Tutin – Veliki mrki medved Uspavanko potpuno se privikao na dom koji je dobio krajem oktobra prošle godine: kanjon Ibra i predio Mojstirsko-draških planina. Pravi je divlji medved, osvaja prijedele i odlično se prilagodio životu u tamošnjim šumama, kaže za „Politiku” docent Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta u Beogradu i član nacionalnog Tima za medvede.
Priča o Uspavanku počela je u martu 2014. kada je kao meče od jedva mjesec dana sa dvije sestrice pronađen u okolini Tutina. Mečku, njihovu majku ubili su krivolovci, a bez pomoći ljudi mečići nisu imali šansu da prežive. Hranjeni su na flašicu u krilima volontera i čuvara palićkog ZOO vrta koji su požrtvovano brinuli o njima dok su se nadležni trkali sa vremenom da im obezbede privremeni smeštaj u rumunskom prihvatilištu za mladunčad mrkog medveda. A vreme je bilo presudno jer se strahovalo da će se mečići navići na ljude. To bi značilo da više nikad ne bi mogli da budu pušteni u divljinu, jer bi pretila opasnost da ulazEu sela u potrazi za hranom.
U maju 2014. mečići su prebačeni u rumunski rezervat gde je Uspavanko bio sve do kraja oktobra prošle godine. A onda je vraćen kući – u Mojstirsko-draške planine. Stručnjaci koji ga prate uz pomoć satelitskog odašiljača verovali su da će se prilagoditi životu u divljini, ali zebnja je ipak postojala.
– Odlično se aklimatizovao, oformio je svoju teritoriju. Ekipa u rumunskom rezervatu za mečiće odradila je sjajan posao: ne prilazi naseljenim mestima i kloni se ljudi, što nam je i bio cilj – kaže Ćirović.
Povratkom Uspavanka u kraj iz kojeg je potekao povećana je populacija mrkih medveda u Srbiji kojih sada ima između 70 i 80. Ova vrsta divlje životinje strogo je zaštićena zakonom od 2002. godine. Zahvaljujući tome, ali i efikasnijim merama protiv krivolova koji je ranijih decenija bio veoma čest, povećan je broj mrkih medveda kod nas, kaže Milan Paunović, savetnik u Prirodnjačkom muzeju i član nacionalnog Tima za medvede.
Tara je centar očuvanja medveda i u ovdašnjem nacionalnom parku najviše se prati njihovo kretanje. Trenutno stručnjaci uz pomoć satelitskih odašiljača prate najmanje osam medveda, a zahvaljujući ovakvoj vrsti kontrole saznaju mnogo toga o načinu života ovih gorostasa, koje razdaljine prelaze, gde nalaze brloge, čime se hrane…
– Istražujemo migracije medveda u čitavom regionu i primetili smo da njihova brojnost raste ne samo kod nas već i u okolnim državama. Danas ih u većem broju u našoj zemlji ima na Staroj Planini – navodi Paunović.
Odnedavno stručnjaci za medvede mnogo brže mogu da priteknu u pomoć ovim divljim životinjama uhvaćenim u ilegalne zamke.
– Uz pomoć posebnih dojavljivača koji signaliziraju kad se medved uhvati u klopku stižu nam SMS poruke i već za 40 minuta timovi su spremni da pomognu ugroženoj životinji – ističe Milan Paunović.
Iako daleko manje nego ranije, krivolov i dalje postoji u našim krajevima. Dokaz za to je mečka nedavno uhvaćena u zamku na granici između Srbije i Bosne i Hercegovine, koja je na sreću spasena. Inače, krivolovci odgovorni za ubistvo mečke koja je za sobom početkom 2013. ostavila Uspavanka i još dva mečeta nesposobna za život, do danas nisu pronađeni.
Uspavankova sestra i dalje u rumunskom prihvatilištu
Naši i rumunski stručnjaci procenili su u oktobru prošle godine da Uspavanko, koji je tada imao 19 meseci i 70 kilograma, može da se vrati u rodni kraj. Na žalost, jedna od njegovih sestara u međuvremenu je stradala u rumunskom prihvatilištu, pretpostavlja se da ju je ubio drugi medved, dok je kod druge nastao problem oko utvrđivanja identiteta.
– Sva tri mečeta su čipovana prije nego što su poslata u rumunski rezervat, ali prilikom pregleda nismo mogli da nađemo mikročip kod ženke za koju su rumunski stručnjaci vjerovali da je naša. Htjeli smo ovog proleća da uradimo DNK analize jer smo sačuvali biološke tragove mečića, ali nismo uspeli – kaže Duško Ćirović.
(Politika)
