Crna Gora – Za nenošenje maski i kršenje distance kazne do 20.000 eura

1

Vlada Crne Gore je juče predložila usvajanje izmjena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kojima su za nepridržavanje mjera fizičke distance između dva lica i nenošenje maski predviđene novčane kazne u rasponu od 100 do 20.000 eura.

“Za prekršaj iz stava 1 alineja 4 ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 100 eura do 2.000 eura. Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 eura do 20.000 eura kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne obezbijedi poštovanje obaveznog pridržavanja propisane mjere fizičke udaljenosti između lica tokom boravka i ne obezbijedi ličnu zaštitnu opremu maske zaposlenima u objektima koji pružaju trgovinske usluge, ugostiteljske usluge, frizerskim salonima, kozmetičkim salonima”, predviđeno je predloženim izmjenama zakona.

Nakon ublažavanja mjera, juče su počeli da rade taksisti, frizerski i kozmetički saloni, kladionice, prodavnice roba široke potrošnje, fitnes centri, auto-škole, servisi…

Izvor: Dan


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

1 komentar

  1. Juče sam u Rumi, prvi put nakon vanrednog stanja, sreo Milana …ara. On je po godinama negde vršnjak moga oca, znači da je zašao u drugu polovinu sedme decenije života, čovek sitan, malen, ali neobično živahan; ispod visokog čela dva crna oka gledaju nekako pronicljivo i pomalo nepovjerljivo, nos mu je prilično povelik, pod nosom mali brčići. Milan …ar svojim likom mene pomalo podseća na inspektora Kluzoa, i to ne od juče. Jer ja ovog čoveka znam još od pre. Jer, u “Oluji” 1995. godine, i on je izbjegao sa Korduna (gore ga nisam poznavao) i došao u Rumu, gde sam sa mojima i ja provodio izbjegličke dane. Da li ga je moj tata poznavao pre pada Krajine, to ne znam; ako nije u Rumi su se tokom izbjeglištva svakako dobro upoznali. I još tada, 1995. godine, ja i moje sestre, vidjevši ovog čoveka, zaključismo da on podsjeća na inspektora Kluzoa, i tako smo ga među sobom i nazivali. U to vreme, nakon “Oluje” i dolaska u Rumu, on beše čovek u ranim četrdesetim, neoženjen, a u Rumi se bio privremeno smestio kod neke Anke M., starije žene, kolonistkinje od posle Drugog svetskog rata, koja je bila rodom iz njegovog sela na Kordunu (ili iz nekog obližnjeg sela) i koja mu beše nekakva rodbina, kuma ili šta li već. I premda su ga tada, što u šali a što u zbilji, ženili sa izvesnom Z.K., takođe izbjeglom sa Korduna u Rumu (ona beše rastavljena od muža), koja je imala ćerku otprilike moju vršnjakinju, Milan …ar ostao je neoženjen. On se iz Rume negde 1997. ili 1998. vratio u svoje rodno selo na Kordunu i živeo je u starom kraju do pre nekoliko godina, a onda je ponovo došao u Srbiju, u Rumu, kupio stan u jednoj novosagrađenoj zgradi i sada živi tu, odlazeći s vremena na vreme u rodni kraj. Milan …ar, iako deluje nepovjerljivo i pronicljivo, svejedno voli da priča kao mlinsko čeketalo, a uz to je veoma radoznao i ljubopitljiv – osobina koja se meni inače ne sviđa, naročito kod muškaraca – i hteo bi da o svakome sazna sve. (Doduše, on i poznaje dve trećine Korduna a i šire; koga ne poznaje lično zna ga po čuvenju.) I posjeduje još jednu karakterističnu osobinu: da skoro sve u Hrvatskoj pretpostavlja Srbiji – veća lična kultura, bolji ljudi, bolje životne navike. Pa ipak, opet je, eto, iz te iste, po njemu u svemu bolje Hrvatske, došao da živi u Srbiji – mislim na njegov drugi dolazak, dobrovoljni, pre par godina; “Oluja” beše već nešto drugo. Naravno, ja ovo njemu ne bih nikad rekao uživo na prvom mestu iz poštovanja prema čoveku koji mi po godinama može biti otac, a kao drugo, i sam ponekad, upoređujući Hrvatsku i Srbiju po nekim pitanjima, dođem u situaciju da mi se ova prva učini sređenijom državom – mada u njoj ne bih pristao nikad da živim. Dakle, pošto sam malo detaljnije opisao lik Milana …ara, vraćam se na početak priče. Juče, dakle, boraveći ja u Rumi, sretnemo se posle duže vremena i posle pozdrava i njegovog pitanja za moju celokupnu porodicu i rodbinu kako su, jesu li zdravi, kako podnose ovo vreme epidemije i sl., na moje pitanje njemu “Kako ste vi?” Milan …ar mi odgovori, malo se nasmejavši i otkrivši svoje retke zube: “Ja konda sam iziša’ iz Lepoglave, tako mi se čini.” Naravno, on je ovde mislio na strogi karantin kome je bio izložen, kao čovek stariji od 65 godina, a uz to još u zgradi, na spratu, čovek koji je rođen među brdima i dolinama u slobodnoj prirodi. Nasmejah se i ja, ne toliko ovakovom odgovoru, nego načinu kojim je izgovoren – Milan …ar govori polagano, a glas mu je nekako unjkav, kao kakav sveštenik, i kad ne bih gledao i znao njegov lik, pomislio bih po boji glasa da je preda mnom kakvo svešteno lice sa bradom a ne “Kluzo” …ar sa svojim malim brčićima. I odmah zatim nadovezao se sa pričom o opravdanosti ili, po njegovom mišljenju, neopravdanosti mjera koje su bile preduzete (“zatvaranje ljudi”). Ja nisam želeo da dam neko određenije mišljenje o svemu tome i samo sam “hmkao” na njegovu priču i klimkao glavom. Ja ni sada ne želim da nešto konkretnije o svemu tome kažem jer epidemija – takva kakva je – je još uvek u toku, dosta toga je nepoznato u vezi svega toga, o svemu kola stotine priča, svaka država se iz ovog ili onog razloga na ovaj ili onaj način ponašala i još uvek ponaša tokom borbe protiv pandemije a šta je bilo ispravno pokazaće vreme. Ni moji roditelji mesec i po dana nisu skoro nikud mrdnuli iz svoga doma, a za to vreme menjalo se nekoliko puta i moje mišljenje o takovim merama, rigoroznim svakako, a, ponavljam, vreme će pokazati opravdanost i delotvornost svega toga. Jer sa koronom još nismo završili. Sa karantinom (“Lepoglavom” kako reče Milan) valjda jesmo. Mada i dalje važe ona određena pravila i restrikcije kojih se malo ko – da ne kažem skoro niko – ne pridržava (ovde računam i sebe.) I još je Milan pričao o “Ostani kod kuće” i sl.

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.