Novi Pazar – Msc Aleksandar R. Ivanović, asistent na Departmanu za pravne nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, održao je predavanje, 26.12.2012. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, na temu: “Metode za edukaciju iz ljudskih prava, interkulturalnog razumevanja i mirnog rešavanja sukoba”.
Predavanje je imalo za cilj da se studenti najpre upoznaju sa prirodom konflikta, tj. sa procesom nastanka i razvoja jednog konflikta, kako bi zatim usvojili znanja o najefikasnijim metodama za upravljanje konfliktom, odnosno za mirno rešavanje konflikta.
Studenti su najpre upoznati sa pojmom, karakteristikama i klasifikacijom konflikata. Naime, gospodin Ivanović je studentima predočio etimološko i semantičko značenje pojma konflik, a zatim je ukazao na podelu konflikata na: nasilne i nenasilne, vidljive i nevidljive, na lične, odnosno svakodnevne, lokalne konflikte, konflikte između društvenih grupa, unutardržavne konflikte, konflitke između država (regionalne i globalne). Posebnu pažnju, posvetio je činjenici da konflikt ne treba, a priori, shvatiti kao nešto negativno, odnosno da konflikt ima i svoje pozitivne strane, naročito ako naučimo kako da se sa njim nosimo na miran i konstruktivan način.
Što se tiče procesa nastajanja i razvoja jednog konflikta, gospodin Ivanović je studente upoznao sa tzv. “spiralom konflikta”, koja obuhvata fazu nastanka konflikta, faze razvoja konflikta i eventualno fazu završetka konflikta. S tim u vezi istakao je, da se svaki konflikt uglavnom, odvija kroz sledeće moguće faze: fazu nesaglasnosti, fazu jednosmerne komunikacije i polarizacije, fazu razvijanja jakih emocija, fazu uključivanja elemenata koji nemaju veze sa problemom zbog koja se konflikt desio, fazu obustave dijaloga i u krajnjem slučaju fazu fizičke konfrontacije.
Nakon objašnjenja svake od navedenih stadijuma spirale konflikta gospodin Ivanović je ukazao da u svakoj kasnijoj fazi spirale konflikt je znatno teže rešiti, odnosno da u što ranijoj fazi se preduzmu mere sa ciljem rešenja konflikta to je mogućnost za njegovo konstruktivno rešenje veća. Takođe, je naglasio da su dva segmenta najveći krivci za razvijanje konflitka, a to su loša komunikacija i olako predavanje emocijama. “Stoga, da bismo konflikte rešavali na konstruktivniji način, važno je da
ovladamo veštinom dobre komunikacije i veštinom upravljanja svojim emocijama.
Većina ljudi ima drugačije iskustvo u savladavanju konflikata. Pregovaranjem i stvaranjem kompromisa, uzimanjem
i davanjem u relacijama s ljudima koji nas okružuju, a rešavanjem konflikta u ranoj fazi, izbegavamo najgore
moguće posljedice”, istakao je Ivanović.
“Kao što se i svaki konflikt razvija kroz određene faze, odnosno stadijume, tako i proces mirnog rešavanja konflikta ima svoje stadijume odnosno faze. Naime, iako se konflikti mogu razlikovati prema vrsti problema, svojstvu suprotstavljenih strana, broju suprotstavljenih subjekata i drugim elementima, svako upravljanje konfliktom mora proći kroz ove faze kako bi došlo do njegovog konstruktivnog rešavanja. Savladavanje konflikta se odvija kroz sledeće faze:
fazu priznnja da se nalazimo u konfliktu, fazu definisanja problema, fazu otvaranja dijaloga i pokazivanja poštovanja prema situaciji u kojoj se druga strana nalazi, fazu pronalaženja elemenata oko kojih se sa suprotnom stranom slažemo i fazu pronalaženja rešenja koje će poštovati obe strane”.
Drugi deo predavanja bio je posvećen konfliktima na međunarodnom nivou, odnosno konfliktima u međunarodnim odnosima. S tim u vezi gospodin Ivanović je najpre upoznao studente sa uzrocima konflikta u međunarodnim odnosima kao i sa mehanizmima za kontrolu sile u međunarodnim odnosima. Naime, studenti su imali prilike da se upoznaju sa dva konkretna tipa, odnosno sistema za kontrolu primene sile u međunarodnim odnosima, sa sistemom ravnoteže snaga i sistemom kolektivne bezbednosti.
Na kraju predavanja gospodin Ivanović je naročitu pažnju posvetio mehanizmima za mirno rešenje sukoba na međudržavnom nivou. S tim u vezi upoznao je studente sa osnovnim stanovištima institucionalno liberalističkih teroija međunarodnih odnosa, naročito sa shvatanjima neoliberalnih institucionalista, konkretnije Roberta Kiohejna (Robert Keohane) i Roberta Akselroda (Robert Acelrod) koji su odigrali ključnu ulogu u definisanju ove oblasti, ukazavši na sposobnost institucija kao što su UN da redifinišu ulogu države i deluju kao arbitri u državnim sporovima. Shvatanja neoliberalnih institucionalista, Ivanović je prikazao kroz, tzv. koncept “ponovljene zatvoreničke dileme”, ističući da bi, prema neoinstitucionalnim liberalistima, međunarodne institucije trebalo da utiču na države da čine kratkoročna žrtvovanja, koja su potrebna za rešenje tzv. “zatvoreničke dileme”, a radi ostvarenja dugoročne koristi, odnosno mirnog i konstruktivnog rešenja eventualnih sukoba i povećanja saradnje među državama.
(UNINP)
