Suzavcem na bebe – Najpotresniji dokaz užasa na Horgošu

18
13

Srbija – Suzavcem i batinama na starce, žene, djecu – tako je mađarska policija na prijelazima Horgoš i Horgoš 2 dočekala izbjeglice iz Sirije nakon što im je bodljikavom žicom zatvorila put. U slikama raskrvavljenih ljudi i uplakanih mališana izdvojio se jedan prizor koji na najpotresniji način svjedoči o užasu koji se ovih dana dešava na granici Srbije i Mađarske.

“Jučer je ovo malo biće od jednog mjeseca također bilo poprskano suzavcem od strane mađarske policije!!!! Naši ljekari su mu pružili pomoć…i danas smo tamo! Nadamo se mirnijem danu”, piše na Fejsbuk stranici “Sačuvajmo bebe”, uz sliku napadnutog mališana.

Ovo je, nažalost, samo jedan u nizu slučajeva brutalnosti mađarske policije prema onima koji to ama baš ničim nisu zaslužili. Kao da ova djeca, odrasla u krvi i jaucima, nisu dovoljno grozota vidjela u životu.

Inače, na graničnom prijelazu Horgoš 2 izbjeglice sa Bliskog istoka danas mirno protestuju nezadovoljni ponašanjem mađarskih vlasti, uzvikuju “Hvala, Srbijo” i nose transparente na kojima se, između ostalog, pitaju šta se desilo sa ljudskim pravima.

 

(blic)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

18 KOMENTARI

  1. Morgen@ ne znam cemu I zasto bih likovao. Komentar na ovo sam pisao kada sam pogledao I popizdeo na video klip kada starac gura ispred sebe dete na hrvatske pandure. Ako si to gledao I ako je to za tebe normalno- u pravu si, bas kenjam.

  2. Interesantno razmisljanje na ovu temu u “politici”:

    Зашто су Србији потребне арапске избеглице

    Ако за двадесетак година ТВ дневник буде водила шармантна Српкиња сиријског порекла, биће у њему истинитих добрих вести. Сада, она је истраумирано дете које спава у неком београдском парку

    Држава Србија може имати две стратегије према имигрантима – затварање или отварање. Затварање намеће „опсадни менталитет“, културу страха и политику гушења различитости. Друштва која гуше маштовитост и слободу људског израза труну, јер силом намећу стара решења за нове проблеме. Међутим, друштва без јаких уједињујућих осећања ризикују да их проблеми парализују и поделе.

    Имигранти јачају национални идентитет домаћина. То сам видео у Америци. Имигранту се мора објаснити где је, у земљи „Гуче“ или „Егзита“? Пред имигрантима ће Срби боље схватити да је Србија обоје, да су неке наше поделе смешне и неодрживе пред светским шаренилом. Тада ће српство препознати велики простор за све своје различитости. У различитостима се стварају решења и нове идеје, не у затвореним друштвима попут Северне Кореје. Али, Србија није ни на путу нађена. Она је дело универзалне људске тежње појединаца и народа ка слободи. Она је створена јер нисмо могли да нађемо слободу у оквиру других држава, а нисмо могли да се из ње одселимо. Тако је и данас. Највећа лична слобода и опстанак Србије узајамно су условљени. Борба за једно захтева борбу и за друго. То важи за све – староседеоце и досељенике.

    Танко је српство које сумња да ТВ дневник може водити поносна Српкиња сиријског порекла. Да су тако размишљали творци модерног (предјугословенског) српства, не би њихов устав (1835) наредио: „какороб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним…“ Нити би Његош певао: „српствуј дјелом, вјеруј што вјерујеш…“ Контроверзни владика Николај не би задивљено бележио: „док су се сами Европљани туђили… својих поданика, црнаца и жутокожаца… дотле су наши војници с њима друговали… на својим славама… разговарајући с њима прстима и рукама…“ Не би као поносни Срби радили и гинули Словенци Рибникари, Италијани Дерокови, Немци Вајферти, Јевреји Сондермајери и Албале, муслимани Балте и Хасанбеговићи…

    Србија има проблем са угледом због ратова деведесетих. Најдубљи је интерес да тренутни добар однос Срба према избеглицама, који је приметила страна штампа, постане званична државна политика и нови национални имиџ. Не прича за један дан. У случају потребе за ограниченом интервенцијом ради заштите косовских Срба, нови имиџ би отежао сваку антисрпску пропаганду. Такође, државна политика интеграције одређеног броја избеглица потакнула би мобилизацију наше дијаспоре на Западу. То би лако могло водити институционализацији одрживог просрпског лобирања које нам је преко потребно.

    Неко ће се запитати: има ли смисла да примамо избеглице док „најбољи беже“? Управо зато. Не тера глад колико безнађе. Избеглице доносе нова знања и искуства. Надају сe миру, реду и раду. Кукање је луксуз. Останак арапских избеглица притиснуо би владе и грађане ЕУ, САД и арапских земаља да помогну Србији, ради поправљања њиховог угледа. Сваки динар помоћи ствара потражњу, подстиче српску економију. Продавци око аутобуских станица то знају. Имигранти такође нарушавају наш неред. Њима се ништа не „подразумева“, па зато морамо да правимо јасна и јавна правила, што јача правну државу. Ако овде наду виде Арапи, видећемо је и ми, и дијаспора и страни инвеститори. Нада покреће економију – не обратно. Нада је стварала модерну Србију, јатаганом, књигом и динаром.

    Седам и по милиона грађана Србије лако би „упили“ бар 15.000 избеглица (500:1) које већином журе на Запад. Градови, не села, дају прилике за упознавање, посао, интеграцију. Поједини Срби би добровољно понудили прихват, помогнути споља и од Србије. Деца кроз школу брзо уче језик и стичу пријатеље. Спорт и служење војске су доказани извори уједињавајућег поноса, грађанских врлина, равноправности и поверења. За разлику од Запада, међусобна помоћ, непосредност и шаљивост су одлике српског комшилука и вредан „упијач“ имиграната.

    Уколико се кукавички затворимо и спречимо српство да „упија“ и задржава разне различитости, бићемо слаби и крхки пред долазећим светским немирима. Уместо да стварамо најбоље Србе са свих страна, одливаће се ка Западу као до сада. Србија у 21. веку мора бити земља личне слободе, различитости и страсне оданости слободарским идеалима. У противном, неће ни задржати, а камоли привући, маштовите људе нових идеја и решења. Ако за двадесетак година ТВ дневник буде водила шармантна Српкиња сиријског порекла, биће у њему истинитих добрих вести. Сада, она је истраумирано дете које спава у неком београдском парку.

    Докторанд на универзитету Нортистерн у Бостону

    Младен Мрдаљ
    објављено: 18.09.2015.

  3. Svako moze kontrolisati svoje ponasanje, Srbija I njeni gradjani su uradili sto mogu da pomognu, a za ostale to je za nji … Neverujem da bilo ko zeli da bude dobrovoljna izbeglice svako bi radije svojoj kuci.. ????????????????????

  4. Bio je direktan prenos na RT i nije tako bilo bez obzira na saosecanje prema Sirijcma…tekst je prolicno tendeciozan a gledao sam svojim ocima sta se desava

  5. Madjari ovo, madjari ono… A sta je sa roditeljima ove deci I njihovom ambicijom da se skrase sto bolje a ne u istocnoj evropi I na balkanu. Ja svoje dete nikada ne bih zrtvovao za tako nesto. I moji preci kada su u velikoj seobi bezali od turaka iz severne makedonije nisu birali gde ce se nastaniti, bilo je bitno celjad sacuvati. Ovim roditeljima je valjda nesto drugo bitno, a celjad su tu da posluze svrsi.

    • Mile ,
      Predpostavi da je kod njih stvarno strasna situacija .
      Svi smo mi bezali od Turskog zuluma , zato jedini shvatamo ove ljude .
      A , oni imaju informaciju ,gde im je cilj.
      I oni beze od Turske invazije uz podrsku NATO-a

      • Porucnik@ Cim je rat strasnija situacija ne moze biti. Ja pricam o tome da ako su vec izbegli iz ratnih podrucja ne treba da decu dovode u opasnost zbog pitanja- hocu ovo,necu ono. Nista vise.

  6. Tuzno i zalosno sta rade vise sa tim napacenim narodom to je 80% djeca i zene. Madjari su narod dno dna i to je u Evropi jadna je ta evropska zajednica kad vidim ko su im sve clanice. I mi se mucimo da sa tom gamadi budemo u istom skupu povraca mi se FUUUJJJ.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.