Mlada Novopazarka Azra Arifović više ne pije nikakve lekove, na lekarske kontrole ide na pola godine, zdrava je i srećna. To smo saznali pri nedavnom susretu u centru Novog Pazara, gde nas je dočekala hrabra Azra, prelepa, nasmejana i posle svega što je preživela, puna optimizma, planova i nadanja.
– Nije bilo lako pobediti teški oblik leukemije. Samo moja duša zna kakva je to borba bila. Hvala bogu bolest je potpuno nestala, a da konačno i definitivno savladam strašnu leukemiju, od koje sam bolovala od 19. godine, mnogo su mi, možda i presudno, pomogli čitaoci “Vesti”, koji su mi godinama slali skupocene lekove, bodrili me i kad mi je najteže bilo, “terali” me da istrajem. U nekim trenucima, najradije bih sve ružno zaboravila. Ipak, poučena ranijim iskustvima, a i savetima lekara, moram biti oprezna. I mada su mi lekari rekli da više nema šansi da se bolest vrati i da sam potpuno izlečena, ipak pomalo strahujem. Ljudski je to, biće tako jedno vreme, a onda će, nadam se, krenuti normalan život bez straha – priča Azra.
Naglašava da su je u poslednje dve godine, otkako nismo pisali o njoj, jer nije bilo razloga da apelujemo za pomoć i nabavku lekova, zvali mnogi naši čitaoci i raspitivali se kako joj je zdravstveno stanje i kako živi u Novom Pazaru.
– Svima koji su mi pomagali, a dobrih ljudi bilo je iz Njujorka, Luksemburga, Londona, Berlina, Moskve i drugih svetskih gradova najsrdačnije se zahvaljujem. Život su mi spasili. Neki su u moje lečenje uložili i po 10.000 evra. Nikada im se ne mogu odužiti, ali, uverena sam, Bog sve vidi i zna, i nagradiće njihova dobra dela – dodaje ova mlada Novopazarka.
Podsetimo, Azra je odmah posle završetka srednje škole obolela od teškog oblika leukemije, prognoze lekara nisu bile nimalo ohrabrujuće. Tri puta (dvaput bezuspešno) presađivana joj je koštana srž koju joj je donirao brat Adem. Stotine dana i noći provela je po bolnicama u Novom Pazaru, Sarajevu i Beogradu.
Nekoliko puta bila na ivici života i smrti. Velika pomoć bile su joj majka Fikreta i baka Ajka sa kojom živi u Novom Pazaru. Nažalost, one nisu mogle da joj obezbede skupoceni lek “glivec” (jedna kutija košta 3.000 evra i potroši se za mesec dana), pa je bukvalno iz bolničke postelje, preko interneta morala da traži pomoć dobrih ljudi iz celog sveta. I odazvali su se, i više nego što je trebalo, posebno dobri ljudi poreklom sa prostora Srbije i BiH, ali i neki stranci.
– Tek kada čovek dođe u bezizlaznu situaciju i kada svaki novi dan zavisi od tablete “gliveca”, koji sprečava da se suzbijena bolest vrati, čovek shvati koliko je mali i nemoćan, ali i koliko po svetu ima velikih i dobrih ljudi spremnih da vam pomognu u nevolji – priča Azra i naglašava da će preostale zalihe “gliveca” poslati drugima koji su oboleli od opake bolesti, a nisu u mogućnosti da dođu do skupocenog leka.
Poruka svima, ne klonite duhom
Azra kaže da, ni kada su prognoze lekara bile najcrnje, ne treba klonuti duhom i predati se.
– Bilo je i kod mene teških trenutaka kada sam mislila da mi nema spasa i da je svaka borba uzaludna. A, onda bih rekla sebi: “Bori se Azra!” Uz božju pomoć, vrsne lekare iz Beograda, koje ovom prilikom srdačno pozdravljam, i dobre ljude iz celog sveta, “nema šta se ne može preživeti i pobediti”. Tako je i bilo – poručuje ova mlada Novopazarka.
Zaposlenje prioritet
Azra je šest meseci volontirala u novopazarskom Kulturnom centru, a potom nakratko (na određeno) radila i u JKP “Vodovod i kanalizacija”. Nije uspela da dobije stalni posao, ali se nada da će se ipak zaposliti i da će sama zarađivati za sebe, majku Fikretu, baku Ajku i porodicu koju namerava da zasnuje. Volela bi, kaže, da ode u Švedsku i tamo živi jedno vreme, posebno joj se sviđa ova zemlja u kojoj ima i rođake, a i mnogo prijatelja iz Novog Pazara i okoline. Nada se da će je neko pozvati i pomoći joj da u Švedskoj dobije neki posao.
(Vesti-online)
