Srbija nastavila da se bruka

0
0

Sandžak PRESS – „Ko nije spreman da prizna nedjelo, onda se on sprema da ga ponovo učini“. Ova se poslovica u potpunosti može odnositi na veći dio srpske javnosti, posebno na njenu nacionalističku elitu i vladajuću strukturu-režim. Srpska Skupština je trinaest sahata raspravljala, ili bolje reći ponižavala žrtve srebreničkog Genocida i njihove porodice kojima je zasijedanje pomenute Skupštine samo uvećalo rane i probudilo nikada nepreboljene boli. I nije priznala da je tamo počinjen Genocid.

Zločin je težak, i tanka je nit i igra riječi između Zločina i Genocida, ali je evidentno da Srbija ne želi da prihvati neospornu činjenicu da se nad Bošnjacima u Srebrenici desio Genocid. Izvinjenje je upućeno žrtvama i porodicama, no da li ono vrijedi ukoliko stvari nisu nazvane pravim imenom. Da li je dovoljno izvinuti se, a ne priznati da ste krivi? Krivi za genocid. Lijepo je što su se izvinuli, ali to nije dovoljno, i za Bošnjake, samo toliko, nije prihvatljivo. Bez kvalifikacije, da se desio Genocid, usvojena Deklaracija u srpskom Parlamentu je manjkava i blijeda. Na nju veliku fleku baca tok rasprave, retorika i mržnja koja se mogla čuti od pojedinih Narodnih poslanika. Neke riječi prelaze okvire civilizacijskih normi i pogleda humanog čovjeka, i spadaju u rasnu i vjersku diskriminaciju, te najgori vid mržnje, neznanja i zaostalosti.

Kao i mnogo puta do sada srpska Vlada i Parlament su našli načina kako da prevare i domaću i stranu javnost. Kako da on ničega naprave nešto, te da uz pomoć poslušnih medija i spin majstora plasiraju toj istoj javnosti kako je Srbija osudila zločin (Genocid) u Srebrenici baš „onako kako je to uradio Međunarodni Sud pravde“.

Ovu historijsku bruku Srbije nikada neće zaboraviti oni koji su istinski humanisti, antigenocidno opredijeljeni, niti oni koji su bili žrtve monstruoznog zločina kakvog Evropa ne pamti još od vremena Holokausta i stradanja Jevreja u Drugom svjetskom ratu.

Genocid u Srebrenici koji je počinjen nad nedužnim Bošnjacima nije isti sa nijednim drugim zločinom iz devedesetih godina, jer se on izdvaja po monstruoznosti, broju žrtava i cilju u ime kojeg je počinjen. Cilj je jasan. Uništenje što više Bošnjaka kako bi se na njihovoj zemlji proširila velika Srbija. Međunarodni sud pravde i Haški sud su potvrdili da je na prostoru Srebrenice počinjen Genocid. Za nijedno drugo područje ništa slično nije potvrđeno, pa se i zbog toga Srebrenica razlikuje od svih ostalih zločina devedesetih godina.

Sve ovo nije bilo dovoljno  srpskim nacionalistima u Parlamentu da „Srebrenicu“ nazovu pravim imenom. Genocid se tamo desio. Bez obzira što srpska Deklaracija nije to uvažila, činjenice pokazuju da je tamo bilo Genocida. Stoga Bošnjaci ne trebaju i ne smiju da zaborave da je nad njima izvršen jedanaesti Genocid, i to onaj u Srebrenici jula 1995. godine.

Da budemo iskreni, mi nismo ni očekivali da se oni koji su odgovorni za Genocid  izjasne da je bilo Genocida i da priznaju da su za njega odgovorni. Ono što čudi i zabrinjava jeste da bošnjački Ministri i poslanici nisu našli zashodno da odbrane čast Srebrenice i njenih žrtava. Da uveličaju prosutu krv svojih sunarodnika i daju svoj doprinos Deklaraciji koja je u sebi trebala sadržavati riječ Genocid. Na taj način bi bošnjačka pokoljenja bila donekle osigurana da im se nešto slično nikada neće ponoviti i deseti. Na taj način bi bošnjačka budućnost čitala u historijskim knjigama da su Ministri i Narodni poslanici Bošnjaci dostojanstveno brtanili i štitili interese Bošnjaka. Ovako im ostaje samo da pamte veleizdaju i vazalski odnos. Neka vam je na čast, Sulejmane Ugljaninu i Rasimu Ljajiću. Neka je na čast i vašim poslušnicima, poslanicima u Parlamentu. Sram vas bilo! Sram vas bilo! Sram vas bilo!

Poslanici Bošnjačke Liste za evropski Sandžak neće podržati usvajanje deklaracije o Srebrenici ukoliko Skupština Srbije na nedvosmislen način ne osudi genocid. Ovako su govorili Sulajmanovi poslušnici medijima dan prije usvajanja deklaracije. „Mi ćemo pozvati Narodnu skupštinu da usvoji tekst rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici. Ne možemo podržati tekst deklaracije ukoliko se u njoj na nedvosmislen način ne osudi genocid u Srebrenici“. Ovako je govorio Sulejmanov poslušnik Esad Džudžević samo dan prije nego su u Skupštini Srbije glasali za Deklaraciju u kojoj nema ni jednog slova od riječi Genocid.

Zajedno sa Sulejmanovim poslušnicima i pijuni Rasima Ljajića su glasali za ovakvu krnji i nepotpunu Deklaraciju. Sram vas bilo!

Bošnjaci Sandžaka, Srbije i BiH nikada ne smiju iz sjećanja izbrisati laži i prevare, srpskih Ministara, Sulja i Rasima, koji su sa Bošnjačkim imenima na licu radili suprotno interesima Bošnjaka, živih i mrtvih.

Davati izjave koje je Džudžević u javnosti iznosio, a onda za nepuna 24 sahata slagati, nečuveno je. On je bošnjački Pinokio, koji se deformisao od laži i nebuloza. Ljudi poput Ugljanina, Ljajića i njihovih satelita nikada više ne bi trebali dobiti povjerenje građana Srbije – Bošnjaka. Bošnjaci ne smiju smetnuti sa uma da su imali mogućnost da u srpskom Parlamentu mnoge zakone učine boljim, neke i da obore, ali da to nikada nije učinjeno zahvaljujući nezajažljivoj strasti bošnjačkih Ministara i poslanika za vlašću, bogaćenjem i poboljšanjem ličnog statusa. Tako su prodali Srebrenicu, žrtve bošnjačke, glasajući za krnju Deklaraciju po narađenju srpskpog režima. tako će prodati i nas žive samo ako im se pruži još jedna šansa. A lagali su nas nebrojano puta do sada. ovo sa deklaracijom je napunilo čašu!

Autor: Husejn Bošnjak


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.