoga koji je slomio ruku i ne osjeća nikakve bolove od toga, osobu koja je prehlađena itd. Takva osoba obuhvaćena je rečju bolesnik, ali pošto nema bolova i post joj ne šteti, obaveza joj je da posti.
Šta se dešava u organizmu tokom posta?
Ramazanski post podrazumijeva uglavnom dva obroka dnevno (unutar 24 sata) i to prie svitanja i nakon zalaska sunca. Tokom perioda posta, u periodu od osam sati nakon poslednjeg obroka organizam počinje da iskorišćava energetske zalihe kako bi održao normalan nivo šećera (glukoze) u krvi. Ovo, inače, ne predstavlja problem kod zdravih osoba, ali ukoliko imate dijabetes i uzimate određenu terapiju poput oralnih antidijabetika ili insulina, pod povećanim ste rizikom za pojavu hipoglikemija kao i dehidracije.
Pored ovih stanja povećana je i mogućnost nastanka dijabetičke ketoacidoze kao ozbiljne metaboličke komplikacije. Rizik od znatnog povećanja nivoa šećera u krvi posebno se može javiti nakon obilnih obroka u vrijeme sehura (jutarnjeg obroka) i iftara (večernjeg obroka).
S druge strane, Ramazanski post donosi i brojne benefite poput prilike za poboljšanje životnih navika, ubrzan gubitak povećane telesne težine ili prestanka pušenja. Takođe, ovo je često prilika za poboljšanje odnosa sa lekarom kroz detaljniji i dublji razgovor kao i bolje planiranje termina za obroke.
Predramazanski medicinski pregled
Svi pacijenti koji imaju želju da poste tokom ramazana trebalo bi da se pripreme i urade predramazanski medicinski pregled. Idealno je uraditi pregled 1-2 mjeseca pre početka posta, a uključuje procenu opšteg stanja kao i laboratorijske testove nivoa šećera u krvi i lipida, kao i krvnog pritiska. Takođe, u ovom periodu potrebno je izvršiti potrebno prilagođavanje terapije i navika u ishrani.
Proveravajte nivo šećera u krvi i tokom trajanja posta
Od velike je važnosti da kontrolišete nivo šećera u krvi tokom posta odnosno u toku dana dok postite kako biste prevenirali eventualnu pojavu hipoglikemije. Uzrokovanje krvi i merenje šećera primenom glukometara i trakica vam neće pokvariti post.
Buđenje i jutarnji obrok (sehur)
Dugi vremenski period, od nekoliko sati bez obroka, povećava rizik za pojavu hipoglikemije. Mnogo je lakše stabilizovati nivo šećera u krvi tokom posta ukoliko jedete jutarnji obrok odnosno sehur pre izlaska sunca, nego da to uradite iza ponoći ili pre spavanja.
Koju vrstu hrane je preporučeno jesti za jutarnji obrok (sehur)
Poželjno je jesti srkobne ugljene hidrate koji se sporo razgrađuju, a sadrže ih namirnice poput integralnog hleba, žitarice na bazi zobi, basmati pirinač (pirinač dugog zrna) ili mahunarke (pasulj, grašak, boranija, sočivo) , voće i salate. Kao i inače, potrebno je jesti razumne količine bez prejedanja uz dosta vode.
Koju vrstu hrane je preporučeno jesti za večernji obrok (iftar)
Ne samo tokom Ramazana, već i tokom cele godine, važno je jesti u razumnim količinama. Konzumiranje previše pržene i hrane bogate mastima doprineće debljanju i povećanju nivoa šećera u krvi te otežati njenu kontrolu. Za iftar je preporučeno jesti srednje velike obroke. Ramazan je mesec samokontrole i discipline, pa i u ovom smislu. Poželjno je konsultovati se i sa lekarom ili nutricionistom, kako bi se precizirale namirnice koje su najprihvatljivije za vas.
Koju vrstu pića mogu piti?
Post može povećati rizik od dehidracije, pa se preporučuje piti dosta tečnosti bez šećera, pa je najbolji izbor voda u vreme sehura i iftara.
Mogu li praktikovati teravija-namaz?
Pored religijskog aspekta, teravija namaz predstavlja i dobru i poželjnu fizičku aktivnosti. Da bi se izbegle eventualne neželjene situacije, preporučuje se da se za vrijeme iftara unosi dosta hrane sa skrobnim ugljenim hidratima, pije dosta vode nakon iftara, a poželjno je sa sobom poneti na namaz i vodu i glukoznu terapiju u slučaju pojave neželjenih simptoma hipoglikemije.
Korisni saveti
– Uvek sa sobom nosite sve potrebno za regulaciju glukoze.
– Imajte sa sobom identifikacijski dokument iz kojeg se lako može vidjeti da ste osoba sa dijabetesom.
– Redovno kontrolišite nivo glukoze. Ovo vam neće pokvariti post.
– Kontrolišite nivo glukoze ukoliko se ne osjećate dobro tokom posta.
– Ukoliko je nivo glukoze visok ili nizak, potrebno je da se tretira.
– Ukoliko je nivo glukoze u krvi manji od 4,0 mmol/l odmah prekinite post i primenite terapiju za nizak nivo glukoze u krvi.
– Ukoliko je nivo glukoze u krvi ispod 4,0 mmol/l na početku posta a koristite insulin ili preparate sulfoniluree (ili bilo koju drugu terapiju koja može uzrokovati hipoglikemiju) ne započinjite post i tretirajte hipoglikemiju.
– Ukoliko je nivo glukoze u krvi veći od 16,7 mmol/l odmah prekinite post.
– Ukoliko postanete dehidrirani prekinite post odmah i popijte vodu.
– Ukoliko se počnete osećati loše, dezorjentisano, zbunjeno, kolabirate ili izgubite svest, prekinite post i popijte vodu ili neku drugu tečnost.
– Ne biste trebali prekidati terapiju insulinom, već biste trebali razgovarati sa lekarom u slučaju potrebe promene doze ili vremena davanja insulina.
– Ako se bilo šta od gore navedenog desi obavezno razgovarajte sa vašim lekarom pre nego ponovo odlučite da započnete post.
