1. Oktobar 2019

Siromašni građani i žrtve određenih krivičnih dela od danas imaju pravo na svog advokata, kojeg će za njih plaćati država, pošto je počela primena dugoočekivanog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Do danas 3.572 advokata iz cele Srbije (regionalnih advokatskih komora) prijavilo za pružanje ovog vida pravne pomoći na listu Advokatske komore Srbije (AKS), rečeno je Tanjugu u toj komori.

Prijava na listu nije oročena i uvek može biti ažurirana, poručuju iz AKS.

Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak.

U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata.

Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju kao “ranjive grupe”.

Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću…

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović za Tanjug opisao je kako će izgledati traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći za građane u praksi.

“Tražilac besplatne pravne pomoći ide u opštinu (jedinicu lokalne samouprave) i obraća se službeniku koji obrađuje zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima”, naveo je Backović.

Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispunjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.

Kada utvrde da tražilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, službenik će ga uputiti ili u jedinicu službu lokalne samouprave za pružanje besplatne pravne pomoći ili kod advokata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

“U uputu će pisati ime i adresa advokata, od kojeg će tražilac dobiti besplatnu pravnu pomoć koja ide na teret lokalne samouprave, odnosno države”, naveo je Backović.

Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravne pomoć je osam dana, a u hitnim slučajevima tri dana, što, kako je naveo pomoćnik ministra, ne znači da se zahtevi neće rešavati odmah.

Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.

Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravna pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije, ukazao je pomoćnik ministra.

Ako je u pitanju besplatna pravna podrška – za razliku od pomoći (koju pružaju samo advokati), službenik može građanina da uputi na razne nevladine organizacije, kod javnog beležnika, medijatora.

Da li građaninu treba pravna podrška ili pomoć određuje to – da li sporna situacija zahteva učešće suda, jer pred sudom postupaju samo advokati, koji su jedini ovlašćeni za pružanje besplatne pravne pomoći.

Ako je u pitanju samo davanje informacija, popunjavanje formulara ili pravni savet onda podršku može da pruži civilni sektor, javni beležnici, medijatori.

Predsednik Advokatske komore Beograd Jugoslav Tintor kaže da ovaj vid pravne pomoći jeste besplatan za građane, ali nije besplatna za advokate.

“Advokatima će se njihov rad plaćati po tarifi koju odredi država u konsultacijama sa advokaturom koje su još u toku”, ukazao je Tintor u izjavi za Tanjug.

Iako se još uvek ne zna koliko građana ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, niti koliko njih će podneti zahtev za ostvarivanje tog prava, Tintor je istakao da advokatura ima spremnu logistiku i dobar odziv advokata.

Napomenuo je da će se advokati za besplatnu pravnu pomoć birati uređenim sistemom kol centra Advokatske komore, poput onog koji godinu dana funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.

“Sistem kol centra će biti primenjen i u sistemu pružanja besplatne pravne pomoći, jer je to jedini način da se otkloni uzrok potencijalne korupcije, a ovaj predlog naišao je i na podršku ministarke pravde. Na ovaj način se vidi broj dodeljenih predmeta, kome su dodeljeni, šestomesečni i godišnji presek koji omogućava praćenje sistema i lociranje eventualnih problema”, naglasio je Tintor.

U Ministarstvu pravde koje će voditi Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške biti javno dostupan na njegovom sajtu, a pretraživanje će biti moguće prema grupi pružalaca.

Kada su u pitanju sredstva za plaćanje naknada, kažu da su za ovu godinu obezbeđena sredstva za početak primene zakona, jer se ne očekuje refundacija troškova.

Zakonom je definisano da troškove besplatne pravne pomoći finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto finansira se iz republičkog Budžeta, tako što se vrši refundacija sredstava jedinici lokalne samouprave po izvršenom postupku.

Za 2020. godinu, planirana su sredstva u skladu sa analizom izrađena tokom pisanja zakona, a Zakonom o budžetu za 2020. godinu biće preciziran iznos sredstava koja će biti namenjena za besplatnu pravnu pomoć.

Ministarstvo preduzelo sve mere za besplatnu pravnu pomoć

Ministarstvo pravde preduzelo je sve mere i donelo neophodne podzakonske akte kako bi uspešno počela implementacija zakona koji od danas građanima garantuje besplatnu pravnu pomoć, izjavila je ministarka Nela Kuburović.

Građani koji su se zbog siromaštva ili drugih teških životnih situacija teško odlučivali da pravdu potraže pred sudom, od danas mogu da računaju na besplatnu pravnu pomoć, a Kuburović kaže za RTS da je izvršen upis u registar lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć.

“Kada je reč o lokalnoj samoupravama, više od 300 pravnika koji ispunjavaju uslove prošlo je obuku i dobili su dozvole od Ministarstva pravde”, rekla je Kuburović.

U nekim lokalnim samoupravama kažu da nemaju konkretna uputstva ministarstava iz kojih redova da biraju ljude koji će raditi taj posao.

Ministarka Kuburović ističe da je taj zakon potpuna novina u našem pravnom sistemu i da će se koordinisano raditi na otklanjanju nedoumica.

“Opštine su i do sada, prema Ustavu, bile pružaoci besplatne pravne pomoći. Novina je da moraju imati specijalizovana lica koja mogu da obrađuju zahteve i donose rešenja da li neko ispunjava uslove u skladu sa zakonom ili ne”, objašnjava ministarka.

Objašnjava, takođe, da građani sa zahtevom odlaze u lokalnu samoupravu i podnose odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuju pripadnost grupi koja ima pravo na besplatnu pomoć.

“U roku od osam dana lokalna samouprava treba da obradi zahtev i utvrdi da li lice ispunjava uslove ili ne. Ako ispunjava, donosi se posebno rešenje i lice se upućuje kod konkretnog advokata koji pruža pravnu pomoć”, rekla je ona.

Advokatska komora Srbije je Ministarstvu dostavila listu od 3.000 advokata koji se upisuju u registar koji će biti javno dostupan na sajtu ministarstva.

“Građani nisu ti koji određuju advokata, već zaposleni u lokalnoj samoupravi kontaktiraju Advokatsku komoru Srbije koja će ravnomerno rasporediti slučajeve određenim advokatima sa liste”, rekla je Kuburović.

Kaže da advokati neće raditi besplatno.

Usluga je besplatna za građane, ali će biti plaćena iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava.

Počinje primena dugo očekivanog zakona koji reguliše oblast besplatne ravne pomoći, a treba da omogući jednak pristup pravdi svima, bez obzira na materijalno stanje.

Već ovoga prepodneva, na vrata lokalnih samouprava širom Srbije mogu da zakucaju i zatraže besplatnu pravnu pomoć ljudi na rubu egzistencije, korisnici socijalne pomoći i oni koji bi plaćanjem skupih sudskih troškova to postali.

Treću kategoriju građana koji imaju pravo na besplatnog advokata ili savet su ranjive grupe, žrtve nasilja, azilanti, žrtve trgovine ljudima, osobe koje nisu radno sposobne, izbeglice, svi oni će moći da traže da ih u opštini sasluša službenik.

Oko 4.000 advokata prijavilo se za besplatnu pravnu pomoć, a u Beogradu njih oko 900.

U Advokatskim komorama kažu da će se advokati birati uredenim sistemom kol centra, poput onog koji funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.

U pripremu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Srbija je ušla pre 15 godina.

To je jedan od najvažnijih propisa u pregovorima sa Evropskom unijom o poglavlju 23. Srbija poslednja u Evropi počinje sa njegovom primenom.

Primenom ovog zakona konačno bi bilo omogućeno da socijalno ugroženi gradani, kojih u Srbiji ima 500.000, u potpunosti ostvare svoja prava.

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles