Armin Sinančević: Čudo iz Brodareva

0
495

Nezamislivo je to i u 20. veku, a 21. je skroz neverovatno da bilo ko počne da se bavi sportom tek kad postane punoletan, a onda u toj disciplini dospe u evropsku i svetsku elitu. Granica početka treniranja pomerena je na rane osnovnoškolske dane, i skoro da tu nema razlike između pojedinačnih i ekipnih sportova.

Armin je pomalo pokušavao u bokserskom ringu, a onda je atletski trener kluba Polet u Prijepolju Savo Pušica u njemu prepoznao veliki talenat za bacanje kugle. Ogromnu bazičnu snagu kojoj je samo veliki rad mogao da da upotrebnu vrednost u sportu u kome celo „neto“ takmičenje traje manje od jednog minuta.

Kod momka koji je imao 18 godina i koji je propustio sve mlađe kategorije i prve atletske korake napravio u poslednjim godinama juniorskog staža.

I odmah je bio pred ogromnim izazovom, telo koje se prilagođavalo drugoj vrsti napora nije izdržalo, usledila je godina i po vezanih povreda i bilo je pitanje koliko se u toj situaciji može verovati u sebe. Sinančević je to uz podršku Pušice uspeo i prvu svoju „seniorsku“ kuglu 2016. bacio 18,49 metara.

Samo pet godina kasnije srušio je rekord svog sadašnjeg trenera Dragana Perića, koji ga je držao 23 godine. On je davne 1998. godine bacio kuglu 21,77 metara, a Sinančević je lane u Baru hitnuo 21,88 metara i poboljšao svoj prethodni najbolji rezultat za čak 63 centimetra. Takođe 2021. isto toliko je bacio i na mitingu u Dohi, bio sedmi na Igrama u Tokiju, šesti na EP u dvorani i treći na finalu Dijamantske lige.

Ove godine je bio prvak Balkana, pobednik Mediteranskih igara i konačno – osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Minhenu, i sa 26 godina najavio još blistaviju karijeru, jer su u njegovom sportu najbolji rezultati i zrelost upravo proporcionalni i zenit biva oko 30-e. S obzirom na radne navike i ambicije, uz dobro zdravlje, od Armina se najviši dometi tek očekuju.

Rođen 14. avgusta 1996. u Prijepolju, a inače iz obližnjeg Brodareva, i u matičnom Poletu, a i sada u Crvenoj zvezdi, pokazivao je i pokazuje visoki profesionalizam.

„Moj jedan radni dan je ispunjen samo sportom, jer sam maksimalno posvećen radu na sebi da bi se mogao boriti sa najboljima na svetu, što je u mojoj disciplini jedna od najtežih stvari. Zahtevno je toliko da drugi život osim sporta skoro da nemate.

Moje ambicije su velike i ja želim biti najbolji na svetu, zato je i posvećenost maksimalna“, rekao je u jednom od retkih intervjua, a u nekom drugom natuknuo da mu je sportski idol Novak Đoković, po rezultatima naravno, ali još više po asketizmu i istrajnosti.

Momku visokom 192 santimetra posle preksinoćnog evropskog srebra u Minhenu preostaje da istraje na svojoj izjavi.

„Osećam da zlatna vremena tek dolaze“, nagovestio je.

(Danas)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.