Da zlo ne prevlada

0
2055

Piše: Edin Đerlek

Borba između dobra i zla traje od kada je čovek nastanio zemlju, i ona će uvek biti prisutna u razlicitim formama.

Čovek se u toku svog života, uz sve prateće individulane okolnosti, opredeljuje za dobro ili zlo i time postaje čovek ili nečovek.
Ta podela je uvek bila najispravnija, baš onako kako su naši stari govorili.

On može posrnuti, pogrešiti i to je imanentno ljudskoj prirodi, ali ono što ga čini čovekom je upravo ta unutrašnja borba uz konstantnu reviziju vlastitog ponašanja i ophođenja prema okolini, ljudima, i sebi do te mere da sva stvorenja od njegovog jezika i ruku budu spokojni i mirni.

Sve to uz imperativ naređivanja dobra i uklanjanje zla sa intencijom uspostavljanja reda i harmonije na zemlji i svakom parčetu nje.

Nedavna događanja u Sjenici i monstruozan pokušaj ubistva čoveka od strane nečoveka koji sa sedam metaka kobno ranjava Edina Hamidovića, uglednika ovog grada pred njegovom ženom, šestoro dece i mnogobrojnim građanima je manifestacija najvećeg zla koji se širi kao epidemija mnogo gora i opasnija od Covida i svih njegovih sojeva.

Sistemsko dopuštanje kriminala uz njegovu zaštitu na svim nivoima je omča koja se steže oko vrata ne samo Sandzaka već čitave zemlje.

Oni koji to prepoznaju i koji žele dobro ovoj zemlji, svom narodu i svim narodima koji žive u njoj, na sva zvona zvone kako bi probudili anesteziranu javnost koja utrnelim pogledom ravnodušno posmatra nered i haos koji se širi, kao da je to nešto sto je normalno i nešto sto se podrazumeva sve dok sami ne postanu žrtve takvog indolentnog i sebičnog stava i dok se zlo ne dogodi njima samima.

U isto vreme, “elite” uljuljkane u jasle komfora i sigurnosti, hendikepiranih čula za sve anomalije u društvu, punih stomaka i nakaradnih osmeha vode isprazne razgovore i bistre svetsku politiku na raznoraznim prijemima prepuštajući zemlju i svoju decu tminama neizvesne budućnosti u kojoj kriminalci kontrolišu sve.

Zauzimanje pasivne uloge i nojevsko zabijanje glave u pesak u ovim vremenima i sa ovim pošastima je samo prolongiranje patnje i presuda sebi, svojoj prodici i čovecanstvu.

A zlu trebaju saveznici, oni koji ćute.
Kao i oni drugi, koji aktivno ucestvuju sa spinovima, poluinformacijama, relativizacijom kriminala i terora sa jasnom političkom konotacijom.

Svi koji se opredele za taj put su zauzeli stranu ,a to je strana zla, ma kako je racionalizovali u svojim glavama očajnički pokušavajući da umire svoju savest.

Oni pak drugi, odvažniji, su se ukrasili odlučnošću i hrabrošću koja oslobađa.
Zauzevši tako proaktivnu ulogu u promicanju dobra.

A divan li je to osećaj!

I kada iskorače sa takvim stavom i osvrnu se oko sebe, vide da nisu sami.
Vide da uz sebe imaju ljudske gromade koje zajedno sa njima, rame uz rame, neustrašivo staju u odbranu dostojanstva i časti svakog čoveka i svih onih univerzalnih vrednosti kako zlo ne bi prevladalo.

Blago li se takvima!


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.