Ne znam da li treba iznova tugovati tugu koja je neopisivo velika, ljutiti se zbog šutnje o zlu koja je bila neoprostivo duga, ili pak imati prava na tračak osmjeha zbog toga što je došao dan kada se može otvoreno govoriti i pisati o genocidu na Hadžetu.
Imamo pravo i na bol i na ljutnju, no treba biti zahvalan Bogu dragom, našim institucijama, Islamskoj zajednici, BKZ-u, ljudima koji ih predvode što su imali svijesti i hrabrosti da budu prvi koji će, poslije 66 godina, progovoriti na ovu temu, na ovaj način.
Ovaj tekst ne pretenduje da odgovori na sva pitanja o ovom događaju, već da bude početak velikog posla za sve časne ljude dobre volje, od kojih očekujemo da se u narednom periodu uključe i daju doprinos kako bi se rasvijetlile sve okolnosti koje su dovele do ovog strašnog zločina protiv čovjeka, jednog naroda, samo zato što je bio druge vjere, što su bili muslimani.
Bit će svakako i onih koji će reći da je genocid teška kvalifikacija. Odgovaramo da bi bili najsretniji da se Hadžet nije ni desio, ali s obzirom da jeste i da su posljedice strašne, imamo pravo i obavezu događaje nazvati pravim imenom.
Bošnjaci i Drugi svjetski rat
Bošnjacima je spočitavano da su bili na „pogrešnoj strani tokom Drugog svjetskog rata i da su „platili cijenu svog izbora“, zaboravljajući činjenicu da nije imalo veće klinsiške vlasti od Nedićeve Srbije. Iz tog razloga, potrebno je razjasniti nekoliko veoma bitnih momenata za taj period, kao što su: odnos Bošnjaka prema Nijemcima i fašizmu, odnos prema partizanskom i četničkom pokretu, te odnos Bošnjaka i Albanaca.
Odnos Bošnjaka spram Nijemaca i fašizma
Miladin Popović, delegat Centralnog komiteta za Kosmet, obraćajući se 1946. godine na jednom „partijskom skupu“ u Kosovskoj Mitrovici je kazao: Albanci su za vrijeme stare Jugoslavije bili ugnjetavani, ekonomski pljačkani, duhovno negirani, pa čak i fizički istrjebljivani, i nemojte da se čudite što su oni rado dočekali Nijemce, jer su za njih bili kao oslobodioci, od one bivše vlasti. Ista tvrdnja se može primjeniti i na Bošnjake. To svakako nije značilo slaganje s ideologijom nacističke Njemačke. Naprotiv!
Bošnjaci su prvi, okupljeni oko Islamske zajednice javno osudili zločine nacista nad Jevrejima, Srbima i ostalim narodima. U tom smislu, poznate su Sarajevska, Mostarska, Banjalučka, Tuzlanska i druge deklaracije. Nikada nije usvojena niti jedna deklaracija o osudi zločina nad muslimanima tog perioda, od strane pripadnika onih u čije ime je počinjen zločin. 1942. godine, bošnjački prvaci izražavaju javni protest protiv hapšenja Jevreja iz Novopazarskog kraja, uputivši pritom delegaciju u sjedište Gestapo-a.
Odnos Bošnjaka prema partizanskom i četničkom pokretu
O tome kakva je priroda odnosa između „Muslimanske milicije“ i partizanskog pokreta vidi se na osnovu nekoliko dokumenata iz tog perioda. U izvještajima Oblasnog komiteta KPJ za Sandžak ističe se: “Muslimanske vođe iz Komarana, u nekoliko mahova su pisali našim štabovima da nemaju nikakvih neprijateljskih namjera prema partizanima, a da daju besu dok i jedan njihov čovjek traje neće dozvoliti da četnička noga prekorači na njihovu teritoriju.“ Postoji sličan dokument vezan i za Sjenicu.
Odnos Bošnjaka i Albanaca i uloga Aćifefendije u odbrani Novog Pazara
Bošnjaci i Albanci su dva bratska naroda. Pored vjere, spaja ih i istovjetna životna sudbina. Stoga je bilo i jeste prirodno da su kroz historiju bivali upućeni jedni na druge. Veoma je bitno kazati da Albanci, Bošnjaci Sandžaka, kao i pripadnici turskog naroda u Makedoniji, između Dva svjetska rata politički usko sarađuju kroz zajedničku partiju Džemijet el-islami. O saradnji Bošnjaka i Albanaca u odbrani Novog Pazara piše i rahmetli Ejub Mušović:
Krajem 1941. Aćif-efendija organizuje odbranu Pazara od napada četnika. Četnička taktika je bila da Sandžak pritisnu sa svih strana, prvo iz pravca istočne Bosne, zatim pravca Crne Gore, a sa srbijanske strane iz pravca Ivanjice i Raške. Cilj je bio zauzeti Novi Pazar, a njegovo stanovništvo pobiti i protjerati. Međutim, događaji su pokazali da je najžešći otpor pružilo baš stanovništvo Novog Pazara, potpomognuto jedinicama sa Pešteri i jedinicama kosovskih Albanaca koje je predvodio
Šaban Poluža, koji u Novi Pazar dolaze na poziv Aćif-efendije.
Neutemeljena je tvrdnja da je cijena te pomoći bila albanizacija Bošnjaka, ali je sasvim osnovana da braći Albancima dugujemo puno.
„Oslobodjenje“ ili nastavak etničkog čišćenja
I pored činjenice da Bošnjaci aktivno sudjeluju u partizanskom pokretu, ginući za ideale „nove države“, da je Sandžak najsigurnija baza partizanima, do te mjere da 1943.godine Josip Broz Tito ozbiljno razmišlja da sjedište predsjedništva AVNOJ-a premjesti u Sandžak, u Berane, prosrpski i procrnogorski kadrovi rade na ukidanju autonomije Sandžaka. Put ka tom cilju trasiran je surovom likvidacijom Rifata Burdžovića Trša, a okončan 29. marta 1945. godine formalnim gašenjem ZAVNOS-a. Da bi bili sigurni da neće biti otpora ovoj nezakonitoj odluci, nakon ulaska komunista u Novi Pazar, počinju masovne likvidacije bošnjačkih prvaka i elite, koje traju od 28. novembra 1944. godine pa sve do početka 1946.
Dugogodišnji činovnik komunističkog režima, tada član SKOJ-a, Ramiz Crnišanin, u Tijesnoj čaršiji, u kojoj pravda mnoga zlodjela komunista: skidanje mahrame, otimanje vakufa…, o zločinima na Hadžetu, između ostalog kaže: Dok sam ležao bolestan, noću sam slušao pucnje koji su dolazili sa Hadžeta. To su vršena strijeljanja narodnih neprijatelja… odluke o životu i smrti donosili su pojedinci. Naročito je bio ozloglašen Đorđe Ostojić (Peruničić), major OZN-e…, a nije izgleda bila čista ni savjest Voje Lekovića, jer me je u više navrata pitao da oni nisu možda tada pretjerali sa tim egzekucijama?
Omer Turković, u knjizi Pazarski šehidi, piše o tajnom sastanku vrha partizanske vlasti u Novom Pazaru, neposredno pred početak likvidacija: Sastanak je otvorio Voja Leković riječima: „Drugovi, ja sam zadužen ispred Oblasnog komiteta da objasnim naredbu koja je prispjela iz Centralnog komiteta. Da bi ste me bolje razumeli,“ – nastavio je Leković – „reći ću vam da grad u kom se nalazimo nije na Bosforu, ali je oduvijek bio Mali Stambol. Ne samo po arhitekturi, džamijama… već naročito po vjeri i načinu života koji se ne razlikuju od onog u bilo kom turskom gradu…Pitam vas, drugovi, kako ćemo izgraditi besklasno društvo na takvim temeljima? Moje mišljenje je nikako… Da bi smo to postigli, mi moramo svaku stopu naše zemlje očistiti od korova i nazadnih elemenata.“… Likvidaciju narodnih neprijatelja ćete obavljati tajno, noću ili u ranu zoru na onom polju na kraju grada koje se zove Hadžet; gde su padale savezničke bombe.“
Isti autor navodi da je na Hadžetu ubijeno 1639 ljudi, mada ostavlja mogućnost da je ta cifra vjerovatno veća, preko 2000, jer je bilo i drugih lokacija, manjih, na kojima su također vršena strijeljanja.
Muhamed Abdagić, poznati sandžački intelektualac i disident, učesnik NOP-a, govori o specifičnostima ovog zločina i počiniocima: Samo u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, nakon rata, četnički „partizani“ su streljali preko 500 najuglednijih Muslimana – trgovaca. Oko Novog Pazara postoje mnoga strelišta, što je neoprostivo. Ja sam bio mišljenja da se četnički „partizani“ odvoje u posebnu jedinicu kojom bi rukovodio i komandovao neki dokazani idejni partijski komesar. Šta se desilo? U startu je progovorio nacionalni, idejni, pa i vjerski revanšizam. Ostali smo „preko noći“ bez najuglednijih ljudi iz našeg Sandžaka. Među streljanim je bilo dosta intelektualaca.
O nedjelima koja su počinjena poslije 1945. kada je završen rat u Sandžaku, pisao je Husnija H. Čengić u Muslimanskom glasu 5. jula 1991. godine: Na Hadžetu, u Novom Pazaru ubijen je veliki broj šehida, ljudi koji su nedužno platili ceh zato što su se borili protiv četnika …
Hapšenje, suđenje i javno strijeljanju Aćif-efendije i Ahmeta Dace
Optužnica
Kako se ne bi bavili cijelim tekstom optužnice, želim se fokusirati na najzanimljivije detalje:
Navodna optužnica teretila je Aćif-ef., Ahmeta Dacu, hfz. Ramiza Paljevca i druge da su radeći svim silama nastojali srez Deževski, Štavički i Sjenički, pretežno nastanjenim muslimanskim življem, pripojiti velikoj fašističkoj Albaniji, da su uz podršku još mnogih muslimana iz Novog Pazara pozvali u pomoć fašističku albansku miliciju pod izgovorom da se bori protiv četnika i pomoću nje izveli raseljavanje, paljevinu, pljačku i pokolj pravoslavnog življa u srezu Deževskom 1941. godine; …Da su održavali najprisnije veze i saradnju sa izdajnicima Srpskog naroda Milanom Nedićem i Dražom Mihajlovićem…
Na osnovu već kazanog, suvišno je govoriti o kakvoj optužnici i kakvim dokazima se radi, kao i o tome na koji način su do njih dolazili.
Jedan od optuženih i ubijenih na Hadžetu, predsjednik Vojkovačke općine sa sjedištem u Lukarima, Hamdo Saračević, ubijen je zbog toga što je, prisiljen od strane Nijemaca, prisustvovao strijeljanju dvojice komunista, iako očevici tog događaja kažu da je uporno insistirao da nije upoznat sa nikakvom navodnom krivicom tih ljudi. Arif Torbić iz Novog Pazara, ugledni trgovac i poslovni saradnik Aćif-ef. prvo je strijeljan na Hadžetu a poslije proglašen narodnim neprijateljem, kako stoji u presudi o rehabilitaciji Okružnog suda u Novom Pazaru iz 2008. godine.
Javno strijeljanje
Žrtve genocida na Hadžetu su uglavnom ubijane tajno, noću. Pred vratima njihovih kuća pojavila bi se „crna trojka“ i odvodila ih i streljala po kratkom postupku. Svi, osim Aćifa efendije i Ahmeta Dace. Njih su streljali javno. Autentično svjedočenje o javnom pogubljenju dvojice najuglednijih pazarskih političara ostavili su brojni očevici tog teškog zločina, jedan od njih Jusuf Poplata, rođeni Pazarac, koji živi u Turskoj, priča svoju priču iz tih dana: Sjećam se ko danas – počinje Jusuf svoje svjedočenje – kroz čaršiju je prostrujala vijest da će sutradan (21. januara) na Hadžetu strijeljati Aćif-ef. i Ahmeta Dacu. Ja sam u to vrijeme, kao petnaestogodišnjak, bio u partizanskoj miliciji. Iz znatiželje sam na Hadžet pošao sa mojim prijateljem Medom Rožajcem. Snijeg je bio napadao do koljena. Narod se bio iskupio na hadžetsku livadu koja se nalazila sa druge strane današnjih Bolnica. Tu je nekada bilo igralište. Na livadi je bilo, pored narodne mase, i oko 300 vojnika. Oni su bili postrojeni naspram nas. Svi smo gledali u pravcu gradskog zatvora odakle je trebalo da dođu Aćif i Ahmet. Nije prošlo mnogo kada su se pojavili sa vezanim rukama i nogama. Vojnici su ih priveli do telefonskih bandera i tu ih vezali lancima sa rukama otpozadi. Pala je komanda da se pristupi streljanju. Desetak vojnika je izašlo ispred njih. Partizanski oficir je izdao naređenje da se strijeljaju. Odjeknuli su pucnji i obojica su klonula glavom. Doktor Benčan, Slovenac koji je radio u Pazaru je trebao da konstatuje njihovu smrt. Opipao je puls obojici i pokazao da je Ahmet Daca još živ, jer mu je srce još uvijek pulsiralo. Jedno partizanče, nije imalo više od četrnaest godina, prišlo je, skinulo sa ramena njemački automat i pucalo u Ahmetovu glavu. Iz raznijete glave, poprskala je krv na sve strane. Poslije toga su im poskidali opanke, vunjene čarape, satove i kapute. Naređeno nam je da se raziđemo. Šta je poslije bilo sa njihovim tijelima, niko ne zna.
Hadžet i Bošnjaci danas
Bošnjaci su odlučni da stave tačku na šutnju o Hadžetu i svim drugim „hadžetima“. Molimo sve one koji imaju bilo kakve informacije o ovom zločinu, koji su svjedoci tog vremena, da se jave, da slobodno progovore, ili da napišu, da nam daju ono što je već napisano, pa ćemo mi govoriti umjesto njih. Činimo to zbog žrtava, njihovih porodica, ali i zbog naše sadašnjosti i budućnosti naše djece.
Ovo pitanje je jedno od najvažnijih pitanja koje se tiče svih Bošnjaka ponaosob. Ono nije dnevno političko već nacionalno pitanje od krucijalnog značaja.
Nažalost, do sada smo imali jednu mlaku incijativu bivšeg rukovodstva BNVS-a, koje je najavilo proces rehabilitacije Aćif-efendije, ali se na tome stalo i nije dalje poodmaklo. S druge strane, čelni ljudi Gradske uprave načinili su sramni akt nasilja nad emocijama Bošnjaka u vezi sa „Hadžetom“, pokušavajući zabetonirati istinu o šehidima Hadžeta, na način kako su to činili njihovi beogradski mentori po Batajnici. U tom smislu, hrabri odluka Mešihata Islamske zajednice u Srbiji da se na lokaciji „Vakuf Mearif“, na Hadžetu izgradi Memorijalni centar posvećen šehidima Hadžeta, kao i to da se 4. septembar ubuduće obilježava kao Dan šehida Hadžeta.
Zahtijevamo od državnih ograna da omoguće pravedne procese rehabilitacije žrtava Hadžeta. Da uvrste ovaj događaj u udžbenike historije. Kao i plaćanje nadoknade potomcima žrtava i povratak njihove imovine oduzete od strane njihovih dželata.
Kao narod koji je preživio jedanaest genocida, imamo osjećaj straha da ponovo ne budemo izloženi istoj zločinačkoj politici. Posebno smo uznemireni zbog agresivne političke i medijske kampanje koja za posljedicu ima revidiranje historije, gdje se planeri i počinioci genocida nad Bošnjacima nastoje rehabilitirati, prije svih Draža Mihajlović. U tom kontekstu je za svaku osudu podizanje spomenika četničkom zločincu Vuku Kalaitu, nedaleko od Nove Varoši.
Bošnjaci su odlučni u namjeri da uče vlastitu historiju iz autentičnih, nepristrasnih izvora, lišenih obmana i predrasuda, da saznaju istinu o svojoj prošlosti ma koliko ona bila bolna, ne da bi se nekom svetili, već da poruče i sebi i onima oko sebe da više nikada neće dozvoliti da budu jeftine žrtve tuđih projekata i sopstvenog izbora, čineći dovu da ovim prostorom trajno zavlada mir i tolerancija, te da niko i nikada ne doživi „Hadžet“ zbog vlastitog opredjeljenja.
Hadžet – pazarska masovna grobnica – vakuf pod imenom Mearif u današnjici.
Autor: prof. dr. Admir Muratović
Posten narod izginuo i opljackan, neljudi pravili zlodela, kao u svakom ratu igde na svetu. Jos veca nesreca da bude udario brat na brata, delite se na cetnike, baliste i partizane, na srbe i muslimane. Nemojte vise ljudi da ga tupit, Idite ljudi uradite dnk i posteno razmislite.
Што се наводне заштите муслимана тиче, па у делу Рашко-полимске области који су контролисали српски четници није било злочина над Муслиманима не у НП него чак ни у Пријепољу или Новој вароши а на страну то колико је Муслимана било међу четницима…
Прво, Комунисти јесу стрељали све који су им стали на пут на првом месту Србе.
Друго, па кога ви мислите да лажете па то је било релативно скоро још су чак живи људи који се тога сећају или су служали сазнања из прве руке.
Аћиф Бљута једоговоран за многе злочине над Србима на првом месту убиство 30 најугледнијих пазарских Срба 1941, друго масакар у селима Бубе и Мојсиње у Ибарском Колашину, и због тога је за сваког Србина постављање слике тог зликовца у сред Новог пазара акт који изазива најдубљу мржњу.
Што се Муслимана тиче, Бљута је у првој години био опседнут албанизацијом Муслимана, свуда је качио заставе Албаније и слике скендер бега, увео је Албански језик и све називе улица изменио на Албански.
Лупао је главе Муслиманима због Феса и теро да носе кечиће. Злочине у Колашину је чинио са намером да се споје Дреница и Рас па да тек онда крене да Албанизује српске муслимане – којима се то толико није свидело да су три пута покушали атентат на њега.
Вља још знати да је Аћифова војска бројала око 2600 људи од чега је Муслимана било око 250 а све остало су били Албанци.
Највећа Иронија је да аћифова слика сада стоји у културном дому Бошњака, аћифа који је за време своје владе увео Ушур и Нови пазар је с тим био једино место у европи где је Феудализам поново оживео.
Postovani,
Dobra je stvar što autor ovog detaljnog članka poziva sve koji imaju bilo kakva znanja da pričaju o zločinima koji su se događali nad nedužnima u “Sandžaku”. Kad je već tako, evo kratke priče iz Slatine kod Brodareva, čisto da znate da znamo, da se to mora opraštati zbog mlađih naraštaja i pogleda u budućnost i novi život, ali da se ne zaboravlja i da ove otrovne priče koje objavljujete ne idu nikom u prilog. Moja baka je tada imala 7-8 godina i uspjela je nekako da preživi te strahote. Više puta svjedoči o stravičnom ubistvu njenog mlađeg brata koji je tada imao svega 3-4 godine (vjerovatno je i on bio četnik ili nešto slično). Čuvene “sandžaklije” ili Muslimanske vođe i to baš iz Komarana, činile su stravične zločine na tom prostoru tokom Drugog svjetskog rata. Kada su osilili dovoljno, tj kad su imali povoljnu struju što im je u određenom trenutku omogućavao tok rata, toliko nisu prezali ni od čega, da su brata pred njene oči nabili na vile gvozdene i onda ga baciše na zemlju kao neku krpu. Mali je uspio da kaže: “Nano, ubiše me Turci!” Što je zanimljivo, među tim zločincima su bili njihovi dojučerašnji kumovi. Zločin je u ovom slučaju učinjen nad porodicom Đurović iz Slatine, a koliko me sjećanje služi, među zločincima je bio neki Kriještorac ili tako nekako nemojte mi zamjeriti, jer ovo pišem po sjećanju kako je baka pričala. Kako ona kaže, nikada ga pravda nije stigla, kao ni mnoge druge zločince iz tog “miljea”, jer su se kasnije mnogi od njih iskoristili “bratstvo i jedinstvo” da se skrivaju na otvorenom. Drhtala je i plakala jadnica svaki put kad je govorila o ovom i sličnim događajima, a nije ni nama-njenim potomcima bilo lako slušati te priče, ali to govori koliko je taj prokleti rat doneo zla koji se i nakon toliko godina prepričava. Baka trenutno lezi u postelji, dozivela je duboku starost, kako stvari stoje neće još dugo bog da joj dušu prosti, a sledeći put na ovakav tekst ćete dobiti novu priču i sve tako u nedogled. Posebno je zanimljiva priča o čuvenom stradanju u mestu Velika u Crnoj Gori, mada bi mogli i vi da napišete o tome, samo mi se čini da bi vam portal zablokirao od toliko materijala.
Svako dobro svim čitaocima i zelim nam svima srećnu zajedničku budućnost i lijep zajednički život!
Jako šizofren tekst. Danas neki bošnjački krugovi slave dan osnivanja ZAVNOS kao dan Sandžaka, a istovremeno slave zločinca Aćif efendiju. Pod pokroviteljstvom ZAVNOS je Aćif i streljan jer je sud koji ga je osudio radio pod okriljem ZAVNOS. Zatim traži se razumevanje za pozitivan odnos prema nemačkom okupatoru, a razumevanja ne može biti za svečan doček okupatora. Zatim tvrdi se da su Bošnjaci aktivno učestvovali u partizanskom pokretu, a onda taj pokret naziva “četničkim partizanima” koji je neprijateljski nastrojen prema muslimanima. Kojim epitetom onda opisati partizane koji su posle oslobođenja vršili masovna streljanja u Čačku, Zaječaru, Beogradu… Uz njih ne ide naziv “četnički”.
bravo… koliko je srba stradalo od komunistickih crnih trojki po beogradu…neki sto su bili saradnici okupatora drugi sto su podrzavali monarhiju treci na pravdi boga…svaki rat je surov i nma nevinih u ratu….koji je ovo genocid 14?
Ja sam za to da obesimo rasima, ramiz i meha omerovica na hadjet i to pod hitno..
Ja sam za to da na vama Aćif efendija primenimo glogov kolac, kako se ne vi više povampiravali ovde na Sandžak pressu.
Aferim Olivera – sto bi rekle nase komsije
Tacno su nasli da izvuku iz naftalina onoga ko moze najvise da zatruje odnose medju ljudima, mora da ih to prijatelji sandzaka tako uce…
kakve usi je imao ovaj acif cudi me kako ga uvatise moga je prelecet komotno od pazara do argentine;)
98% srba je bilo u cetnike iz Srbije, kada su videli da ce nemacka pasti ,to jest kapitulirati iskoristili su amnestiju Partizana i presli na stranu partizana ubukli uniforme partizanske i poceli i dalje osvetu nad nesrpskim zivljem zbog svog neuspeha i kapitulacije
nekada najvise stradaliste je nesumljivo mesto gde je izgradzena samousposluga i lipin objekat (MUSALA)na raskrscu kod bolnica,pre su na tom delu bili za vreme kiomunista izgradzeni koliko se secam javni klozeti prilikom rusenja i pripremanja temelja za dva nonvonastala objekta bjelelo se od kostiju koji su bili vadzeni bagerom prilikom iskopavanja,neznajuci o kaknim kostima se radi kao djete sam sa ocem prolazio tuda i pitao sta su tolike kosti i od kga su rekao je tihim glasom sine to su ljudske kosti tu su streljani pametni skolovani najlepsi,dovoljno je bilo zlikovcima da rukom predzu preko mladiceve brade da osete ili ne osete da se poceo brijat ako je i malo bijo vidzen(lijep) zavrsavao je na Hadzet i bijo streljan
srbe pisu historiju kako njima odgovara…. svijet zna kakvi su srbe zlocinci…
Vjerovatno si albanac iz Pazara cim kazes ,,srbe”. Ne zaboravi da je Zukorlic(Zuka) albanac.
EVO STA NAM RAMIZ CRNISANIN PORUCUJE U DANASNJOJ POLITICI(BRANI SEBE OD ONOG STO JE CINIO)JA, JADNA MISLILA DA CE SE OPAMETIT A ON I AKO JE”BIO BOLESTAN I CUO PREKO NOCI PUCNJAVU)ETO SJECA SE.
– Naprotiv, to je obračun komunističkih vlasti sa zločincima i saradnicima okupatora – kaže Crnišanin.
I danas traje dilema šta su predstavljali Aćif Hadžiahmetović (Aćif efendija) i Ahmed Daca, prvaci gradske vlasti pod nemačkom okupacijom. Jesu li bili zločinci, kako ih pamte Srbi ovog kraja i tretira zvanična istorija, ili „heroji odbrane Novog Pazara od četnika” kako ih predstavljaju pristalice njihove rehabilitacije.
Crnišanin ističe da je gotovo postalo moderno da se stradanje svog naroda olako „unapredi” u genocid, ali ukazuje i na nespremnost da se osude i pravim imenom nazovu zločini sopstvenog naroda i navodi primer „vrdanja” srpskog parlamenta oko definisanja događaja u Srebrenici.
STARINI JE VREME…………
mi srbi ih pamtimo kao palikuce i ubice koji su bili zedni srpske krvi, a pod plastom odbrane pazara od “cetnika”. Vama svi srbi cetnici, nije bitno da li su bili u partizanskim ili nekim drugim uniformama. Svakako, pazarski srbi su iz pazara pobegli u zbegove, a pre toga su oni najvidjeniji obeseni i zaklani. Borci novopazarskog kraja nisu bili ni taj Acif, ni Daca, nego svetli likovi mladih omladinaca koji su zivot dali za slobodu i ideale, pa je ispalo “za ideale ginu budale”
SELAM ALEJKUM ,MOG DEDA BRAT JE STRELJAN NA HADZETU ,ON JE ZIV IMA 90 GODINA I PAMTI SVE KAKO JE BILO ,UKOLIKO NEKO ZELI ZNATI CELU ISTINU O STRELJANJU BOSNJAKA ,NEK DODJE U SUTENOVAC I NEK TRAZI ASIMA RASLJANINA SAMO KOD SILOSA …..
“Hadžet i dio vakufa Mearif, 1945”.Ovo pise ispod 5 fotografije.Samo zelim pojasniti svima onima koji neznaju gde je Hadzet.Steta sto niste obajavili cjelu fotografiju(ima je u knjigama o pazaru)Ovaj zid u desnom donjemuglu je zid od kuce i baste Safeta Bandzovica.Ova livada sto se vidi na fotografiji je onaj dio musale a danas su tu kuce Remza Catovica,Isa Corovica,Muharema Hajrovica.Sigurno znate ove ljude.(sve ovo moze da se precizno utvrdi ako otvorimo program google eart i nadjemo ugao snimanja ove fotografije)Livada na kojoj se desio zlocin je na drugo mjesto i ne vidi se na fotografiji.Telefonska bandera koja se pominje u tekst ,gde su Bosnjaci streljani se nalazila,otprilike,na mjestu gde se danas nalazi samoposluga.No,bilo je jos jedna bandera u obliku sloca A tacno kod Dzankove ograde,znaci nesto visocije.Najvise ubijanja je bilo na mjestu gde se danas nalazi fabrika Starcana.Da moze ona vrba da prica svasta bi mi saznali.Nisam citala Crnisaninove knjike ali vidim da je bas tada bio bolestan ali je cuo.Ramiz je ziveo u kuci na jermisu,od groblja prema gradu nekig 20 metara pa mi “cudno i da je cuo” za to sto se desilo.On bi,bar sadatrebao ispricati sve sta zna ili napisati pa posthumno objaviti.
Evo ja cu da vam ispricam sta je mene pricao moj babo Koji je Ucestvovo u Ratu i dosta mi je ispricao ali sam jedino zapantijo da mi je reko da oni sto su ubijali kako on kaze Bosnjake na bigajri haku,Nisu bili partizani vec cetnici koji su se 43 priklucili partizanima i dobili vecinom dobre pozicije i odlucivali o zivotima Bosnjaka.I ostavijo mi je bijo amanet da pricam svakom da su najvise bosnjaka sreljali kod samoposluge kod bolnice.I da ih je streljano oko 3000 i da su ih ponoci likvidirali i da niko nezna dje su zakopavani.A niko nije smeo ni da prica o tome.
srbi su najvise stradali u II svetskom ratu od svih naroda u bivsoj Jugoslaviji, vi ste na Nemce gledali kao na oslobodioce i pozurili ste da uzimate harac ko u tursko doba. I tad je sve pocelo, posli ste ka srpskim selima, palili i pljackali, zajedno sa albancima. To ne pominjete? Pa ima svedoka i na nasoj strani, nasu porodicu ste dva puta popalili i ostavili bez icega. A pradedu na pragu kuce ubili. E ti su posle rata uhvaceni i streljani.
doslo vreme da svako pise istoriju kakva mu treba da bi opravdao svoje ponasanje, ali svaki dogadjaj ima svog svedoka, a Acif i Daca su streljani kao neprijatelji, zna se gde su streljani, za razliku od mnogih za koje se nista i ne zna. Drazu su srbi optuzili i streljali i nije se pravila razlika ko je koje vere vec samo sta je uradio
pobili komunisti ratne zlocince, koljace i palikuce
Allah te nagradio Admire za ovu borbu!
selam Alejkum .citajuci vas clanak streljanim bosnjacima na hadzetu povam mogu pomoci da saznate jos stase desilo a toje da sa informisete kod mahmeda nicevica u gornjem lug toje preko rijeke josanice nasprem silosa-onbivi mogo dosta dokaza i podataka dati jer su mu njegovog oca sabita 3puta izvodili na strijeljanje ,selam esref j.