Kada dođe proleće i sneg počne da se topi, vodostaji reka postaju veći a samim tim i verovatnoća da u određenim delovima dođe do poplava.
Međutim, malo ko se nadao poplavama u januaru. A posebno se poplavama nisu nadali stanovnici Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji su bili najžešće pogođeni ovogodišnjim poplavama koje su zahvatile našu zemlju. Jedan od njih je i Beli Kašović koji je skočio u nabujalu reku da spasi komšiju.
Pored materijalne štetete koja je naknadiva, građani Novog Pazara, odnosno meštani naselja Ćeramidžinica imali su i nenaknadivu štetu, poplave su odnela živote dvojice njihovih komšija, a mogle su sa sobom da odnesu još jedan život odnosno dva, da nije bilo Belog Kašovića, koji je žrtvovao svoj život kako bi spasio svog komšiju koji je uskočio u reku kako bi pokušao da spasi svog oca i komšiju koji su stradali u vodenoj stihiji.
Danas posle skoro pola godine, Belom još uvek drhti glas kada priča o tom kobnom danu.
„Bio je to jedan od najtežih dana u mom životu“, započinje svoju priču za naš portal Kašović.
„Kiša je padala danima pre, reka je narasla, svi smo strahovali da se reka ne izlije u naša dvorišta i kuće“, priča nam Beli i kaže da je izašao na ulicu da proveri kako je stanje sa rekom i da je odjednom video komšiju Elvisa kako se davi u nabijaloj reci.
„Elvis je skočio u reku za svog oca i komšiju, njih je reka već uveliko odnela i nisam imao šanse da njima pomognem. Šokirao sam se kad sam ga ugledao, nije bilo druge opcije osim da mu pomognem. Zaboravio sam bio na sebe, na živote moje dece i svih, samo mi je on bio u glavi“, prepričava taj događaj Beli Kašović i nastavlja:
„Gledao sam gde najlakše da probam da ga spasem, na svu sreću reka ga je gurnula bliže obali, ja sam se malo spustio na „korito“ uhvatio se za granu i pružio mu ruku, voda je polako počela da me vuče, ali nisam hteo da ga ispustim iz ruke po cenu da se i ja udavim, tako sam uz pomoć Boga uspeo da ga spasim. Sa mnom su tu bili još dvojica inspektora novopazarske policije oni su takođe pomogli da ga spasimo. Bio sam spreman da izgubim svoj život, samo da bi njemu pomogao“, kaže ovaj heroj.
Beli Kašović kaže da mu je izuzetno drago što je Elvis i danas njegov komšija ali da ne može da prežali što Elvisov otac i još jedan komšija više nisu sa njima.
Pre nekoliko dana, povodom obeležavanja 562. rođendana Grada Novog Pazara, na svečanoj akademiji Grada, Belom Kašoviću je uručena plaketa za humanost, što je ponovo probudilo osećanja u Kašoviću i podsetilo na događaj iz januara ove godine.
„Pozvan sam da prisustvujem svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana Grada. Nisu mi rekli ništa, samo sam dobio pozivinicu. Mislio sam da me zovu kao višegodišnjeg sportistu, ali ne. Oni su mi uručili plaketu grada, pored brojnih priznanja, ovo priznanje i ukazivanje časti nisam očekivao“, kaže Beli i dodaje da mu još veću čast ukazuje činjenica da se on našao među doktorima, magistrima, novinarima kojima su uručena priznanja od strane gradonačelnika Nihada Biševca i ministra turizma Huseina Memića.
Beli je nastavio kako kaže da živi normalnim životom, sebe ne smatra herojom, uradio bi to gde god da se našao, a kamoli u njegovom komšiluku i još kaže da, ako bi se ne daj Bože situacija ponovila, opet bi sve isto uradio.
