Priboj – Toplana na biomasu zvanično je puštena u rad i na taj način grejaće se osnovne škole “Vuk Кaradžić” i “Desanka Maksimović”, Mašinsko-elektrotehnička školu i Gimnazija, kao i Dečiji dispanzer.
“Naši đaci su do sad zimski deo školske godine provodili u jaknama. Da ste videli tu sliku, sigurno bi vam bilo još jasnije koliko je ovaj dan važan za našu decu i omladinu. Još pre šest godina smo ukazali na ovaj problem, kad je inspekcija zabranila upotrebu starih FAP-ih kotlova koji su bili korišteni za grejanje u Osnovnoj školi u Starom Priboju. Nakon toga dobili smo podršku Vlade RS i Regionalne razvojne koje su nam pomogle da rešimo ovaj problem”, izjavio je predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Toplana na biomasu sa sobom nosi brojne benefite, pre svega bolje i kvalitetnije grejanje, dopronisi zaštiti životne sredine, ali i uštedi.
“Najmanja ušteda koja se dobija prostom računicom jeste 500 hiljada evra, za nas kao siromašnu opštinu važno je da pazimo na svaki dinar”, istakao je Rvović.
Nova toplana na drvnu sečku kapaciteta 1,8 MW, finansirana je iz fondova Vlade Republike Srbije, posredstvom Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije. Vrednost ove investicije je 126 miliona dinara. Tehničku podršku projektu pružila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
„Ovo je korak napred ka potpunom iskorenjivanju fosilnih goriva. Takođe, sečka koja se koristi je domaće proizvodnje i obezbeđuju ga dobavljači iz okoline, tako da će stavljanje u pogon nove kotlarnice uticati i na ekonomski razvoj u lokalnoj sredini i otvaranje novih radnih mesta”, rekao je zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić dodajući da se nada da će ovaj primer slediti i druge opštine.
U narednoj fazi prelaska na grejanje biomasom u Priboju, potpisan je ugovor i raspisan tender za izgradnju gradske toplane od 8 MW.
„Nadamo se da će se sa izgradnjom novog postrojenja krenuti na proleće, kada će se krenuti i sa kompletnom rekonstrukcijom toplovoda. Takođe u Pribojskoj banji je instaliran kotao na pelet, a planirana je i rekonstrukcija Doma zdravlja i bolnice gde se trenutno koristi mazut i gde planiramo izgradnju toplane od 1,5 MW koja će koristiti drvnu sečku. Ove projekte planiramo da pripremimo u toku ove i naredne godine”, kazao je Vasilić.
Rukovodilac programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje sprovodi GIZ, Milica Vukadinović rekla je da je sličan projekta pre dve godine, sa četiri kotlarnice i šest škola, urađen sa kolegama u Pirotu, koji je od ideje do realizacije trajao tri godine i gde su naučili mnoge lekcije koje su danas primenjene u Priboju.
„Nemačka organizacija za saradnju je pomogla da se napravi taj inicijalni tehnički koncept a kasnije su kolege iz Priboja to preuzele same. Mi smo naučili da bez dobrog projektnog tima, kontinuiteta na lokalu i političke stabilnosti nema uspeha, jer ako se nešto od faktora menja, kompleksni projekti teško dolaze do kraja”, zaključila je Milica Vukadinović.
